Први, најстарији музички записи српских народних песама настали су на острву Хвару на Јадрану средином 16. столећа. Начинио их је свестрано даровити и образовани хварски племић ПЕТАР ХЕКТОРОВИЋ (1487-1572), који је са двојицом српских рибара, Пасхојем и Николом, у лето око 1555. године кренуо рибарским бродићем у тродневно „рибање“ (риболов) од свог Старог Града на Хвару, око Брача, до Нечујма на Шолти и натраг. Да прекрате досаду пловидбе и забаве свога „госпара“, рибари „приговарају“ на најразличитије теме, одгонетају загонетке и певају народне песме. Хекторовић је забележио шест најлепших песама. Уз бугарштицу „Када ми се Радосаве војевода одиљаше“ и уз „писан“ „И кличе девојка“ Хекторовић је, штавише, додао и нотне записе њихових мелодија. Ноте је прикључио свом писму Господину Микши Пелегриновићу уз ове пропратне речи: „Ево ти шаљу, крипостни и наредни господине Микша, ОНИ С(А)РБСКИ НАЧИН овди здолу уписан, којим су Паској и Никола, сфаки по себи букарскицу бугарио, и токоје начин од оне писни И кличе девојка.“ Хекторовић је ових шест српских песама и две мелодије унео у спис РИБАЊЕ И РИБАРСКО ПРИГОВАРАЊЕ, и објавио у Венецији 1568. године. Тако је учени хварски племић трајно задужио српску музичку историју.
Оглед о најстаријим нотним записима српских песама под насловом „Ево ти шаљу они с(а)рбски начин“ објављен је у књизи Драган Р. Млађеновић, „Огледи о српској музици“, Издаваштво РТС, Београд, 2020.
(белешка Драган Р. Млађеновић)
ОРАО СЕ ВИЈАШЕ НАД ГРАДОМ СМЕДЕРЕВОМ
Орао се вијаше над градом Смедеревом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
Него Јанко војвода говораше из тамнице:
„Молим ти се, орле, сиди мало ниже
(Сиди мало ниже) да с тобомe проговору.
Богом те брата јимају, пођи до смедеревске господе
Да с’ моле славному деспоту да м’ отпусти
(Да м’ отпусти) из тамнице смедеревске.
И ако ми Бог поможе и славни деспот пусти
из тамнице смедеревске,
Ја те ћу напитати чрвене крвце турешке,
Белога тела витешкога.“
