Ево их насмејани
Што глас им је пажљив и мек
Да увере нас у своју љубав и хуману свест
Да објаве жуђену вест
О срећи што долази тек
Кад призна се њихова власт
И пљуну слобода и част

Ево их како се грле
Док поново склапају брак
Здружени у жељи да небески окрече свод
Да звездама промене ход
И бојама украсе мрак
Воћу ограниче раст
Укину чежњу и страст

Ево их с одлукама
Да свачију промене ћуд
А лењирима смрти заведу паклени ред
Да изрекну коначан суд
Ко нормалан је ко луд
Да птицама пропишу лет
У тефтер побележе свет

Ево их креатуре
Што посебну чини им част
Да поцепају једра и сопствени потопе брод
Сељаков запале пласт
И усева пониште род
Штетни ко издувни гас
За добро свију нас

Ево их на пријему
Са уљима у коси
Са дукатима у џепу за испуњени план
У души голи и боси
Док демонски сањају сан
Да довека траје ноћ
Што лажну им покрива моћ

Ево их пију виски
Сред помора и куге
Док над пољима пустим небо јечи од туге
Савитљиви и склиски
Господари а слуге
Одвратни пали и ниски
Ал масама драги и блиски

Ево их камере пале
Да речима трују живот
И лајовима бесним убију радосни клик
Да пљуну на свештени кивот
И угуше побуне крик
У име свега људског
Да погазе човеков лик

Светислав Пушоњић

Из збирке Горштак са асфалта, 2010. г

ИЗВОР: https://www.geopolitika.ru/sr/article/mirotvorci

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *