ФОТО: Дончо Нанов
Не дирајте Русију, господо!
Њу боли и без вашег прекора.
У самооптуживању она
Равне никад није упознала.
Не дирајте Русију, господо!
Шта вам треба, ситим, обученим,
Од земље, што спаси пола света,
А данас у муци, беди седи.
Сетите се како вас је спасла
У часу разарајуће руље;
Зар то није ваш брег, с ког се данас
Чује равнодушно богохуље?
Не дирајте Русију, господо!
Сад ви речју истину хвалите,
Ал’ веровати у вашу правду –
Па зар се ви то с нама шалите.
Јер Русија никада не греши.
Неће више да моли и плаче,
Да прашта и лопову и курви,
Прашта вам глупости и бакраче.
Опростиће, а ја ћу док дишем –
Вас се стидети у огорчењу,
Јер ће по оштрим повицима Рус’
Да спозна Бугарску, земљу моју.
Не дирајте Русију, господо!
Јер ви је не знате, незналице.
Велика је трпљењем и надом,
Свету у одразу није лице!
Не дирајте Русију, и она
Овог пута са вером и гордо
Без фраза решиће све ребусе
Заштићена од злобе Пречистом.
Да, ви јој морате захвалити
И за то што на свету постоји,
И што ће с вама и вашом децом
Једну исту судбину да дели.
Ако јој помоћи не можете –
Онда не стојте на путу њеном.
Или за себе не одговарам.
Не дирајте Русију, господо!
- април 1994.
АУТОР: Дончо Нанов, Бугарска
Превела с руског и прилагодила Дајана Лазаревић