Непотизам и корупција цветају на Универзитетима у Србији

  • На ПМФ УНС је отишло чак седам ПРОМИС пројеката у укупној вредности од скоро милион евра. Зашто? Зато што је Председник Научног савета Фонда за науку Србије академик САНУ Стеван Пилиповић, Новосађанин са Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (ПМФ УНС).
  • Климакс Пилиповићеве каријере је наступио с пролећа 2019. године када је као представник САНУ постављен за председника Научног савета Фонда за науку РС. Сва убогост важећих правила оцењивања и неконтролисана бахатост, која понекад прераста у праву острвљеност руководећих структура САНУ, неколико Универзитета и одређених институтских кланова који удружени делегирају у државне органе своје пулене, манифестовала се у досадашњем раду Фонда за науку и његовим крајње пристрасним, а никаквој контроли не подлежућим, одлукама о финасирању већином случајних и бесмислених, како научно-технолошких тако и друштвено-хуманистичких, “научних” пројеката.
  • Циљ тужилаца је по мени несумњив и провидан: трио извођача на челу са Пилиповићем има за циљ да у корену сасече и уплаши све будуће критичаре њиховог рада на скретању средстава Фонда за науку (и Иновационог фонда РС, такође), а специјално да мене натера да се о свом јаду забавим и да их даље не раскринкавам и огољујем.

Пише: Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института “Винча” у пензији

НАПОМЕНА:

У фебруару сам циркуларном поруком под насловом: “Како Муса дере јарца”, окончао циклус есеја посвећених прошлогодишњим изборима у САНУ и све то допунио освртом на неколико нових очевидних пристрасности у додељивању пројеката у оквиру Програма Фонда за науку Србије под називом Идеје, чији су резултати објављени почетком децембра прошле године.  Потом сам комплет тих есеја, са хронологијом и описом начина њиховог настајања, објавио у мојој другој књизи која се појавила на отвореном Церновском порталуЗенодо под насловом: “Јесен 2021: Јесен општег незадовољства – да ли је САНУ већ сада главна тврђава антисрпства?»У књизи се налазе сви шири изводи (Vukajlović,Rake Filip (https://zenodo.org/record/5998632), February 7, 2022.)

Врло брзо, у фебруару суду у Новом Саду достављена је против мене приватна тужба Стевана Пилиповића, академика САНУ, ради надокнаде нематеријалне штете у висини 2.5 милиона динара!

Тужилац Стеван Пилиповић због тешке душевне боли тражи огроман новац

А потом су Првом основном суду у Београду достављене још две тужбе против мене: друга по реду, од стране новопеченог дописног члана САНУ Миодрага Михаљевића (зета Владимира Костића, председника Академије) са одштеним захтевом у висини од 1,5 милион динара!

Трећа тужба за надокнаду нематеријалне штете је предата од  стране Математичког Института САНУ са одштетним захтевом од 1,5 милион динара. Одлуку о покретању овог спора донео је Управни одбор МИ САНУ 10.02.2022. године у коме су, поред већ поменута два академика-тужиоца (Пилиповића и Михаљевића), још и: академик Теодор Атанацковић и научни саветник МИ САНУ Зоран Петрић.

Ови математичари, инжењери и механичари проценише да им је моја књига нанела “душевне патње” и штету вредну укупно 46.800,00 евра (свота коју бих требало да, ако поживим, на име пензије инкасирам у следећих пет година!?).

Академици и потомство: све за своју децу    

Из тих разлога одлучио сам да се детаљније позабавим ликом и делом најдрчнијег академика Стевана Пилиповића.

Чак две Пилиповићеве ћерке конкурисале као ‘руководилице’ пројеката Фонда за науку у оквиру програма Идеје Старија Пилиповићева ћерка Јелена Пураћ је пројекат и добила. Стога реших да проверим како стоји татино коауторство са ћеркама. Ту ме је сачекало прилично изненађење и пун погодак. Наиме, провера коауторства са млађом ћерком Аном показала је три заједничка рада.

У једном раду са шесторо потписаних као коаутори фигуришу двојица очева из САНУ: Стеван Пилиповић и Теодор Атанацковић и њихове ћерке Ана Пилиповић и Милица Атанацковић, обе са Медицинског факултета УНС, Департман за фармакологију. Поред њих, на раду су још двојица коаутора: Јован К. Поповић са Фармације УНС и Милан Р. Рапајић из рачунског центра ФТН УНС.

Теодор Атанацковић, академик, учествује у тужби против  Филипа Вукајловића у име Математичког института и тражи високу надокнаду за душевну бол

Ових шесторо аутора су, после примедби на њихове резултате из иностранства, изгледа били опоменути и од стране локално заинтересованих Новосађана, па су морали да напишу и одштампају 2011. године и Erratum (грешку, омашку).

Откривено је да су две ћерке и Јован Поповић заборавили да у свом раду цитирају да су користили експерименталне резултате које су очигледно урадили други људи: Миков, Сабо и Јаковљевић?

Зашто је у Erratum-у изостављено поређење резултата једног и другог рада?

Најлогичније је претпоставити, да се неко од троје експериментатора, или сво троје (Миков, Сабо и Јаковљевић) коаутора са претходног рада заједно, побунило и затражило да се очигледна неправда исправи.

Непотизам професора Универзитета у Новом Саду

Описано поступање ћерки академика и проф. Јована Поповића, натерало ме је да мало “пробрчкам”, пре свега, по биографији овог последњег. Кад неко са Стеваном Пилиповићем и Теодором Атанацковићем у истом колу игра, па још са њиховим ћеркама и још то колце води, мени је ‘из првих принципа’ сумњив! Мој труд се и у овом случају исплатио многоструко. Једно одмогућих објашњења разлога због кога је помињање експерименталних резултата Момира Микова, Ане Сабо и Виде Јаковљевић изостављено, у раду 6 аутора са Поповићем на челу, се може наслутити из следећег новинског чланка: https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/jedanprofesordrzi-14-predmeta/jkvr82b

У том тексту се наводи да Јован Поповић, проф. медицинског факултета, држи чак 14 предмета на Фармацеутском факултету! „Уместо фармакокинетике и опште фармакологије које је држао, Поповић званично предаје специјалну фармакологију један и два, општу фармакологију, фармакоекономику, медикацију бола и медикацију у геријатрији. Међутим, свему томе треба додати и предмете којима руководи, а на којима је неретко и једини предавач».

Моралне кочнице академика као да су потпуно попуцале, а граница стида ишчезле

О непотизму који цвета међу професорима  Универзитета у Новом Саду сазнадох посредно тек последњих неколико година, пре свега, пратећи неке недостојне поступке академика САНУ са тог Универзитета. За свог века свашта доживех и још више видех, али то што од 2015. године па надаље сазнадох о навикама и делима најистакнутијих припадника покрајинске академске заједнице код мене изазива само муку и гађење. Њихове ‘моралне кочнице’ као да супотпуно попуцале а граница стида ишчезле.

Погледајмо овај последњи пример Милице Атанацковић и Ане Пилиповић – “девојчица” наших врлих академика из Прека: Теодора Атанацковића (1945) и пет година млађег Стевана Пилиповића (1950).  Оне су пред крај прве деценије овог века тек приступале изради својих докторских дисертација. Немам стварно довољно времена да детаљније прегледам њихова тадашња и досадашња научно-образовна достигнућа, али сам слободан да претпоставим, да је сва прилика, да су се очеви академици и дугогодишњи пријатељи, досетили и договорили да ћеркама својим дају снажан импулс на почетку њихових унапред зацртаних и успешних научно-универзитетских каријера. Горе поменути рад су ‘коауторовале’ у време рада на својим докторским дисертацијама.

Милица Атанацковић Крстоношић имала је снажан импулс тате да се бави научним радом

Ево и тих дисертација:

  • “РАСВЕРАТРОЛ-АНАЛИЗА У ПРИРОДНИМ ПРОИЗВОДИМА И ИСПИТИВАЊЕ РАСТВОРЉИВОСТИ У МИЦЕЛАРНИМ И ЛИПОЗОМАЛНИМ СИСТЕМИМА”

Кандидат: Милица Атанацковић

Ментор: проф. др Јелена Цвејић

Доторска дисертација Милице Атанацковић, одбрањена је 2012. године, а подржана је само једним радом седам ауторана коме је МА секундарни коаутор.

*******

  • “ИСПИТИВАЊЕ УТИЦАЈА МОЛЕКУЛАРНЕ СТРУКТУРЕ НА ЛИПОФИЛНОСТ ЖУЧНИХ КИСЕЛИНА”,

Кандидат: Ана Пилиповић

Ана Пилиповић, Медицински факултет, Нови Сад, ништа без татка

Ментори: доц. др Михаљ Поша и проф. др Јован Поповић

Доторска дисертација АнеПилиповић одбрањена је 2011. године, а подржана је само једним радом четири аутора на коме је АП секундарни коаутор.

Видимо да на Универзитету у Новом Саду изгледа да почиње да важи нова народна пословица: “Кад ти је татко академик, нема те силе која те може спречити да постанеш професор тог Универзитета само ако то пожелиш.”

И једну и другу дисертацију ових академичких ћерки «брани и поткрепљује» по један коауторски рад у коме оне нису ни први ни главни аутори.

Име Јована П. Шетрајчића је на 28 радова, на њих 8 он је потписан са једним, а на два са оба своја потомка

Ови и овакви академици су изгледа послужили као узор и многим другим професорима УНС. Разморимо још мало Пилиповићевог и Атанацковићевог другара, горе помињаног незаменљивог проф.Јована Поповића. Међу његовим радовима пронађох неколико где је коаутор са својом децом, највероватније. Да ли случајно, или намерно, овај рад је штампан у једном ‘тропском’ часопису.

Приметимо да је Јованова Душица са истог Департмана Медицинског факултета УНС на коме су тада радиле и младе академичке ‘ћеркице’ Ана и Милица.

Ипак, највећи бисер открих кад набасах на заједнички, па још ревијални, рад два ‘весела’ ЈОВАНА ВОЈВОЂАНА – проф. Јована К. Поповића и Јована П. Шетрајчића ‘- на коме је првопотписани аутор опет једна ћерка, Ана Ј. Шетрајчић.

Ајде што је са Шетрајчићем – академиком Републике Српске – његова Ана него, кукала им мајка, што такву листу референци саставише и потписаше? Наиме, веровали или не, та листа литературе има 55 радова, од којих њих 28 краси име Јована П. Шетрајчића, на њих 8 он је потписан са једним од својих потомака, а на два са оба потомка!

Јован Шетрајчић, академик Републике Српске за собом води “цели род”

Најинтересантније од свега је погледати цитираност Јована Шетрајчића на SCOPUS-у: на 127 библиографских јединица има цитата 713, а кад му се одузму самоцитати и цитати коаутора добија се смешних 215 чистих цитата (нисам проверавао да то случајно нису ‘буразерски’ цитати). А овај “ревијални” рад, пет поносних и веселих Војвођана[1],  је од 2018. године до данас скупио 1 (један) цитат!?!

Нешто ми се чини, да ако је неко и пожелео да овај научни фарш процитира, угледавши листу референци морао је од те намере одустати.

На крају овог одељка, бих још нешто додао у вези с Аном Пилиповић. С обзиром да је васпитао тата академик Стеван, а менторисао описани проф. Јован Поповић, не треба се чудити што се и Ана Пилиповић појавила са својом мршавом научном биографијом као руководилац  предлога пројекта у оквиру Програма Идеје Фонда за науку Србије. Да ли вас чуди што и она није прошла?

ТРИСТА – БЕЗ СУДИЈА НИШТА

Да резимирам упознавање са делима и навикама академика САНУ Стевана Пилиповића, који у ово турбулентно време, из дубина изронио и деценијама непотопљиво плива, и гњури, по мутним вировима управаљачких структура у којима се данас ‘лове’ главна материјална средства за научна истраживања.

Академик Пилиповић је већ с пролећа 2020. године  пажљиво прочитао све оно што је мало касније одштампано у мојој првој књизи (доступна на интернету): ПРОМИСК-19: „ТЕШКЕ ПАРЕ за лаку науку“, која има одељак под насловом “Цај-Цај-Цајка из Новога Сада и Пилиповић из САНУ”(стр.113-125).

Однедавно, «часни»тужилац,  није тада смео ни да писне‘, а камо ли да одговори, на документоване/тешке оптужбе изнете од стране сада туженог Филипа Вукајловића на рачун пристрасног додељивања средстава Фонда за науку у оквиру пројекта ПРОМИС- позива за изврсне пројекте младих истраживача. Није покушао да одговори ни на опширан текст који је тужени објавио у недељнику ПЕЧАТ под насловом: “ПРОМИС – ЛУДОМ РАДОВАЊЕ”, (28/08/2020) где је именом и презименом истакнут сада тужилац Пилиповић на следећи начин:

Новосадско«научно» чудо у режији Пилиповића

Права „сибирска магнетна аномалија“ огледа се у невероватно великој бројности одобрених пројеката који одлазе у „научну провинцију“, у Нови Сад. Ова аномалија се лако може објаснити чињеницом да је председник Научног савета Фонда за науку Србије  академик САНУ Стеван Пилиповић, Новосађанин са Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (ПМФ УНС). На ПМФ УНС је отишло чак седам ПРОМИС пројеката у укупној вредности од скоро  милион евра.

На Пилиповићев Департман отишла су два пројекта, од којих је један дат особи старој 34 године која се буквално гушила у пројектима, а на разноразним стипендијама је до 2019. године провела више времена у иностранству него у Новом Саду, а бави се кинетичком теоријом гасова са укупно 14 библиографских јединица које су цитиране прескромних 89 пута. За другог, 35 година старог, добитника пројекта са Пилиповићевог Департмана Web of Science пријављује да има пет радова од којих су два прикупила три цитата. Са оваквим резултатом он би требало да добије укор пред искључење, а не пројекат за изврсне истраживаче…

Академик је оћутао све ово, али је изгледа на мене ‘затајио злобу’. Та злоба је дуго кључала, као у гротлу вулкана, да би почела да се излива у виду усијане лаве 4. новембра 2021. године, када му је на Изборној скупштини САНУ пропао његов главни нишки кандидат за дописног члана: проф. Драган Ђорђевић (превасходно због мојих прописно поднетих Примедби на избор овог кандидата).  Већ сутрадан су почели покушаји вређања путем електронских порука које сам од Пилиповића добијао.Све то се претворило у отворене претње почетком децембра после мог распитивања о његовом месту у Управном одбору МИ САНУ (шире у прилогу):да би овај ВУЛКАН, притајене ЗЛОБЕ на мене, експлодирао пошто сам 17. Децембра 2021. године послао циркуларну поруку у САНУ и на стотине електронских адреса истраживача природних наука у Београду, у којој сам показао да академик Пилиповић не зна и не разуме најноторније ствари из физике а бавио се, између осталог, и математичком физиком (и писао радове).

Предмет ове електронске поруке је био: Стеван Пилиповић: ‘Нови Хајзенберг’ из Новога Сада и ‘Пилиповићева релација неодређености’.Непосредно после те поруке Стеван Пилиповић је промптно (19. децембра 2021) послао циркуларну електронску поруку на неколико десетина адреса са отвореним ‘лекарским упутом’ мојој маленкости за хитну хоспитализацију у одговарајућу установу за особе опасне по српске академика:

Нема ту шта још да се дода сем да је у питању особа која би морала под хитно да буде хоспитализована”.

Сличне, мада мало блаже, лекарске савете сам добио, и много раније, од бућоглавог саобраћајца у САНУ-Душана Теодоровића.

Овакав неодмерен и увредљив гест је вероватно био условљен похвалама које сам за овај текст о Пилиповићевом “знању физике”добио од неких угледних колега и вероватним потсмесима којима је он био изложен у академској средини. Одмах после тога овај академик је у две групне електронске поруке 20.12.2021 (у 7:24 и 8:27 AM) јавно објавио да сам ја “велико зло” и да ћу због наводних увреда “ићи на суд”.

Јелена Пураћ, ћерка академика Пилиповића добит

Јелена Пураћ, (старија ћерка Стевана Пилиповића),професор на ПМФ Нови Сад

Пошто сам у међувремену, од ‘добронамерних људи’ из Новог Сада, сазнао да је у оквиру Програма Фонда за науку ИДЕЈЕ пројекат додељен и Пилиповићевој старијој ћерки Јелени Пураћ, припремио сам и послао 19. децембра 2021. године нову циркуларну поруку која је као предмет имала: Пилиповић ‘Тројанац’ и лепа Јелена. Та порука је нудила моју ‘брзу процену’ животног пута и вредности научног опуса старије Пилиповићеве ћерке Јелене Пураћ, запослене на татином ПМФ УНС, чији је “мршави” добитни ИДЕЈА пројекат један од најбоље оцењених пројеката на основним наукама. И поред веома оштре реакције неколико озбиљних људи који су јавно исмејали академика Пилиповића како због његовог незнања, тако и због објављене намере да научну истину покуша да доказује на суду, уз добронамерне савете да то не чини, Пилиповић се ипак одлучио да против мене 3. Фебруара 2022. године поднесе тужбу за накнаду штете у Основном суду у Новом Саду (сви детаљи о овој полемици дати су у мојој другој књизи, стране 111-134).

Скренуо бих још само пажњу на то, да су се међу одбијеним пројектима Основних наука нашли многи, који су десетинама и стотинама пута бољи, смисленији и за државу Србију важнији пројекти од добитног пројекта Јелене Пураћ[2], и из исто толико пута бољих и озбиљнијих научних средина, међу њима чак и неких млађих и изузетних академика САНУ. Све то је покривано потпуно идиотским рецензијама, које овога пута подносиоци пројеката никако нису могли из Фонда извући, чак ни уз помоћ ‘тенковског батаљона’ за собом. Пре ће пасти Влада Србије и променити се још пет државних секретара, него што се неко усуди да провери шта се све то радило док је Фондом директоровала Милица Ђурић Јовичић, а штитила је Ана Брнабић и њено женско јато.

Премијерка Ана Брнабић и Милица Ђурић Јовичић, бивша директорка Фонда за науку

Увреде и претње моћног Пилиповића

Видели смо да је академик Пилиповићпрви себи, више пута, доделио слободу да, без иједног понуђеног аргумента, јавно вређа и потцењује мој научни рад и знање, да ми прети, алудидира на моју неурачунљивост и јавно предлажеда ме на “одговарајуће” место хоспитализују. Због оваквих стварних, а не измишљених претњи и увреда, ни у најлуђем сну ми није падало на памет да почнем са њим по судовима да се гањам. Значило би то да га сматрам  толико јаким и супериорним  противником са којим без суда не могу изаћи на крај у обичном научно-рецензентском спору (мале вредности).

С друге стране, имамо академика САНУ коме ће се  следеће године испунити 20 година откако је у Академију примљен, који годинама седи у највишем руководству Академије, руководи Огранком у Новом Саду, учествује најмање последњих седамнаест година у раду најважнијих државних одбора, комисија и националних савета у којима се кроји судбина науке и образовања Републике Србије. Он оцењује, процењује, рецензира и доноси одлуке о томе који су научно-технолошки пројекти вредни финансирања и један је од главних аутора свих досадашњих, по мом мишљењу штетних и бесмислених, правила оцењивања научника и научних радова на основу којих се  одређују приоритетни правци научних истраживања и материјалне принадлежности људи који у науци и образовању раде.

Климакс Пилиповићеве каријере је наступиос пролећа 2019. године када је као представник САНУ постављен за председника Научног савета Фонда за науку РС. Сва убогост важећих правила оцењивања и неконтролисана бахатост, која понекад прераста у праву острвљеност руководећих структура САНУ, неколико Универзитета и одређених институтских кланова који удружени делегирају у државне органе своје пулене, манифестовала се у досадашњем раду Фонда за науку и његовим крајње пристрасним, а никаквој контроли не подлежућим, одлукама о финасирању већином случајних и бесмислених, како научно-технолошких тако и друштвено-хуманистичких, “научних” пројеката.

И сада, академик Пилиповић – тај “Демијург” који трасира будућност српског научног народа, који све научнике процењује и свему зна вредност, који држи нож и сече богату погачу која се меси и пече од иностраних кредита подигнутих за рад српског Фонда за науку, на први покушај неког случајног критичара да мало њега и његов рад претресе и оцени својим скромним могућностима, почиње да “кука као сиња кукавица”.

Уместо да су тог 75 година старог дрзника-пензионера: он, његов колега и други тужилац‘дописни-зет’ Миодраг Михаљевић- и до бола увређени трећи тужилац – њихов национални МИ САНУ- “разбуцали ко’ свиње торбу”, они плачно, са три тужбе у два града, са неозбиљним/дечијим оптужбама трче да од судова траже и очекују моралну и материјалну сатисфакцију!? Да ли је такво поступање: смешно, јадно или жалосно? И, за кога: за САНУ која их је у своје редове кроз шупље сито пропустила, или би сви заједно требало да закукамо над својим усудом што су нам овакви дати да нам капу кроје?

Шта се то иза брда ваља

Свакоме, са мало соли у глави, је јасно да Пилиповић, Михаљевић као и већина Управног одбора МИ САНУ, која је гласала за покретање институтске тужбе за увреду, иако научници испод средњег светског нивоа, нису баш толико тупи и безопасни “играчи” да се упуштају у “судске игранке” тек тако.

Знају они да чак, мало вероватна, осуда на суду моје маленкости не може уклонити и поништити све оно што је у мојим књигама о њима документовано написано. Такође је мало вероватно, да је овде у питању мржња и завист према паметним и храбрим, која је тако честа међу овадашњим полуинтелигенитима и провинцијалним каријеристима.

Нека ми буде дозвољено да даље изложим једну варијанту могућег плана који су ови извођачи радова међу собом договорили. Њихов циљ је по мени несумњив и провидан: трио извођача на челу са Пилиповићем има за циљ да у корену сасече и уплаши све будуће критичаре њиховог рада на скретању средстава Фонда за науку (и Иновационог фонда РС, такође), а специјално да мене натера да се о свом јаду забавим и да их даље не раскринкавам и огољујем.

То планирају да ураде тако што се надају да ће обезбедити да ме, као немоћног пензионера на монтираним судским процесима -све глумећи на тим суђењима увређене академске величине – њима сличне пристрасне судије осуде и да ме допунски материјално-финансијски што суровије оштете. Не знају мучени, да су пре њих, многи бољи играчи тим путем идући, прошли “ко’ боси по трњу”.

Укратко о плану. ‘Трилинг’ академика и тужилаца је испланирао да трошкове спора против мене енормно увећа не би ли ме тако у дубоко у ‘црвено’ отерали. Академици су иначе, иако веома доходни и преплаћени, велике тврдице. Зато су обезбедили да се МИ САНУ, који лако може да поднесе судске трошкове, појави као трећи тужилац који ће финасирати текуће трошкове континуирано. Све њих заступа исти адвокат пишући и подносећи скоро идентичне скупе поднеске ‘копи-пејст’ методом,јер су све тужбе исто бесмислене и односе се на, из контекста истргнуте, цитате из различитих глава моје друге књиге.

Укратко, овде се ради о ново-патентираном методу парничења: ТРИ У ЈЕДАН – три тужбе са истим адвокатом и за исту књигу. Новост је још и Пилиповићева ‘досетка’, да своју тужбу против мене поднесе у Новом Саду, не би ли ми додатно «олакшао» посао и повећао текуће адвокатске трошкове. А трошкови које суд признаје адвокатима у овом спору су следећи:

За одговоре на тужбу по адвокатској тарифи се наплаћује по 16.500, рочиште 18.000 динара (без путних трошкова) а за жалбе по 33.000 динара. До сада моји трошкови за одговоре на три тужбе и једну жалбу већ износе: 66.000,00 динара.

Крупна штеточинства Пилиповића

На крају, иако не најмање важно, указаћу и на разлоге због којих тужилац Пилиповић тако грчевито покушава да ово суђење буде настављено, противно закону, пред Основним судом у Новом Саду.

Тужилац Пилиповић се нада и очекује да ће у суду у Новом Саду имати посебну наклоност суда и евентуално могућност да на суд утиче. Одраније је познато да је овај тужилац, током година за себе и чланове своје породице у више наврата успевао, што у кривичним што у парничним постуцима, да оствари више од онога на шта је, по закону, имао право. За сада, нећу улазити у начине којима се тужилац служио, нити на разлоге који су довели до тога. Ради се о десетогодишњим споровима З. В. и Пилиповићеве супруге Ј. П., чију комплетну документацију поседујем захваљујући колегиници Естер Варга (ОШ ‘Соња Маринковић’, Нови Сад). И није то једини спор, за који имам документацију, у коме је академик Пилиповић био веома “заинтересована странка”.

Оно у шта сам дубоко уверен, на основу тога што сам проверио и сазнао о Пилиповићу у последње две године, је да: Стевану Пилиповићу ни по коју цену не би требало дозволити да се ни секунде више задржи у било ком државном форуму, или у управној структури, у којој расправља и доносе одлуке релевантне за научно-образовни корпус Србије.

Од 2019. године је Пилиповић на челу Научног савета Фонда за науку преко кога се, најблаже речено, веома пристрасно и арогантно, деле богати пројекти из олако подизаних иностраних кредита (приметимо да су скоро сва места на којима је Пилиповић представљао САНУ у државним комисијама, одборима и саветима за собом повлачила обилне месечне синекуре).

Ја немам дилема: са оваквим Пилиповићем на челу Научног савета Фонда, са трагично некомпетентним Управним одбором и још горим в.д. директором Фонда за науку Србије – правој науци и добрим научницима црно се пише.

ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs/%d1%84%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d0%bf-%d0%b2%d1%83%d0%ba%d0%b0%d1%98%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%ba%d0%bd%d1%83%d1%82%d0%b8%d1%98%d0%b8-%d0%be%d1%80%d0%b3/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.