- За разлику од Шпаније у којој се много чита и објављује, Италије, Бугарске или Турске, Андрићево дело у Русији није штампано готово тридесет година, што сведочи о постојању огромне празнине на руском тржишту књига, каже Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине „Иво Андрић“
ПИШЕ: Дејана Вуковић
Памук захвалан Андрићу
„У Италији је у последњим годинама објављено седам, осам Андрићевих књига, у Бугарској такође. У Турској је управо ових дана објављено 26. издање романа ’На Дрини ћуприја‘, што се можда може тумачити и тиме да су Турци историјски заинтересовани за Андрићево дело. Њихов нобеловац Орхан Памук се често позива на Андрићево дело. И пре него што је добио Нобелову награду, боравећи у Београду угостили смо га у Задужбини. Он је одмах потом добио Нобела и често и сад у шали спомиње да је можда баш тај долазак код нас, у пишчеву Задужбину, и допринело његовој награди“, каже Жанета Ђукић Перишић.
Она напомиње да су, анализирајући празнину која постоји на руском тржишту, одлучили да озбиљном припремом једне публикације о нашем писцу покушају да скрену пажњу руске културне и књижевне јавности на нашег нобеловца.
Тридесет година у Русији није штампано ниједно Андрићево дело
„Уз треће коло Критичког издања дела Ива Андрића које смо објавили овог октобра, успели смо да завршимо и предамо у штампу и публикацију припремљену за руско тржиште руског читаоца и издавача ’Иво Андрић, живот и дело‘. Она је настала из намере да одређеним комплексом који смо у њој разрадили, ревитализујемо интересовање руске културне и књижевне јавности, али и најшире читалачке публике за Андрићево дело. Идеја је настала када смо, анализирајући Андрићеву библиографију и пратећи токове издаваштва у Европи и свету, уочили да готово тридесет година у Русији није штампано ниједно његово дело, ако се изузму неки кратки фрагменти“, објашњава управница Задужбине „Иво Андрић“.
Померање вредности и читалачког укуса
У покушају да објасни разлоге који су довели до тога, што звучи невероватно ако се узме у обзир блискост наше и руске културе, Ђукић Перишићева каже да су они можда у сфери историјских и друштвених околности које су деведесете године учиниле веома турбулентним и код нас и у Совјетском Савезу.
„Вероватно је један од разлога и померање вредности и читалачког укуса. Пратећи руску књижевну продукцију видим, кад су у питању инострани аутори, да се и код њих великим делом углавном објављују бестселери“, подсећа наша саговорница.
На питање колико је интересовање за Андрићево дело на крају друге деценије 21. века и да ли су приметне одређене осцилације, Жанета Ђукић Перишић тврди да наш нобеловац стоји веома добро не само у домаћим, него и у европским, па и светским оквирима.
„Можда ће некоме звучати изненађујуће, али, рецимо, у Шпанији се много чита и много штампа. Тамо су, у издању музеја Прадо, објављени и ’Разговори с Гојом‘. У Италији је последњих година објављено седам или осам Андрићевих књига,у Турској 26. издање романа ’На Дрини ћуприја‘. Када смо све то анализирали, закључили смо да је огромна празнина на руском тржишту и покушали смо да на овај начин, припремањем једне брошуре скренемо пажњу.“
Есеји о Горком, књижарама, опсади Стаљинграда
Ни каталог ни брошура, већ и једно и друго, публикација која ће за две-три недеље бити објављена, требало би да се нађе на сајмовима књига у Москви и Санкт Петерсбургу, како би била презентована руским издавачима. Управницу задужбине питамо да ли су пронашли неки посебан начин у представљању нашег писца, којим би требало да мотивишу и заинтересују Русе за поновно читање његовог дела.
„Објављујемо кратку биографију за коју смо се трудили да буде жива и интересантна, из које се јасно види да је то биографија човека 20. века који је био сведок највећих историјских преврата, ломова, промена, револуција… Показујемо да је реч о писцу који је историју приказивао преламајући је кроз судбине малих људи, а на сличан начин смо покушали да представимо и његов живот. Затим смо дали кратке приказе романа, приповедака, с тим што смо апострофирали Андрићеве руске теме, јер он је написао седам, осам есеја на руске теме — о Максиму Горком, о књижарама на Невском проспекту, о опсади Стаљинграда… У фокусу је дакле Андрићев директни контакт са Русијом. Та књига, иако невелика обимом, чини се свеобухватном, јер даје један комплексни поглед на Андрића и његово дело. Она ових дана улази у штампу и ми очекујемо да ће за две-три недеље бити на столу“, закључује Жанета Ђукић Перишић.
ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/kultura/202010221123626184-moze-li-ivo-andric-koji-je-orhanu-pamuku-pomogao-da-dodje-do-nobela-ponovo-osvojiti-ruse/