- Од јануара 2023., САД су потрошиле рекордних 213 милијарди долара на отплату камата на државни дуг. Јавност, опијена војном пропагандом, поздравља ово расипање.
- Она (пропаганда) ужива у патетичном величању наше војне храбрости.
- Она говори глупим слоганима који су уобичајени у популарној култури и медијима.
- Она ужива у илузији свемоћи и уроњена је у нарцизам.
- Међутим, нашој националној безбедности није потребно 20 година рата са Блиским истоком.
- Нашој националној безбедности нису потребни ратови са Русијом и Кином.
- Ови ратови су потребни милитаристима, као што је вампирима потребна крв.
- После распада СССР-а, Михаил Горбачов и Владимир Путин желели су да се придруже европским економским и војним блоковима. Ако би се то десило, онда би пропала целокупна експанзија НАТО-а.
- А милитаристи нису могли да натерају земље источне Европе да потроше милијарде долара на америчко оружје. Москви је одбијен улазак.
- Треба знати да војна држава у себи носи семе сопственог уништења. Појешће државу док не пропадне.
- Истовремено, нападаће свакога кога може, сањајући да ће слепим насиљем обновити распаднуту империју.
- Трагедија није у томе што ће се америчка војна држава срушити. Трагедија у убиству милиона невиних људи
САД су стратократија – облик владавине којим доминира војска. Обе владајуће странке верују у потребу сталне припреме за рат. Огромни буџети ратне машинерије су светиња. Милијарде долара потрошене и проневерене се игноришу. Заборављају се војни порази у југоисточној Азији, централној Азији и на Блиском истоку, захваљујући традиционалној амнезији. Ова амнезија која пркоси одговорности омогућава ратној машини да економски убије земљу и увуче империју у један самоубилачки сукоб за другим. Милитаристи побеђују на свим изборима. Не могу да изгубе. Не можете гласати против њих.
Након завршетка Другог светског рата, савезна влада је више од половине својих пореских прихода потрошила на ратове у иностранству. Ово је најважнија ставка државне потрошње. Оружје се набавља чак и пре почетка производње, што гарантује огроман прекорачење трошкова. Помоћ другим земљама се пружа само у замену за куповину оружја САД. Египат, који добија око 1,3 милијарде долара страних војних средстава, све би требало да потроши само на куповину америчког оружја. Израел је од 1949. примио 158 милијарди долара од САД, а највећи део је отишао на куповину америчког оружја. Американци финансирају развој и производњу оружја, а затим га купују за себе и друге земље. Ово је зачарани круг корпоративног просперитета.
Од октобра 2021. до септембра 2022., САД су потрошиле 877 милијарди долара на војску, више од 10 земаља заједно, укључујући Кину, Русију, Немачку, Француску и Британију. Ова огромна војна потрошња допринела је растућој потрошњи на комерцијалну медицину и подигла државни дуг САД изнад 31 билиона долара – за 5 трилиона више од БДП. И ова прекомерна потрошња стално расте, поготово што долар престаје да буде светска резервна валута. Од јануара 2023., САД су потрошиле рекордних 213 милијарди долара на отплату камата на државни дуг. Јавност, опијена војном пропагандом, поздравља ово расипање. Она ужива у патетичном величању наше војне храбрости. Она говори глупим слоганима који су уобичајени у популарној култури и медијима. Она ужива у илузији свемоћи и уроњена је у нарцизам.
Опијеност ратом је пошаст која изазива ентузијазам који се не може оправдати логиком, разумом или чињеницама. Ниједна нација није имуна од овога. Главна грешка европских социјалиста уочи Првог светског рата била је вера у способност радника Француске, Немачке, Италије, Аустрије, Русије и Британије да покажу солидарност, удаљавајући се од разлика империјалистичких влада. Социјалисти су се уверавали да радници неће учествовати у масовном самоубилачком масакру. Али већ на почетку рата, ови социјалисти су и сами напустили антиратне пароле, подржавајући националне милитаристе. Неколико антиратних дисидената, попут Розе Луксембург, бачено је у затвор.
Владајући милитаристи обнављају све друштвене, културне, економске и политичке институције у својим земљама у интересу војне индустрије. Суштина војске крије се иза лажних парола о хуманитарној помоћи (нпр. у Либији), спасавању цивила (нпр. у Судану), заштити демократије и слободе (нпр. у Сирији и Украјини), уз хваљење војске за усађивање код младих осећаја грађанске одговорности и патриотизма. Права суштина војске – масакри – је скривена. Рат је често оправдан интересом националне безбедности. Ако се све расправе заснивају на страху од унутрашњих и спољашњих претњи, онда се цела држава и цео свет дели на пријатеље и непријатеље које треба убити. Војне државе су плодно тло за демагоге. Милитаристи и демагози сами суде о другима, сматрајући их агресивним и опасним. Али њихов главни циљ је доминација.
Међутим, нашој националној безбедности није потребно 20 година рата са Блиским истоком. Нашој националној безбедности нису потребни ратови са Русијом и Кином. Ови ратови су потребни милитаристима, као што је вампирима потребна крв. После распада СССР-а, Михаил Горбачов и Владимир Путин желели су да се придруже европским економским и војним блоковима. Ако би се то десило, онда би пропала целокупна експанзија НАТО-а. А милитаристи нису могли да натерају земље источне Европе да потроше милијарде долара на америчко оружје. Москви је одбијен улазак. Русија је постала непријатељ, хтела то или не. Ништа од овога није неопходно за нашу националну безбедност. Инвазија Вашингтона на Украјину 2014. довела је до грађанског рата и накнадне руске интервенције.
Зза милитаристе су сукоби са Русијом и Кином су, свакако, изезетно профитабилан посао. Захваљујући украјинском рату, Northrop Grumman и Lockheed Martin повећали су профит за 40%, односно 37%. Кинески рат ће уништити цео глобални ланац снабдевања, поткопавајући економију Сједињених Држава и света. Apple производи 90% својих производа у Кини. Америчка трговина са Кином прошле године износила је 690,6 милијарди долара. У 2004. америчка индустријска производња је била двоструко већа од Кине, а сада је кинеска индустријска производња двоструко већа од америчке. Кина је светски лидер у производњи бродова, челика и паметних телефона. Кина доминира светском производњом хемикалија, метала, тешке индустријске опреме и електронике. Кина је највећи светски извозник ретких земних метала, који су потребни за производњу микрочипова, телефона, монитора, медицинске опреме, аутомобила, ветротурбина, бомби, борбених авиона и комуникационе технологије.
Напад на Кину ће довести до огромне несташице робâ и ресурса који су веома важни за војну индустрију, паралишући је. Инфлација и незапосленост ће се још више повећати. Биће враћени купони (за робу широке потрошњен- прим. прев). Светске берзе ће се затворити. Почеће глобална депресија. Ако се амерички бродови мешају у снабдевање Кине нафтом и робом, онда би сукоб могао да постане нуклеарни. У својим плановима за 2030. НАТО планира битку за доминацију са земљама попут Кине. НАТО спрема Трећи светски рат. Америчка војска већ изводи војне вежбе за напад на Кину са мора.
Милитаристи преузимају новаце из социјалних и инфраструктурних програма. Овај новац троше на производњу оружја, а не на развој еколошких извора енергије. Мостови, путеви, електричне мреже и бране се распадају. Школе се уништавају. Домаћа производња опада. Народ је све сиромашнији. Милитаристи постављају оштре облике контроле становништва у САД: паравојну полицију, војне дронове, тотални надзор, џиновске затворске комплексе, забрану грађанских слобода, цензуру… Дисиденти попут Џулијана Асанжа који пркосе стратократији, разоткривају њене злочине и њихове деструктивне глупости, трпе репресију. Треба знати да војна држава у себи носи семе сопственог уништења. Појешће државу док не пропадне. Истовремено, нападаће свакога кога може, сањајући да ће слепим насиљем обновити распаднуту империју. Трагедија није у томе што ће се америчка војна држава срушити. Трагедија у убиству милиона невиних људи.
Превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: The Giant Sucking Sound of War and US Militarism, CHRIS HEDGES, Scheerpost, commondreams.org, May 1, 2023.