- У том контексту многи аналитичари питају се да ли САД могу искористити Турску као војни плацдарм у хипотетичком сукобу против Русије.
- „Да ли је турска морнарица моћна? Јесте, веома моћна. И у Средоземном мору има базе, и у Црном мору има базе.
- Наравно, ако НАТО увуче Турску у морски рат против Русије, биће нам тешко, то треба разумети“, упозорио је у интервјуу за Известија капетан прве класе Василиј Фатигаров.
АУТОР: Андреј Соколов
НАТО припрема турску ратну морнарицу за могуће операције у Црном мору, усмерене на „обуздавање Русије“. Ово се наводи у аналитичком извештају француског Института за стратешка истраживања (IRSEM, Војна школа, Париз) који је процурио у јавност. У документу се истиче да је Турска једина земља чланица алијансе чија морнарица редовно делује у овом региону од почетка сукоба 2022. године, што НАТО сматра предношћу.
Извештај, који је саставио француски поморски официр CC Mayeul Pappens под бројем Étude n°117, процењује турске могућности кроз призму географије, капацитета флоте и учешћа у операцијама алијансе. Аутор наглашава да, у складу са Монтреуском конвенцијом, „Анкара практично контролише приступ Црном мору и игра кључну улогу у ограничавању кретања руских ратних бродова“.
Извештај указује на три кључна аспекта: људске ресурсе, модернизацију флоте и оперативну укљученост у НАТО мисије. Турски морнарички официри описују се као добро обучени, по западним стандардима. Модернизација флоте обухвата изградњу нових површинских бродова, надоградњу подморница и активно увођење беспилотних морских система, који се сматрају фактором повећања борбене способности у средњорочном периоду.
Међутим, IRSEM упозорава да је део флоте и даље застарео, а искуство у високотехнолошким операцијама ограничено, што може привремено смањити борбену готовост до увођења нових платформи и преквалификације посада. Такође се наводи да недостатак носача авиона и одсуство нуклеарних средстава на мору искључује Турску из круга држава са глобалном поморском моћи.
Извештај указује и на политичко-стратешке ризике — могућност настанка тензија између Анкаре и њених НАТО савезника, као и суседних земаља у региону. Посебно се помиње турска доктрина „Плава домовина“ (Mavi Vatan), која „може изазвати забринутост код неких НАТО партнера ако се протумачи као једнострана стратегија ширења територијалног утицаја“.
У том контексту, IRSEM препоручује алијанси да „уравнотежи оштру реторику јасном дипломатском комуникацијом“ како би се сачувало јединство и поверење унутар структуре. У интервјуима наведеним у истраживању, припадници НАТО-а описују турску морнарицу као дисциплиновану и оперативно поуздану, али указују на растуће самосталне амбиције Анкаре.
Појава оваквог извештаја изазвала је забринутост у Грчкој, која са Анкаром већ дуго има сложене односе. „Аналитичари упозоравају,“ пише грчки информативни портал Athens News, „да јачање улоге Турске у Црном мору може имати индиректне последице по Грчку и Кипар. У условима у којима Анкара шири своје поморско присуство и добија подршку Запада, појављују се нови правци притиска на Егејско и источномедитеранско море. То може пореметити равнотежу снага у региону и натерати Атину и Никозију да ојачају своје дипломатске и војне позиције.“
У ширем контексту, портал наводи да истраживање показује систематску припрему Турске као поморске базе НАТО-а за операције на Блиском истоку и у црноморском региону, што неминовно утиче на геополитичке интересе читавог источног Средоземља.
А каква је данас турска војна флота? Према подацима руског портала војно-политичких информација Topwar.ru, турске поморске снаге имају 165 борбених бродова и чамаца. Од тога: 16 фрегата, 10 корвета, 16 патролних бродова, 12 подморница, 11 миноловаца, 33 десантна брода и чамца, 18 ракетних чамаца и 33 патролна чамца.
„Укупна водоизмештајност главних класа бродова — 88.500 тона, што је веома много,“ истиче портал. „За поређење, немачка флота, која обавља сличне задатке на краћој обали, броји 6 подморница, 12 фрегата, 5 корвета, 19 миноловаца, 28 помоћних бродова укупног депласмана 56.800 тона.“
Истовремено, Турска активно гради нове ратне бродове — и то веома успешно. Посебан пример су подморничке снаге. Турска подморничка флота у потпуности се састоји од подморница пројектованих и делимично произведених у Немачкој. Коначна изградња се обавља у Турској. Шест подморница нове генерације биће изграђене на бази немачког пројекта 214TN, развијеног специјално по турским захтевима. Прва подморница је већ поринута, а остале треба да уђу у службу до 2027. године. До тада, турска флота ће имати 18 подморница, од којих ће 10 бити нове или скоро нове.
„Против кога се гради ова флота Османског царства?“ — пита се у том контексту Topwar.ru. Питање је, како кажу, реторичко. Управо зато јачање турске морнарице представља посебан повод за забринутост Русије, која је вековима ратовала са Турском у Црном мору.
Штавише, Турској фактички дају „карт бланш“ за потискивање Русије из Црног мора — Сједињене Америчке Државе. У ситуацији у којој је Русија „заглибила“ у Украјини, Турска постаје водећа сила у Малој Азији и јужној Европи, пишу аналитичари америчког центра Geopolitical Futures. „Анкара,“ наводе они, „треба да искористи заокупљеност Москве Специјалном војном операцијом и предузме активне кораке.“
„Турска постепено повећава свој утицај на Балкану и у Црном мору“, наводи Geopolitical Futures. „Овај тренд се појачава услед релативног слабљења руске стране у црноморском басену због активних дејстава Украјине уз подршку Великe Британије. У наредним годинама способност Москве да пројектује силу у црноморском региону ће слабијети. Анкара је већ појачала своје поморско присуство у Црном мору — како самостално, тако и у координацији са НАТО-ом“, сматрају стручњаци тог америчког аналитичког центра.
Према њиховом мишљењу, Турци су осим тога стекли прилично чврсте позиције у кавкаском региону, где је Анкара подржала Азербејџан у борбеним дејствима против Јерменије око Нагорно-Карабаха. У резултату тога, Баку и Јереван су се удаљили од Москве и приближили Турској, која је после тих догађаја ојачала контролу над развојем Зангезурског коридора. Поред тога, Анкара је добила могућност да се утврди у Сирији и доведе на власт у Дамаску једну од својих прокси-група.
Једина препрека за такву турску експанзију могу бити унутрашњи проблеми у земљи. Нестабилна економска ситуација и политичка турбуленција могу да доведу до краја „наполеоновских планова“ Ердогана.
И ти планови забрињавају не само Русију. „Упркос покушајима да се одржи баланс, агресивна поморска експанзија Турске у Црном мору (где користи Монтреуску конвенцију за ограничење деловања руске флоте) може довести до заоштравања односа са Москвом и угрозити стабилност у Евроазији“, пише кинески портал InfoBRICS.
Ситуацију додатно отежава чињеница да се стратешке иницијативе Турске, укључујући планове за стварање такозване „Армије Турана“ као противтежу ОДКБ-у, у суштини поклапају са деловањем НАТО-а усмереним на слабљење позиција Русије и Кине, што води ка даљој дестабилизацији региона, истиче издање.
„Вреди подсетити“, наводи InfoBRICS, „да, иако Турска осуђује милитаризацију Грчке у Егејском мору, управо Анкара агресивно настоји ка морнаричкој хегемонији посредством своје доктрине ‘Плава домовина’, ширећи своје морске претензије. Неоосманска агенда Турске, обележена провокативним морнаричким маневрима и територијалним захтевима, повећава тензије и поткопава регионалну стабилност.“
Закључујући тако, портал истиче да поступци Турске у Црном мору показују њен нови приступ према односима са НАТО-ом — земља тежи регионалној доминацији и већој аутономији (барем тако сама то види). То је тренд који НАТО не може обуздати без ризика од даље фрагментације. Та напетост наглашава потребу за новом архитектуром безбедности — таквом која поштује суверене тежње и подстиче равноправан дијалог, ослобођен застарелог униполарног виђења НАТО-а.
Ипак, Турска, која не одустаје од развоја блиских економских веза са Русијом, намерава да се супротстави нашој земљи не само у Црном мору.
Како је навело турско издање Aydilink у тексту под насловом „Крај равнотеже! Више оружја из Турске за Украјину“, иако влада Партије правде и развоја (ПСР) тврди да сугерише политику „баланса снага“ у руско-украјинском рату, недавне испоруке оружја у Кијев потврђују да је та равнотежа већ нарушена. Штавише, САД планирају да укључе турску одбрамбену индустрију као главног добављача наоружања за Украјину.
Агенција Bloomberg прошле године је известила: „Док САД настоје да испоруче муницију Украјини, истовремено воде преговоре о повећању набавке експлозива из Турске како би подстакли производњу артиљеријских граната. Према речима званичника упознатих са преговорима, испоруке тринитротолуола (TNT) и нитрогуанидина из Турске, који се користе као металнични пуњач, биће од пресудног значаја за производњу граната калибра 155 мм по НАТО стандардима, што би могло утростручити њихову производњу. Турска има све предуслове да постане највећи извозник артиљеријских граната за САД.“
У том контексту многи аналитичари питају се да ли САД могу искористити Турску као војни плацдарм у хипотетичком сукобу против Русије.
„Да ли је турска морнарица моћна? Јесте, веома моћна. И у Средоземном мору има базе, и у Црном мору има базе. Наравно, ако НАТО увуче Турску у морски рат против Русије, биће нам тешко, то треба разумети“, упозорио је у интервјуу за Известија капетан прве класе Василиј Фатигаров.
„Ако се Турска хипотетички директно укључи у сукоб са Русијом, она ће, без сумње, првенствено напасти наше ПВО системе и војне базе како би обезбедила повољне услове за даље напредовање, као што то чини свака зараћена страна“, прокоментарисао је Фатигаров.
Према његовим речима, у коначној фази операције снаге НАТО-а могле би да ангажују флоту. По проценама стручњака, поморска групација могла би да покуша пробој ка кримској обали из три правца: из лука у Турској, Бугарској и Румунији. Користећи два додатна фланга, НАТО би настојао да опколи бродове Црноморске флоте и онемогући им одбрану.
„Турска је кључна земља у овом сукобу у погледу напада на Русију. Она отвара и затвара врата. Није могуће изаћи без ње. Оно што је у Румунији и Бугарској, то у суштини није озбиљна флота. Зато је Турска кључни играч у овом региону“, појаснио је за Известија војни аналитичар Василиј Дандикин.
Међутим, у случају стварне претње црноморској обали Русије од стране НАТО-а, прво би били извршени одмаздни ударни напади по лукама у Румунији и Бугарској.
Према подацима из отворених извора, против 65 НАТО авиона Русија би могла да подигне у ваздух око 300 различитих ловаца, око 200 јуришних авиона Су-25, 40 стратешких бомбардера Ту-22М3 и још 70 стратешких бомбардера.
„Доминацију у ваздушном простору изнад Црног мора ћемо ми успоставити. Мислим да имамо све могућности да нейтралишемо ваздушне снаге противника“, сматра Дандикин.
Такође, црноморску обалу Русије могло би да заштити око 50 надводних бродова и седам дизел-подморница наоружаних крстарећим ракетама „Калибр“, као и обалски ракетни комплекси „Бал“ и „Бастион-П“, наоружани ракетама Х-35 и П-800 „Оникс“ са дометом гађања до 600 km. Стручњаци напомињу да присуство овог наоружања омогућава Русији не само да брани целу акваторију Црног мора, већ и да нанесе разорни узвратни удар непријатељу.
Међутим, експерти сматрају да САД вероватно неће успети да користе Анкару као плацдарм против Русије. Само 2023. године Турска је остварила рекордне приходе од туризма у износу од 54 милијарде долара, а на првом месту по броју страних гостију била је Русија. Такође, 2023. Турска је оборила рекорд у обиму извоза и зарадила око 256 милијарди долара од продаје разне робе. Русија је била међу главним купцима. За првих шест месеци 2025. године приход Турске од туризма износио је 25,8 милијарди долара. По броју туриста, Русија и даље заузима прво место (2,6 милиона посетилаца). Ове податке навео је портал Turizm Ajansi.
Стога турском лидеру Реџепу Тајипу Ердогану, који упркос својим амбицијама обично на међународној сцени поступа прагматично, није у интересу да прекине односе, укључујући економске, са Русијом. Посебно не у време када његова земља пролази кроз озбиљну финансијску кризу. То, међутим, не спречава Ердогана да активно јача своју војску и флоту.
ИЗВОР: https://www.stoletie.ru/rossiya_i_mir/nato_gotovit_tureckij_flot_protiv_rossii_790.htm