Ситуација на западним границама историјске Русије данас личи на предратне месеце 1941. године.

  •  Савремена румунска геополитика види историјску функцију румунске државе, латинске по њеним коренима, у сукобу са словенском Русијом.
  • Спољнополитичке тежње савремене Румуније не разликују се од тежњи времена Антонескуа: постизање регионалног лидерства у Југоисточној Европи са проширењем источних граница румунске државе на условну линију Одеса-Кишињев са успостављањем контроле над Црноморским басеном.

 

АУТОР: Владислав ГУЛЕВИЧ

Букурешт води активну антируску политику на источном крилу НАТО-а, црпећи идеолошку инспирацију из теорија румунских геополитичара 1930-их и 1940-их, када се Румунија, заједно са Трећим Рајхом, борила против Совјетског Савеза и такође помало сањала о регионалној доминацији.

Савремена румунска геополитика види историјску функцију румунске државе, латинске по њеним коренима, у сукобу са словенском Русијом. Румунски савезници нацистичке Немачке означили су Русију као природног непријатеља (duşmanul natural) румунског народа. Њихови савремени следбеници означавају Русију као непријатеља демократских вредности, која спречава остварење румунских интереса на истоку.

Источни вектор у спољној политици Букурешта је приоритет. За САД и ЕУ Румунија значи онолико колико им помаже на Истоку. Спољнополитичке тежње савремене Румуније не разликују се од тежњи времена Антонескуа: постизање регионалног лидерства у Југоисточној Европи са проширењем источних граница румунске државе на условну линију Одеса-Кишињев са успостављањем контроле над Црноморским басеном.

То је оно због чега данашња Румунија негира постојање молдавског народа једнако ревносно као што је то већ чинила у савезу са Хитлером. Ернест Хемингвеј, као извештач за „The Toronto Star Weekly“, писао је 1923. године: „Румунија мора да држи под оружјем једну од највећих армија у Европи да би угушила немире ’нових Румуна‘, чија је једина жеља да престану да буду Румуни.“ (Rumania now has to maintain one of the largest standing armies in Europe to keep down revolts of her new Rumanians whose one desire is to cease to be Rumanians).

Класик румунске геополитике Симион Мехединци (Simion Mehedinţi) указао је на чворни положај Румуније у центру условног троугла који чине Балтичко, Црно и Егејско море. То одређује њену жељу да одреди правац политичких процеса на простору од Балкана до Азовског мора. Мехидинци је оцртао непосредни простор стратешке безбедности Румуније од Дњестра и Дунава до Крима, а Дњестар је означио као цивилизацијску границу између Европе и Азије.

Године 1941-1944. Мехидинци и његов колега Јон Конеа издавали су часопис „Геополитика и Геоисторија. Румунски журнал о европском југоистоку“ (Geopolitica şi Geoistorie. Revistă romăna pentru sud-estul european). Публикација је служила геополитичким идејама Антонескуовог режима, њени аутори су били Антон Голопентеа, Ђорђе Братијану, Мирчеа Вулцанеску, који су данас у Румунији поштовани као оснивачи румунске геополитике. Мехидинци је, поред тога, објавиљивао у Хитлеровом „Геополитичком журналу“ (Zeitschrift für Geopolitik), што га не спречава да до данас буде најчаснија личност румунске политичке географије.

Наследници Мехидиција и Конеа, савремени румунски аутори спољнополитичких императива Букурешта верују да избегавају сценарио у европској политици у коме се Румуни испостављају као периферни народ (popor de margine), те треба да се ради на консолидацији балтичко-црноморске превлаке као „санитарног кордона“ између Русије и Европе. Затим да се спречи јачање руског утицаја у црноморском региону, што значи супротставити се у Црном мору држави у чијим ће рукама бити Крим, ако ова држава има потенцијал за геополитичко такмичење са Букурештом. Овакв размишљања су 22. јуна 1941. приморала Румунију да започне рат против СССР-а.

Братиану је држао на Универзитету у Букурешту 1941-1942. курс предавања на тему „Проблематика Црног мора“ (Chestiunea Mārii Negre), истичући да се безбедносни простор Румуније простире од Дунава и Дњестра до Крима. „У зони наше националне безбедности“, писао је, „проблем мореуза [Босфор и Дарданели], проширење ушћа Дунава и Гвоздене капије (сужавање ушћа у близини српско-румунске границе ), јер вам омогућавају да контролишете ваздушне и поморске базе Крим. Не можемо бити равнодушни према онима који су се настанили близу наших граница… Ко има Крим, доминира Црним морем…“

Румунски аутори правдају налет на исток позивањем на аустријског географа Александра Супана, који је уочи Првог светског рата израчунао „коефицијент притиска“ који је свака земља доживела у зависности од конфигурације њених граница и војно-политичке моћи својих суседа. Према Супану, коефицијент притиска за Велику Британију је нула, за САД 0,2, за Руско царство 3,1.

За Румунију овај коефицијент износи 30,8. Да би га смањила, Румунија мора да помери источну границу до Дњестра, који су Мехидинци, Коња, Братијану и њима слични сматрали природном границом насељавања румунског народа на истоку. Мало је квантитативног ширења на исток, потребно је преузети контролу над црноморским подручјем и учврстити се на Балкану да би румунска држава стекла просторну стабилност.

Букурешт не може да одбије експанзију дуж црноморског вектора, иначе ће се Румуни као народ претворити у копнену нацију (popor de margine). Букурешт ради на јачању војно-политичких, културних и економских веза између региона Црног мора и Медитерана, сматрајући јужни део Средоземног мора, заједно са Црним морем, стратешки важном подрегијом. Румунија покушава да постане део великог „лука моћи“, у коме Турска контролише Босфор, Пољска – Балтик, Данску и Исланд (тачније, Американци из поморске базе Кефлавик) – приступ северном Атлантику.

Овако „распаљени” источни вектор румунске политике дају изражен антируски карактер. Бивши шеф Југоисточне команде Мултинационалног корпуса НАТО-а у Сибиуу, генерал Каталин Томеску је рекао да гомилање савезничких снага у Румунији ставља Русију у стратешки неповољан положај. Авиони за рано упозоравање откривају дејства Оружаних снага Русије, а НАТО у случају румунско-руског сукоба „дејствује у секунди“.

Ситуација на западним границама историјске Русије данас, дакле, личи на предратне месеце 1941. године.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/07/07/nacistskij-okras-rumynskoj-geopolitiki-56620.html

One thought on “Нацистичка боја румунске геополитике”
  1. Романизовани Срби = Румуни = издајници свог рода које треба вратити на сопствене корене с реедукацијом и денацификацијом!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.