НАПРЕДАК КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Др. Мираш Кићовић је у часопису „Око соколово” поводом двадесетогодишњице Југославије објавио чланак „Пре двадесет година”. Истакао је да  су у животу двадесет година кратко време да се уједначи оно што су векови раздвајали и отуђивали. Такво нешто се могло очекивати тек од једног века или више заједничког живота. За њега у протекле две деценије створено је доста, више него ма које друге деценије у прошлости. Сматрао је да је духовни и материјални напредак у Југославији био велики. Упоредио је стање у просвети у размаку од двадесетак година. Док се пре Првог светског рата мали број деце школовао, дотле Југославија у школу увела могло се речи, народ. До 1918. били су углавном мушки ученици, а од 1918. ученици  и ученице. По њему село које је било језгро државе, не само што се просветлило, него је запослењем своје деце по државним и приватним службама, увелико решило и свој економско-социјални проблем. У чланку је истакао : „Слично су напредовале и друге гране народне културе. Колико нових великих, европских вароши, колико путева и разних монументалних објеката! Погледајно само Београд, Загреб, Љубљану, Нови Сад, Скопље и многа друга мања места, па се запитајмо : коме дугују данашњи овај напредак и дивни изглед ? Неоспорно, само својој заједничкој држави, која је од њих створила оно што у предратним приликама не би постигла  никад. Велика је штета што се за послератне тековине чини мала пропаганда и што им се у широким круговима народа и интелигенције не прибавља пуна вредност.” (1) Др. Милан Стојадиновић је пред изборе 1938. издао публикацију „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” где је представио напредak земље као успех своје дотадашње владе.

За три године власти др. Милана Стојадиновића порастао је број листова и часописа. Док је 1935. излазило 1.219 гласила, 1937. излазило је 1.320 листова и часописа. Захваљујући економској обнови Југославије и сређењу унутрашњих прилика од 1935. до 1937. дошло је до наглог пораста броја штампаних књига, часописа и листова. Такође порастао је број превода великих страних класика.. Државна штампарија издала је од 1935. до 1937. велики број књига из области књижевности, уметности и фолклора. У години 1937. штампано је у целој земљи 463 књиге више него у 1935. години. У 1935. штампано је 2.095 књиге и брошуре, а у 1937. 2.558. Штампа је била модернизована, порастао је број листова и великих ревија. Као пример могу се навести часописи : XX век, Смена, Уметнички преглед, Анали и Уметнички свет. Створене су институције за највиши културни и научни рад : Музичка академија, Академија уметности, Академија наука у Љубљани, Музеј кнеза Павла, … .(2) После дугогодишњих напора Државна Музичка академија и средња музичка школа отворене су и освећене 21 новембра 1937. у Београду. (3)

Влада је помагала 93 народна универзитета. Од 1935 до 1938. отворено је 14 нових грађанских школа. При министарству основан је посебан одсек за домаћинске школе. Одржано је за три године 229 државних и 26 приватних течајева на којима је било 5.153 ученице. У Прокупљу је подигнута модерна учитељско-домаћичка школа. Отворено је 5 нових потпуних гимназија, а 12 непотпуних претворено је у потпуне. За три године више гимназије биле су у Штипу, Охриду, Пећи, Прилепу, Куманову и Скопљу. У тадашњој Јужној Србији није било пре владе Стојадиновића ниједна гимназија, а под његовом владом било их је шест. (4) У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнута је акција Савеза Сокола на селу „која постаје све важнији културни чинилац села”. (5) Влада је помагала рад Савеза Сокола, који су имали 2.204 друштва и сеоских чета, са 1.261 соколских књижница и 6 соколских гласила. Савез Сокола је за три године одржао 56.405 разних манифестација. (6) У Београду постојало је 5 музеја : Музеј кнеза Павла, Етнографски, Музеј краља Петра, Војни и Музеј Србије. Касније је отворен Соколски музеј. Највећи и најзначајнији музеј био Музеј кнеза Павла. У њему су били спојени Народни музеј, основан 1842, и Музеј савремене уметности. Музеј је био уређен 1935. у Новом двору у Београду. Приватна збирка кнеза Павла обухватала је дела : Грека, Пусена, Брегела, Короте, Карпо-а, … . У Музеју су били : у приземљу је био преисторијско оделење, грчко-римско, византијско и српски Средњи век. На првом спрату била је народна историја и југословенско сликарство и вајарство XIX века. На другом спрату била је  савремена југословенска и светска уметност. (7) Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном и са аеродромом. Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду основано је 1934. За локацију сајма изабран је простор на левој обали Саве, код новоподигнутог земунског моста. Положен је камен темељац 6. јуна 1937. на мочварном земљишту. После три месеца на 14 хектара мочварне земље изграђен је сајам. Изграђено је 26 павиљона. „Друштво за приређивање сајма и изложби” изградило је централну кулу и 5 павиљона, националне павиљоне подигли су Италија, Мађарске, Чехословачка и Румунија. Своје изложбене павиљоне имало је 17 фирми, међу којима су били „Зорка”, „Филипс”, „Ауто-Унион”, Свој павиљон имала  је Задужбина Николе Спасића. … .  (8) Први југословенски концертни фестивал одржан је 10 и 11 априла 1938. у великом павиљону сајма у Београду. Учествовало је 210 музичара, чланова Филхармонија у Београду, Загребу и Љубљани. Дириговали су диригенти три филхармоније Л. Матачић, К. Барановић и Н. Штритоф. У часопису „Братство” истакнуто је да је фестивал побудио пажњу све наше културне јавности и да је изражена жеља да југословенски музички фестивал постане трајна институција. (9) У продужетку сајма планирана је нова зграда опере. Док нова зграда Опере због рата није подигнута поред ње је подигнут немачки павиљон, који је преживео рат и опстао до данас. Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма.  За унапређење трговине отворене су државне трговачке академије у Сомбору, Дубровнику, Дарувару, Карловцу и Пожаревцу.  У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнуто је да  велику тековину привреде, за владе др. М. Стојадиновића „представља и Београдски сајам, данас главно тржиште за Балкан.”(10) У времену од три године 1935-1938. постављене су основе за стварање тешке индустрије. Основе биле су : подизање нове ваљаонице и високих пећи у Зеници, изградња електрорафинерије бакра у Бору, реорганизација фабрике целулозе у Дрвару, градња постројења за импрегнирање прагова за железнице у Криваји, инсталисање топионице олова у Трепчи, подизање фабрике алуминијума у Лозовику, проширење фабрике авионских мотора у Раковици.  Нове индустрије обухватале су производњу гвожђа, бакра, олова и цинка. Влада је подстицала концентрацију тешке индустрије у базену од Зенице до Сарајева. Сматрали да ће то бити наш Рур, центар жељезне индустрије и основица народне одбране. У текстилној индустрији за три године организовано је 17 нових предузећа. (11) Производња гвожђа порасла је на  618.497 тона. У циљу санације и реорганизације, држава је откупила акције фабрике целулозе у Дрвару. У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнуто је : „ … ове фабрике постигнута је огромна добит за државну привреду и народну одбрану. (12)  Производња олова попела се на 812.032 тоне. (13) Истицали су да је за три године пошумљено 5.200 хектара голети, а на 2.300 хектара старе културе вршено је попуњавање. Држава се није ограничавала само на сопствену акцију већ је водила пропаганду за приватно пошумљавање у 96 срезова. Захваљујући томе у 1936. засађено је 600.000 садница а у 1937. 1.524.740 садница. За три године народу је било подељено 37 милиона садница. (14) Рад владе Стојадиновића пратио је Савез Сокола. У органу Савеза Сокола „Соколски гласник“ пренето је саопштење да је при Министарству шума и рудника основан Земаљски одбор за пропаганду пошумљавања, који је образовао банске, среске и месне одборе. Савез Сокола је препоручио да чланови сокола уђу у те одборе где год могу, а да соколске јединице заснују заједничку сарадњу са одборима за пошумљавање. У 1939.  Земаљски одбор је одредио да дани за сађење дрвећа и пошумљавање  буду од 19 до 31 марта. Савез Сокола је позвао соколске јединице да или са одборима или саме одрже дане пошумљавања или сађења воћака. (15) Влада је организовала рад на сакупљању лековитог биља у државној режији. (16)

Донет је закон о задругарству. Било је 35 савеза са 12.000 задруга и преко милион задругара. Основана је у Београду у јулу 1938. задружна школа, прва те врсте у Југославији. (17) Поред Ветеринарског факултета Универзитета у Београду, био је довршен Централни ветеринарски бактериолошки завод за проучавање и сузбијање сточних зараза. (18) У северним крајевима Југославије насељено је 31.700 породица  од којих 19.442 добровољачке породице. (19) За владе Стојадиновића 957 места добило је воду. (20) Истакнуто је да је водовод Далматинске Загоре снадбевао 35 села са 34.000 становника и 4 железниче станице. (21) У Југославији је исушено 125.462 хектара земљишта. Водоводе су добили Скопље и Крагујевац. Пуштена је у рад у Стојадиновићевом присуству 7 јула 1938. хидроцентрала на Трески. Подигнуте су електричне централе у Скопљу, Охриду, Струмици, Пећи, Сомбору, Пљевљима, Гостивару, Босанској Костајници, Ваљеву, Котору, Зворнику, Бањи Ковиљачи и Хоргошу. (22)

Краљевина Југославија настојала је да се што више развије како привредно тако и културно. Државна штампарија у Београду радила је на ширењу домаће књиге.У пропагандном спису  „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” изнети су сви успеси владе др. Милана Стојадиновића у току три године његове владе. Тежиште је било на привредним и културним успесима. Независно од рада владе спомиње се једино рад и значај Савеза Сокола. У спису се критикује рад ранијих влада, а насупрот томе величају успеси владе Стојадиновића.

AУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Др. Мираш Кићовић, „Пре двадесет година”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1938, бр. 10, стр. 230;
2. „Културна активност”, „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 109, 110, 111;
3. „Музичка академија у Београду, Извештај за школску 1937-38 годину”, Београд 1938, стр. 15;
4. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 100;
5. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 109;
6. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 112, 115;
7. Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр. 57;
8. „Историја исписана на обалама Саве”, „Београдски сајам”;
9. „Први југословенски концертни фестивал”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1938, бр. 5, стр. 92;
10. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 34;
11. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 34, 37;
12. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 45;
13. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 46;
14. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 41;
15. „Соколство и акција за пошумљавање”,„Соколски гласник“, Београд, 24 март 1939, бр. 12, стр. 3;
16. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 42;
17. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 52;
18. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 56;
19. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 57;
20. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 64;
21. „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 65;