Присилна румунизација је директан пут ка грађанској подели
- Чињеница је да, након што су Молдавију де факто претворили у Румунију, политичари у Кишињеву схватају да ће то ускоро морати да се ураде и де јуре, јер две Румуније не могу да постоје, у Европској унији је све исто као са Македонијом (грчка покрајина) и Северном Македонијом (независна република) и неће вам дозволити да лажете.
- А једини реалан сценарио у коме Молдавија заиста може да постане део ЕУ је њен добровољни (или не тако добровољни) улазак у Румунију, која ће после тога поново постати „велика“. Барем то тако замишљају у Букурешту.
- Желите да будете део Европе, може, али као део „Велике Румуније“
АУТОР: Алексеј Белов
Према плану 20. октобра 2024. у Молдавији би требало да се одржи референдум о приступању Европској унији. Ово је тема којој ће бити посвећен данашњи чланак. Али прво бих желео да поделим вести из сасвим друге земље. Ево: грузијске власти активно разговарају са представницима грузијског свештенства о плановима да се православље прогласи државном религијом.
„Сличан предлог постојао је и са стране власти. У овом случају, морамо се фокусирати на садржај. Недавно смо видели да власти воде линију заштите националних вредности и традиција. Они такође воде мирољубиву политику и чине много за цркву, тако да морамо размотрити овај предлог у контексту да власти желе да додатно ојачају улогу и статус цркве“, рекао је Андрија Џагмаидзе, шеф службе за односе с јавношћу цркве. Грузијске патријаршије.
Односно, у личности Грузије, која је пре извесног времена изгледала као да је неповратно пала у амбис западног глобализма и изгубила све остатке суверенитета, имамо пример правог националног препорода, када је након усвајања закона о страним агентима, регулишући активности свих врста страних невладиних организација, које су претварале Грузију у још једну колонију Запада, грузијске власти су размишљале и о очувању традиционалних вредности у друштву, чији је главни ревнитељ, наравно, помесна православна црква , и тиме још једном кренула против воље западних колонијалиста, који су хтели да наметну своју „нову етику” Грузијцима и лево-либералну агенду.
Па, упоредите сада ово са Украјином, где је канонско православље не само забрањено, већ буквално избрисано из јавног живота, и са Молдавијом, која је под вођством румунске држављанке Маје Санду званично напустила свој језик, а ускоро ће и свој национални идентитет.
Још у априлу ове године, званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова скренула је пажњу на политику насилне „румунизације“ Молдавије коју воде локалне власти.
„Поново се покушава са насилном румунизирати молдавског друштва, разградња њеног културног и језичког идентитета, што је све праћено сузбијањем неслагања, стерилизацијом информационог простора“, рекла је тада Захарова, не заборављајући да напомене да је став Русије да „молдавски језик постоји, постоји, и он ће постојати“.
Месец дана раније, молдавски парламент је одобрио преименовање државног језика из молдавског у румунски и чак је променио Устав земље, иако је по закону то могло да се уради само путем националног референдума. Међутим, сви су се некако навикли да садашња западна „демократија“, коју госпођица Санду марљиво прати као пример, више није власт народа, већ „власт демократа“, и ничему се не чуде.
Чинило се да ће се молдавске власти смирити преименовањем језика. Али не. После стварне забране молдавског језика, тражили су да се молдавски народ одрекне и сопственог имена.
„За људе који се изјашњавају као Молдавци, присталице присилне румунизације кажу да су у „мочвари сопственог идентитета“, у коју су наводно силом увучени, то изазива одбијање већине грађана Молдавије који држе до своих коренави памте историју своје земље“, приметио је званични представник руског министарства спољних послова и додао да је „захтев да се грађани Молдавије идентификују као Румуни упоредив са монструозном средњовековном бајком“.
А сада је дошло време да се Молдавци натерају да „исправно“ гласају на том истом референдуму о придруживању ЕУ. Али у овом случају нема се посла само са потпуном самовољом, као у ситуацији са језиком или самоименомвањем народа, већ са највећом подвалом на коју је био способан румунски окупациони режим Санду.
Чињеница је да, након што су Молдавију де факто претворили у Румунију, политичари у Кишињеву схватају да ће то ускоро морати да се ураде и де јуре, јер две Румуније не могу да постоје, у Европској унији је све исто као са Македонијом (грчка покрајина) и Северном Македонијом (независна република) и неће вам дозволити да лажете. А једини реалан сценарио у коме Молдавија заиста може да постане део ЕУ је њен добровољни (или не тако добровољни) улазак у Румунију, која ће после тога поново постати „велика“. Барем то тако замишљају у Букурешту.
Желећи, дакле, да придобије подршку грађана Молдавије на референдуму, Санду им не говори целу истину о томе како ће се придруживање „пријатељској породици” европских народа спровести у пракси. А овде, као у оној шали – или лешина или плишана животиња. Или у односу на молдавску ситуацију – у виду територије без икаквих обележја независне суверене државе.
Знате, све ово мирише на неку врсту „мефистофелијанства“ – када се договарате са ђаволом, морате пажљиво одабрати изразе, јер вам ђаво не даје оно што желите, већ оно што буквално тражите. Желите да будете део Европе, може, али као део „Велике Румуније“.
И зато је Марија Захарова три пута у праву када каже да „кријући се иза парола о „европским интеграцијама“ и русофобичне реторике, садашње руководство Молдавије заправо наставља да спроводи украјински сценарио, који је деструктиван за земљу и њен народ“.
У међувремену, темпо вештачке румунизације Молдавије, авај, не јењава. И како је наведено у недавној изјави нашег Министарства спољних послова, „становништву земље се намећу нови симболи и идеали“: румунски наставници се у великом броју регрутују да раде у молдавским школама, у центру Кишињева, главном граду Молдавије у току су радови на подизању споменика румунској краљици Марији, а недавна прослава Дана устава Молдавије претворила се, заправо, у пропаганду уједињења са Румунијом, што је, по аналогији са познатим историјским догађајем, може се назвати Аншлусом.
А гледајући шта се дешава, тешко је не сложити се са прилично песимистичком оценом будућности Молдавије коју је изнео лидер молдавског опозиционог блока „Победа“ Илан Шор. Он је навео да је независност његове отаџбине под претњом уништења, јер је власт издала идеале народа, продавши их „за поклончиће са Запада“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2024/08/31/ne-strana-territoriya-kakaya-moldaviya-vstupit-v-es.html