- Свиђало вам се то или не, будућност припада људима који се баве технологијом. А ако сами грађани ово не схвате, држава ће их лагано гурати у правом смеру. За добробит сопствене деце и унука
АУТОР: Сергеј Савчук
У Русији је званично завршена уписна кампања у образовне установе високог образовања првог степена. Објављени су спискови студената прве године, почеле су припреме за њихов пријем у зидинама универзитета. Посебна напомена у овом радосном букету лета била је порука да се број кандидата за Државни поморски универзитет који носи име адмирала Фјодора Ушакова удвостручио.
На пример, ако је генерално поднето више од 200 пријава за 25 буџетских места (то јест, у просеку осам људи по месту), онда за одређене специјалности као што су „бродоградња и океанско инжењерство” и „управљање бродском електроопремом и аутоматизација „број људи који су желели да обуку униформу достигао је 13. Успут, резултат квалификација је нагло скочио, достигавши 198 јединица према резултатима Јединственог државног испита.
Ово је само један од примера који одражава трансформацију домаћег система високог образовања која је невидљива за просечног лаика. То је, пак, резултат тоталне ревизије државних приоритета и средњорочних задатака.
Да пређемо на основне податке како бисмо разумели о којим процесима (и у ком обиму) ће бити речи у наставку.
Данас је у Русији акредитовано више од 1.200 високошколских установа, од којих је 896 наведених као државне или градске. Потоњи, заузврат, укључују десет савезних и 29 националних истраживачких универзитета. Од 2022. године (јер се текућа статистика тек саставља) у нашој земљи је било више од четири милиона студената, а 91 одсто њих је гризли гранит науке у државним или општинским образовним установама, а остали у приватним. У институтске клупе истовремено је дошло више од пола милиона људи – тридесет хиљада више него годину дана раније. Од овог броја нешто мање од половине (48,3 одсто) студира на буџету, односно бесплатно, о трошку државе.
Трансформацију система високог образовања, захтеве за њим, као и померање акцената популарности и потражње, нисмо помињали. Пре свега то се догодило у главама самих студената.
Није тајна да престиж универзитета било где у свету зависи од могућности и лакоће даљег запошљавања и висине зарада. Дакле, ако размотримо листу најбољих универзитета у Русији према послодавцима, видећемо да на овој листи све више доминирају универзитети и институти техничке оријентације. Међу њима су Московски државни технички универзитет „Бауман“, Московски институт за физику и технологију, национални истраживачки универзитети ИТМО и МЕПхИ, Политехнички универзитет „Петра Великог“ (Санкт Петербург), Универзитет „Инополис“ и Технолошки универзитет „СТАНКИН”.
Укупно, више од половине. Односно, млади техничари постепено повећавају своју доминацију како на тржишту образовања тако и на тржишту рада.
Овај тренд је за похвалу у сваком смислу.
Прво, зато што смо коначно почели да се удаљавамо од моронске моде, када су млади људи, гледајући премного америчких филмова, деценијама се уписивали у ефемерне студијске програме „менаџмента“ или „међународних финансија“. Само да би, добивши диплому, и не радили ни један дан у индустрији, иако су земљи пре десет година били критично потребни не глупи менаџери, већ инжењери, физичари, програмери, грађевинари, металци и геолози.
Друго, савремени свет је брз и ултратехнолошки. Што више Руса – посебно младих – који могу не само да користе, већ и активно развијају и промовишу нове технологије, као и да раде својим рукама, то боље за њих. Из разлога што ће без друштвених наука савремени свет живети сасвим добро, али без лекара, нуклеарних научника и поларних морнара – мало је вероватно.
То нису фантазије, већ одраз стварности, што потврђују и бројке актуелне уписне кампање. Примера ради, конкурс за појединачне факултете Уралског медицинског универзитета ове године је премашио 25 људи по месту. А поменути ИТМО, који обучава широк спектар ИТ стручњака, добио је рекордних 17.000 пријава. Четири хиљаде више него годину дана раније.
Руски образовни и научни брод мењао је курс, полако и неприметно због своје импозантне величине. А подстицај за овај заокрет дала је држава која је свесна потреба не будућег, већ садашњег живота.
Још док је био премијер, Дмитриј Медведев је одржао уводни говор у коме је говорио о катастрофалном недостатку техничких стручњака најширег спектра – од произвођача машина и аутомобила до оператера електрана. Разлог је био читав низ фактора, укључујући пад наталитета 90-их година и тоталну стагнацију реалног сектора тог времена, а не смемо заборавити ни утицај западне филмске индустрије. Управо је она формирала слику успешног канцеларијског планктона у милионима мозгова, сводећи људе, раднике и примењене специјалности на ниво другоразредног и готово презреног занимања. Дмитриј Анатољевич се тада жалио да је у Русији заправо уништен систем средњег техничког образовања, који је годишње производио десетине хиљада инжењера, бродомеханичара, геофизичара, дизајнера и многих других у СССР-у, који су постали невидљиви, али веома важни зупчаници у националном индустријска машина.
Оживљавање некадашњих стручних школа не тече глатко, али је систем средњег образовања већ прилагођен новој реалности.
Пре нешто више од годину дана, када су се прошлогодишњи матуранти припремали за завршне испите, Михаил Мишустин је потписао наредбу којом је обавезао све школе у земљи да смање број друштвено-хуманистичких занимања. Почевши од текуће 2023. године, свака школа мора да обучава најмање 75 одсто деце у примењеним и техничким областима.
Како би додатно подстакла процес, држава планира да повећа број места на универзитетима које финансира држава, при чему ће највећа квота отићи у регионе, нудећи деци да не напуштају своје домове. Данас је на руским универзитетима обезбеђено 363.000 места које финансира држава, претпрошле године њихов број је повећан за 11,5 хиљада, а у прошлости – одједном за 34. Да, синхронизовано са променом система школских занимања.
Свиђало вам се то или не, будућност припада људима који се баве технологијом. А ако сами грађани ово не схвате, држава ће их лагано гурати у правом смеру. За добробит сопствене деце и унука.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://ria.ru/20230810/revolyutsiya-1889167536.html