- Историја показује да није тако лако спречити продор ментално ненормалних људи у институције власти.
- Демократске републике су требале да помогну да се ненормални људи искорене путем избора. Народ мора пажљиво да проучи кандидате и спречи лудаке да продру до врха власти.
- Нажалост, ово у стварности не функционише баш најбоље.
- Око 1% било ког становништва су психопате, а још 1% су социопате.
- Око 5% људи се сматра нарцисима.
- Нарциси су заокупљени собом и сматрају себе супериорнијим од свих осталих, што значи да имају право на обожавање и ауторитет.
- Социопате нису у стању да саосећају са другима и то их чини непрактичним лидерима.
- Психопатима такође недостаје емпатија, али су склони емоционалном и физичком злостављању. Они уживају у патњи других и често чине сурове злочине.
- Постоји одређена кореспонденција између различитих типова, али, генерално, око 10% људи показује опасне, и то углавном урођене менталне поремећаје, који често не реагују на лечење.
- Размислите о томе на тренутак, 10 од 100 људи откуцава као темпиране бомбе, чекајући да нам животи постану неподношљиви.
Упркос све већем интересовању за науку и психологију нарцисоидних социопата и психопата, чини се да је савремено друштво престало да схвата да ти људи могу да поткопају темеље цивилизације и нације. Врло је лако усредсредити превише пажње на колективистичке идеологије, називајући их извором наших проблема, а заборављајући да те идеологије не постоје у вакууму и могу саме да изазову хаос ако постоје психопате који могу да нам нанесу реалну штету.
Има нешто лицемерно у колективизму: колективизам је принуда, а не добровољност. Према мом мишљењу, када политичка идеологија постане религија, лако је постати фанатик. И иако фанатици налазе снагу у истомишљеништву и култу, недостаје им самосвест. Они буквално полуде од преданости својој ствари, и више не схватају да ли је то поштено. Њихово понашање постаје све несталније и бесмисленије, а свако ко не дели њихове ставове одмах се убраја у јеретичке непријатеље који морају бити демантоваи или уништени.
За посматраче са стране, фанатици су само комични ликови. Тешко је не насмејати се када видите њихове лудорије, вриску и бес, толико су бесмислени и апсурдни. Све док немају стварну власт, могу нам послужити као подсетник шта се дешава људима када се одрекну разума. Можда су застрашујуће, али се могу искористити да нам помогну да сви останемо нормални. Али, ако добију власт, престају да буду смешни.
НАРЦИСИ И ПСИХОПАТЕ НА ВЛАСТИ
Током историје, цивилизације су се стално суочавале са проблемом фанатизма, али нарцизам и психопатологија представљају опаснију претњу када се инфилтрирају на власт и шире фанатизам међу масама. Психопатија је по правилу аномалија која се може идентификовати и ограничити тако да се не пење превисоко на друштвеној лествици. Проблем је у томе што психопата није тако мало, колико се мисли, а многи од њих знају да се сакрију међу крдом.
Око 1% било ког становништва су психопате, а још 1% су социопате. Око 5% људи се сматра нарцисима. Нарциси су заокупљени собом и сматрају себе супериорнијим од свих осталих, што значи да имају право на обожавање и ауторитет. Социопате нису у стању да саосећају са другима и то их чини непрактичним лидерима. Психопатима такође недостаје емпатија, али су склони емоционалном и физичком злостављању. Они уживају у патњи других и често чине сурове злочине.
Иако психопате чине 1% укупне популације, међу затвореницима их је много више – 15-25%. Утицај који имају на друштво не може се преценити. Постоји одређена кореспонденција између различитих типова, али, генерално, око 10% људи показује опасне, и то углавном урођене менталне поремећаје, који често не реагују на лечење. Размислите о томе на тренутак, 10 од 100 људи откуцава као темпиране бомбе, чекајући да нам животи постану неподношљиви.
Наравно, неки од њих су способни да функционишу у друштву. Социопате, посебно, могу бити драгоцени у областима које захтевају мање емпатије. Могу да раде као хирурзи, лекари хитне помоћи, војници, ватрогасци и многи други. Можда не уживају у повређивању других, али их то не брине. И док не могу утицати на велике групе људи, они могу користити друштву.
Историја показује да није тако лако спречити продор ментално ненормалних људи у институције власти. Многе монархије и империје су изграђене на системима који су психопатима и нарцисима омогућили процват због њиховог аристократског порекла. Ако је краљев син био психички болестан, није било важно, он би свакако требало да постане краљ због своје лозе. Није било начина да се то спречи. Поред тога, такви ментални проблеми су наследни, што значи да систем власти заснован на наслеђу може постати све више асоцијалан како се моћ преноси с генерације на генерацију. Ово помаже да се разуме зашто је психопатско понашање уобичајено међу монарсима.
Демократске републике су требале да помогну да се ненормални људи искорене путем избора. Народ мора пажљиво да проучи кандидате и спречи лудаке да продру до врха власти. Нажалост, ово у стварности не функционише баш најбоље, поготово ако су сви кандидати психопате и бирачко тело нема избора. Осим тога, психопате проналазе начине да заобиђу и контролишу политичке процесе без директног учешћа у њима. Корпорације и банке дозвољавају психопатма да имплицитно утичу на политику купујући кандидате или стављајући на власт само социопате, нарцисте и психопате.
У племенским и нискотехнолошким друштвима било је лакше идентификовати и задржати ментално поремећене људе ван власти. У огромним царствима и у технолошки напредним земљама много лакше се сакрију међу нормалне људе. Зато обично поредим насилне психопате са вампирима. Мислим да је ово најбоља аналогија. Они се стапају са становништвом, заузимајући позиције власти које их штите од сумњи, а затим систематски уништавају друштво. Ово је инхерентно њиховој природи, не могу се исправити, можете их се само ослободити, попут паразита.
Они представљају највећу претњу било којој цивилизацији. Они стварају хаос и активно планирају да униште слободно друштво. Ја бих их назвао примарно организованим психопатама, а они често раде на обострану корист, као чопор вукова. Ово је 1% од 1%, тј. глобалисти. Психопате на врху пирамиде власти већ дуго делују заједно, али шта је са милионима других људи са истим карактерним особинама? Шта се дешава када им се дозволи да се придруже?
Савремена друштва и корпоративне друштвене мреже створиле су још боље услове за њихово удруживање, те сада многе психопате нису изоловане. Тих 1%, који су некада живели у мрачним угловима на периферији човечанства, сада могу да се уједине у агресивну гомилу од стотина хиљада људи, водећи милионе ситних социопата. Ово ствара субкултуру колективног лудила. Како се каже: лудаци су завладали душевном болницом. То видимо, посебно, у политици левице и отвореној промоцији нарцизма као прихватљивог начина живота. То не значи да психопате не покушавају да се инфилтрирају у конзервативне кругове, само да им је левица наклоњенија. Ови људи су се некада осећали беспомоћно јер су их избегавали, а сада желе да се освете.
КАКО СЕ (ИЗ)БОРИТИ СА ПСИХОПАТАМА?
Чињеница је да су у почетку избегавали утицај из веома доброг разлога: психички нису спремни да се носе са бременом власти. Сада добијају контролу система у своје руке, што их доведи до лудила. Они себе сматрају аутсајдерима и „револуционарима“, а у стварности су само емоционално ретардирани и инфериорни људи, па су зато послани на руб друштва да заштите остатак човечанства. Али како се носити са овом опасношћу краткорочно и дугорочно?
Наша култура се мора суштински променити да би одражавала опасности психопатије. Не можемо више игнорисати утицај ових људи на читаво човечанство. Први корак је одвајање психопата и нарциса од покрета и институција. Морамо се вратити механизму њихове изолације, и престати да их сматрамо жртвама које треба „образовати“ и заштитити. Као што сам већ нагласио, често се ова својства преносе генетски и нису подложна лечењу. Могу се сматрати различитим врстама и грабежљивцима. Са њима не може бити међусобног суживота. Сматрају нас храном.
Кандидати на изборима морају бити тестирани на психопатију, нарцизам и социопатију. Ако се утврди да имају неколико знакова опасности, не би им требало дозволити да се баве овом активношћу. То је једини начин, осим суштинске промене нашег изборног система, чему се такође не противим. Насумични систем лутрије за политичке и бирократске позиције би вероватно био још бољи од овога што имамо сада. Радије бих ризиковао да насумично бирам мање квалификоване људе за владу, али да се ослободим система који намерно регрутује зле паразите у владу. Има ли бољег начина да се уплаше психопате него да им се ускрате дугорочне предности боравка у влади? Има ли бољег начина да се поткопа утицај корпоративних елита него да им се одузме могућност да финансирају и бирају кандидате за власт? Чак и када би могли да подмите појединачне службенике, са временским ограничењима, морали би да почну изнова и изнова са сваком новом групом политичара.
Наравно, неки ће рећи да бисте сутра променили систем, морате да се решите психопата који су на власти данас. Слажем се да је ово проблем. Нажалост, када психопате постану организоване и моћне, као што је историја показала, не могу да раде без насиља. Не маре за протесте, не воде се разумом и логиком, не маре за страдање маса и увек ће себе сматрати правим владарима нас неразвијених робова. Они искориштавају гомилу слабих коју предводе и експлоатишу – скоро 10% становништва, који удружени постају армија лудака, гладних остатака са стола моћи. Можемо и треба да наставимо да се одвајамо од фанатичне гомиле, али све психопате одвајање виде као пркос и покушаће да га потисну. На крају ће доћи до борбе, а можда је тако и најбоље.
Превео З. М.
Источник: Is There A Way To Prevent Psychopaths From Getting Into Positions Of Power?, Brandon Smith, activistpost.com, January 6, 2022.