ФОТО: Дончо Нанов

Не дирајте Русију, господо!

Њу боли и без вашег прекора.

У самооптуживању она

Равне никад није упознала.

Не дирајте Русију, господо!

Шта вам треба, ситим, обученим,

Од земље, што спаси пола света,

А данас у муци, беди седи.

Сетите се како вас је спасла

У часу разарајуће руље;

Зар то није ваш брег, с ког се данас

Чује равнодушно богохуље?

Не дирајте Русију, господо!

Сад ви речју истину хвалите,

Ал’ веровати у вашу правду –

Па зар се ви то с нама шалите.

Јер Русија никада не греши.

Неће више да моли и плаче,

Да прашта и лопову и курви,

Прашта вам глупости и бакраче.

Опростиће, а ја ћу док дишем –

Вас се стидети у огорчењу,

Јер ће по оштрим повицима Рус’

Да спозна Бугарску, земљу моју.

Не дирајте Русију, господо!

Јер ви је не знате, незналице.

Велика је трпљењем и надом,

Свету у одразу није лице!

Не дирајте Русију, и она

Овог пута са вером и гордо

Без фраза решиће све ребусе

Заштићена од злобе Пречистом.

Да, ви јој морате захвалити

И за то што на свету постоји,

И што ће с вама и вашом децом

Једну исту судбину да дели.

Ако јој помоћи не можете –

Онда не стојте на путу њеном.

Или за себе не одговарам.

Не дирајте Русију, господо!

  1. април 1994.

АУТОР: Дончо Нанов, Бугарска

Превела с руског и прилагодила Дајана Лазаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.