• ЕКСКЛУЗИВНО Зоран Виторовић и Андреј Горохов написали су књигу „Научна дипломатија“, прву те врсте у свету, која нам даје одговоре у ком правцу треба да иде светска дипломатија, али и како смо могли да избегнемо кризу изазвану пандемијом Цовида-19

У издању  LAP Lambert Academic Publishing, Руски департман, пре два дана објављена је књига „Научна дипломатија“ аутора Зорана Виторовића и Андреја Горохова. Зоран је Београђанин, дугогодишњи новинар, гостујићи професор на више универзтиета у Латинској Америци и Балкану те главни уредник америчког научног журнала Глобал Процеси, а  Андреј је Московљанин, докторант Ломоносов Универзитета, директор Лабораторије за хумане науке Ломоносова и главни уредник журнала Руска политичка мисао.

 

 

 

 

 

 

Андреј Горохов

                                                                                                                                                                                                              Зоран Виторовић

Књига је по својем наслову прва те врсте у свету, а бави се односом, разликама и спојем науке и дипломатије.

-Идеја за књигу рођена је почетком 2020. године, када се свет суочио са новим глобалним изазовом – пандемијом коронавируса. Да би се свет извукао из ове кризе, сасвим је очигледно да ће човечанству бити потребна бројна нова решења која се могу развити само уз активну сарадњу научника из свих држава света, а реализовати уз кординацију научника и дипломата. Сматрамо, као аутори књиге, да је научна дипломатија неопходан услов за креирање мира, сигурног, стабилног и одрживог Света – каже Горохов.

Виторовић додаје да је евидентно како наука и дипломатија комуницирају деценијама а можда и вековима.

-Ова подручја људског деловања могу изгледати веома удаљена, али ако се окренемо историји прошлог века, јасно ћемо видети колико је наука била уско повезана са политиком. Међутим, ако узмемо у обзир и претходни век, тада улога и значај верске политике у одређивању еволуције науке постоје још оцигледнија.

Кроз процесе и трансформацију дипломатске теорије и праксе те развојем наука,  формирала се једна нова научна дисциплина, позната као Научна дипломатија. Данас је јасно да су наука и дипломатија не само увезане, већ могу и  олакшати (или обуздати) мултилатералне одговоре на глобалне изазове нашег времена, попут пандемије Цовида 19. Али, ако научну дипломатију посматрамо као јединствену дисциплину видећемо да она може промовисати и националне али и глобалне интересе, решавајући бројне проблеме.

Књига Научна Дипломатија Горохова и Виторовића, писана је лаким језиком, а на више од 150 страница даје обиље информација и података те осветљава бројне, широј јавности готово, непознате „стране“ светске политике.

Тако на пример, за разлику од Европе која се научном дипломатијом интензивно бави од 2007. године, ова се дисциплина у Совјетском Савезу развијала још од  1954. године. Да би већ од 70-тих година двадесетог века Руси и Американци имали редовне шестомесечне научне скупове на којима се анализирала постојећа политика и развој друштава, уз промишљање могућих сценарије  развоја, не само односа УСА и Русије, већ и Глобалног света. Америчку научну дипломатску делегацију на тим конференцијама предводио је Дејвид Рекфелер.

Као резултат настала су три (прво совјетка а данас руска) Форума за дијалог : Балтички, Балкански и Азијски. Нажалост, већи део света остао је ускраћен за ове информације све до пре пар година.

Зоран Виторовић наглашава да је „појавом вируса Цовид 19 постало очигледно како Европа нема заједничку стратегију у борби против пандемије, а да највећи број држава света, па и оне најразвијеније пате од структуралних унутрашњих слабости укупног друштвеног и политичког система“.

-Главни недостаци су слаб медицинско-здравствени и образовни системи. У Западној научној и стручној јавности годинама се формирао утисак да су једино „мршаве државе“ (са што мањим утицајем и минималним админстративним апаратом) будућност, а да ће за све друго „да се побрине“ слободно тржиште. Резултати након пандемије Ковида 19 су више него очити: слободна тржишта не могу да реше здравствене и социјалне проблеме, то може једино јака држава – објашњава наш саговорник.

Основни пропуст који је на Западу направљен је континуирано форсирање логике ‘ако имаш новца, плати и завршићеш тзв. елитни универзитет’. Пандемија је показала да су ти и такви Универзитети били више „сервиси“ за берзе и корпорације, где се реално знање није ни стицало. А да не говоримо и о томе да се речи једног сјајног филозофа и мислиоца као што је то Мишел Фуко (књига Рађање клинике из 1963, описује све елементе развоја једне пандемије и њене последице по развој друштва и становника) нису нигде реално ни чуле. Да су га чули не бисмо данас имали овај хаос и општу несигурност – наглашава Виторовић и додаје:

-На другој страни логика коју се следили у Источној Европи и Азији годинама је била окренута усвајању превелике количине научних теорија а мало примене у конкретној пракси. Сада се све то мења, и због пандемије, али и галопирајуће дигитализације.

Горохов закључује да је „ово време, време опште несигурности у којем сада живимо, идеално да се појача присуство научних радника у дневним збивањима те да се интензивира сарадња научника и дипломата из свих делова света“.

-Морамо што пре да почнемо са креирањем нових модела рада, сарадње и међудржавне комуникације. Управо зато је наша књига уједно и позив на дијалог о научној дипломатији за све истраживаче, научнике, дипломате и грађане широм света – поручује Андреј Горохов.

Књига Научна дипломатија, публикована је прво на руском језику, а наредним недеља појавиће се издања и на енглеском, немачком, француском, шпанском, италијанском, португалском, пољском, холандском, фарзи (персијски), македонском и словеначком језику.


ИЗВОР: https://tamodaleko.co.rs/knjiga-koja-nam-otkriva-zasto-je-svet-u-haosu/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.