• Истина је, међутим, да без велике домаће књижевности ни о каквом напретку не може бити речи.
  • Истина је, међутим, да је нпр. словеначка књижевност продрла до сељачких хиша, само оригиналним, домаћим писцима, а да је пре њих Словеначка пливала, запуштена и заостала у немачком „културном“ мору.
  • Као што је због туђинске културе, туђинске књиге, говора, позоришта, сва Хрватска до недавно била у књижном паћеништву. Као што је од високе туђинске културе у Приморју, нашем народу, остала само празна пена.

Проблем наше културе

1.

Релативно, пре рата, наша књига имала је велику прођу, а још већи углед. Сада се углавном, по свим нашим књижарама, види туђинска књига и продају преводи из страних књижевности. О нашој књизи, то се може рећи и после свечане прославе стогодишњице прве штампане књиге у Београду, и после изложбе књига у павиљону Цвијете Зузорић, мало ко води бригу.

Узрок је томе, пре свега, у једној дубокој апатији за наше и огроман пораст странаца, странаца бар по души, у нашој средини, жељних не само француских журнала, него и немачких књига, индиферентних према нашем језику, нашој књижевности, нашем културном развитку уопште. Затим један нарочити талас спекулација, страног капитала за издавање журнала и књига, који је обухватио сву нашу земљу.

Пошто смо се, пре рата, шовинистички борили против бечке оперете, сада смо отишли у другу крајност, тако да нам се сва земља ори од немачких варијететских песама, бљутавих филмова што постају главни знак „културе“, по свим нашим варошима.

Закон је морао, најпосле да нас спасава, од шеге коју су странци десет година, по биоскопима, уз масну зараду, са нашим језиком терали.

Продаја и организовано натурање стране књиге и превода, међутим, и када оставимо по страни оне политички дефетистичке, постаје све више рак рана наших књижевних и просветних прилика и главна опасност за сваки развитак наше научне, популарне и тзв. лепе књижевности. Менталитет идућег поколења, да не говоримо о садашњем, ствара се на основу туђинске књиге у туђинској атмосфери. Последице тога не треба ваљда нарочито тумачити.

Постајемо полако колонија за прођу стране књиге, да и не спомињемо њене преводе; страни капитал уз припомоћ наших књижара, искоришћује наше издавачке прилике и ради пуном паром, већином са лажном рекламом, систематски организованим наметањем стране књиге и њених превода по земљи без икакве контроле од стране наше штампе, и баш најмање књижевних часописа и књижевних кругова.

А та и такова продаја и реклама туђинске књиге врши се чисто под маском „југославенских“ завода, па уз припомоћ и неких наших, зато ангажованих књижевника.

У својим чланцима, недавно, др И. Невисић, загребачки критичар, изнео је стање у коме се наша књига, преплављена и придављена туђинском, у Загребу, налази. Доказао је да тамо и најбоље наше књиге изгледају прави просјаци већ и пред богатим каталогом маскираних, страних издавача, који нпр. немачку књигу увозе у нашу земљу и продају на хиљаде.

Да неки илустровани, мађарски и немачки листови, имају активан биланс, само помоћу продаје за динаре, у неким нашим крајевима, и то је познато, али то се не зна, или неће да се зна да криза књиге постоји и код нас, у Београду, само за нашу књигу, док за продају стране књиге и превода, о кризи не може бити ни говора. Напротив страна књига и преводи страних књига, и код нас, као у целој Југославији, постали су роба на којој се лако зарађује, па није ни чудо што и наши издавачи и књижари, пре свега трговци, мисле само на ту робу.

Постоје у Београду књижаре, искључиво или скоро искључиво, за продају стране књиге. Оне су богате, луксузне, пуне робе и немају шта да потуже.

Међутим, ако се прегледа рад и наших издавача, види се, да и они раде, углавном, за страну књигу и стране преводе и да само њих већином издају, растурају, па и намећу. У нашим књижарама највећи део пореклом је страна роба. Последица њене продаје није развитак наше књижевности, па ни дизање нивоа наше средине. Последица тога је само да се наша књига повлачи, пред страном, у оне јадне антикварнице у којима, по периферији, кисну, једно крај другога, Вук, Милићевић, Геновева и Марко Краљевић.

Милош Црњански

У том грдном застоју наше свести за нашу књижевност одговорност сносе, у првом реду, наши књижевни кругови, наши књижевни часописи који сами стоје у вези са рекламом стране књиге, наше књижевне установе које су застареле, па и наша штампа која за туђе нема строгости док за нашу књигу нема места.

Свакако против послератног нашег снобизма ништа се не може. Већина наше буржоазије, уопште, чита само страну књигу и превод, који јој се уосталом само и намеће. А познато је да је код нас Стерија нашао, лако, своју Покондирену тикву.

Добар део успеха, међутим, стране књиге и страних превода лежи у цинизму наших издавача и у корумпираности самих „људи од пера“, у служби тих послодаваца.

Нема сумње да ће, ради велике зараде, сви они који се боје контроле штампе, критике, и наших књижевних кругова уопште, учинити све да би наш свет обманули као да је поплава стране књиге, и превода у нас права Божја благодат.

Као да су највећи духови човечанства, цвет културе људске у тим књигама и преводима који се у нас тако добро продају. Са пљачкашком зарадом.

Све то, међутим, биће узалуд, ако наша јавност најпосле прогледа и увиди оно што се по нашим издавачким и књижевним круговима већином ради. Ако и позвана државна надлештва, и наше књижевне установе, и наши књижевници, и наша публика, буду, најпосле, захтевали места, пре свега за нашу књигу, ма које врсте била, за наш рад, за нашу просвету.

Књиге на страном језику, као и журнали, преводи страних дела, интернационална реч великих култура прелази, и треба да пређе сваку границу.

Али прљава коњуктура за сваку туђинску књигу, удешена реклама за сваку страну књигу, агентуре страног капитала, читава једна трговачка завера против нашег света који о својој књижевности све мање чује док му стране књиге и свакојаке преводе и милом и силом намећу, не може и не сме бити главна ознака стогодишњице доба Возаровића.

2.

Наша књижевност, то је познато, одувек је покорно примала таласе страних књижевности. Немачка, руска, и, пред рат, француска књижевност, разуме се увек површно, али уз химне хорова својих верних који су домаће писце дочекивали, из буџака, будаком, вршиле су у нас своје збркање, за којим је нашој књижевности остајао само низ туђинских, демодираних модела.
Уз ту окупацију на књижевном тлу, ишла је најчешће паралелно и продаја немачких, руских и француских књига, и добрих и олоша, разуме се без оволике спекулације, и удешене коњуктуре, за продају стране књиге и превода, као данас.

Кад најпосле и ми, први пут после рата, дижемо глас против те издавачке и књижарске пљачке на рачун наше књижевности и наше публике, ми, разуме се, не мислимо, ни да се оградимо кинеским зидом од стране књижевности, ништа да тражимо фаворизовање сваке баналности, само ако је наша, него хоћемо само да укажемо прстом на једну спекулацију на рачун наших писаца и развитка наше књижевности.

И ми сматрамо да је природно што сад у столећу интернационалног саобраћаја, ПЕН клубова, конференција страних књижевника, прослава Гетеових итд. и код нас књига, лист, књижевно име, превод из американске, енглеске, француске, совјетске, или немачке књижевности брже допире до нас.

Само то не сматрамо као нешто ново, него нам се то чини опет само талас туђинштине, без дубљих разлога него што су у прошлости били утицаји немачке, прославе Шекспира, или пред рат имитације француске књижевности.

Поздравили смо и ми, после рата, толике стране књижевне догађаје, као нпр. Џојсовог романа Улиса итд, и радовали би се и најновијем таласу из американске и немачке књижевности, као што смо се некада радовали Жиду, Барбису и другима, да иза тога не видимо, врло видљиво, једну широку спекулацију са продајом стране књиге и преводне литературе.

Довољно је споменути да у Загребу за нашу књигу нема места, ни онда када и Библиотека новинарског завода рекламира и издаје само страну књигу, када и најпознатија хрватска забавна Библиотека, између досада изданих својих петсто књига има свега, као сама каже, десета домаћих да свакоме буде јасно о чему је реч.

Довољно је узети у руке огромни и богати каталог Накладне књижаре Минерва у Загребу, у коме се рекламира уз 197 енглеских, 90 француских и 683 наших аутора, у којима су обухваћени и школски писци, 3359 немачких аутора па да се види да је у питању и те како оправдани револт за нашу књижевност и тешка одговорност за оне који су данас плаћени рекламери, или прикривени издавачи, и код нас, стране књиге.

У последње време наша књижевност запуштена је и од оних који би по логици дужности бар требали да је бране. Код нас у Београду имамо парадокс и скандала да се и наша штампа ангажује з а сваку страну књигу, па да нпр. Српски Књижевни Гласник који годинама већ заостаје за страном литературом, да и не спомињемо нашу, изненада служи за рекламу једном издавачком предузећу стране књиге.

Нема сумње да ће тако стање ствари, они, којима је то у интересу, представљати у ружичастој боји као да је реч о неком великом интересу наше заостале средине, за страну литературу, нарочито ону социјалних тенденција. Да ће осим тога сваки отпор према том колонијалном начину искоришћавања наше публике и наших књижевних прилика обележити као интелектуалну заосталост итд.

Истина је, међутим, да без велике домаће књижевности ни о каквом напретку не може бити речи.

Истина је, међутим, да је нпр. словеначка књижевност продрла до сељачких хиша, само оригиналним, домаћим писцима, а да је пре њих Словеначка пливала, запуштена и заостала у немачком „културном“ мору.

Као што је због туђинске културе, туђинске књиге, говора, позоришта, сва Хрватска до недавно била у књижном паћеништву. Као што је од високе туђинске културе у Приморју, нашем народу, остала само празна пена.

Време, Београд, 9. и 12. март 1932.

Милош Црњански, О НАЦИОНАЛИЗМУ И СРПСКОМ СТАНОВИШТУ, (стр. 17-22)Двери – CATENA MUNDI, Београд, 2012.

ИЗВОР: https://srodstvopoizboru.wordpress.com/2023/02/25/%d0%bc%d0%b8%d0%bb%d0%be%d1%88-%d1%86%d1%80%d1%9a%d0%b0%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%bc%d0%b8-%d0%bf%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%98%d0%b5%d0%bc%d0%be-%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%b0/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *