- Феномен асексуалности све је присутнији међу младима, из године у годину се бележи раст хормонских аномалија, а стручњаци кажу да узроке треба тражити не само у затрованој храни и загађеном ваздуху, већ и у савременом начину живота који нас полако али сигурно удаљава једне од других, гурајући нас у чауре индивидуалности.
АУТОР: Милица Тркља
Различита истраживања показују да је све више младића који пате од мањка тестостерона и еректилне дисфункције. На Западу тај тренд траје годинама, па и деценијама уназад, али је сада почео да се примећује и у Србији. Ово прати и све већи број асексуалних особа, односно оних који немају никакав нагон или жељу за сексуалним искуством или репродукцијом.
Свакако да промена начина живота, канцеларијски послови у којима се девет сати седи за рачунаром уместо тешких физичких послова и прелазак са здраве на ГМО храну доприносе овом феномену, али узорке треба тражити и у домену психе.
Окренути себи
Психолог Александра Јанковић каже како њена клиничка пракса показује да се у случајевима мушке стерилности или еректилне дисфункције ретко кад ради о конкретним медицинским проблемима, већ да проблеми потичу из главе. Један од главних криваца је убрзани стил живота у којем је људско тело постало индивидуални посед који треба развијати до савршенства. Људи се, каже она, понашају као да уопште немају свест о томе да њихово тело није само љуска, те да треба водити рачуна и о ономе шта се налази унутар њега.
Велики број младих мушкараца се одлучује за напорно вежбање, односно одлазак у теретану, уз образложење да „раде на себи“, као да је рад на себи једино усмерен на нешто што је споља видљиво, а не за нешто што је везано за унутрашњост, за душу, за духовност, амбицију, знање… Све се некако споља и врло погрешно посматра, без идеје о могућим последицама, рекла је Јанковићева за Спутњик.
Жеља да се тело што пре „изваја“, без дугорочног рада, доводи и до повећане употребе стероида и различитих хемикалија које поред тога што активно смањују ниво тестостерона и штете либиду, такође могу, у екстремним случајевима, довести и до изненадне смрти.
Оно шта ми клиничко искуство говори јесте да велики број младих мушкараца посеже за тестостероном и другим хормонима да би се што пре постигла та инкубатура, изјавила је наша саговорница.
Измењена слика стварности
Један од разлога недовољне емотивне или сексуалне мотивације је свакако и прекомерна употреба порнографије, као и њена масовна распрострањеност и доступност, објашњава наша саговорница.
Светски трендови су такви да се приказују само истетовирани и добро набилдовани мушкарци и савршено обликоване жене, а комуникација између полова је приказана на начин који је погубан. Еротска активност је готово изједначена са порнографијом и велики број младих људи који има различите дисфункције на сексуалном плану, заправо има потпуно погрешну идеју о томе шта је еротска комуникација, каже др Александра Јанковић.
Поред нереалних очекивања и нестварних жеља које модели са порно снимака стварају, изазивајући уз то и многобројне комплексе и осећај ниже вредности, препреку ка здравом сексуалном нагону и животу представљају, сматра Јанковићева, и друштвене мреже преко којих пар може „без ризика“ разговарати, па чак имати и озбиљну везу, без и једног физичког сусрета.
Чињеница да су млади прешли на онлајн живот такође указује да имамо озбиљан проблем. Они се забављају једни с другима, дописују и шаљу фотографије и цео њихов однос се своди на то шта је спољно и шта се да видети, не упуштајући се у конкретан физички однос, макар и кроз држање за руке, констатује она.
Подмукла идеја
Наша саговорница каже да је читав овај правац у којем се креће људски род део идеје и идеологије која једино може ићи човеку на штету:
Очигледно да то јесте једна подмукла идеја која се крије испод свега овога, а то је да сви будемо савршени, али само као индивидуе, да се што мање развија осећај солидарности и заједнице, те да та асексуалност на крају постане потпуно прихватљива. Као да постоји тренд да будемо што више зомбирани и да ходамо као лепе љуске у којима више не станује човек, закључује Јанковићева.
Зашто не раде хормони
Др Нада Костић, интерниста и ендокринолог, говори за Спутњик да се још пре неколико година приметило преурањено наступање менопаузе код жена, која супротно нормалном стању креће већ са 35 или 40 година, што је био сигнал да одређени фактори из околине делују погубно и на полне хормоне.
Пратили су и тестостерон и приметили да је он значајно снижен, уз све већи број парова који иду на вештачку оплодњу. „Нормална“ оплодња постала је доста ређа, уз присуство неке весте стерилизације и мушкараца и жена, каже Костићева.
Увек се прво гледа на жену, међутим, схватили смо да је у великом броју случајева заправо мушкарац био узрок стерилитета, односно да се његова способност оплођења смањила.
Број сперматозоида се смањио више него дупло чак и код млађих мушкараца, а примећено је и да андропауза далеко раније ступа, напомиње Костићева и додаје да се код младих момака у периоду адолесценције недостатак тестостерона примећује по мањку секундарних мушких карактеристика, односно мањку маљавости, као и по развијености и снази мишића и костију.
У свему томе, објашњава она, битне су хипофиза и епифиза, јер све што погађа ендокрини систем мозга, секундарно погађа и полне жлезде.
Отрови су свуда
Мушкарци са мањком тестостерона и смањеним либидом западају у апатију и депресију, односно, склонији су различитим психичким обољењима. Као да то није довољно, каже докторка, у најави је и развијање биотехнологије, односно везивање човекове свести за рачунар.
Наука је превазишла човеков ум и полако се губе сва људска својства, а с тим у вези трпи и ендокрини систем. Увек све полази од мозга и шири се, а поготово је ендокрини систем повезан за психу, због чега се развијају и психосоматске болести, односно различити поремећаји, а они не заобилазе ни полне жлезде и самим тим утичу и на сексуални живот.
Још један јако битан фактор, истиче Костићева, јесте и исхрана: људи у свој организам, знали или не знали, неизбежно уносе штетне материје, од ГМО хране, преко микропластике из флаширане воде и сокова, па до најављеног вештачког 3Д меса које већ почиње да се производи.
Човек више онакав какав је био није и то се сад приказује на све могуће начине, па и на тај пад тестостерона. Ово заиста јесте време деволуције и ми не идемо у напред ка прогресу, већ идемо уназад и све што се као открива се, нажалост, од стране науке злоупотребљава“, констатује наша саговорница.