Касно је, сјећања, узалуд се јављате, бескорисне су ваше немоћне утјехе и подсјећања на оно што је могло да буде, јер што није било, није ни могло да буде. А увијек изгледа лијепо оно што се није остварило. Ви сте варка која рађа незадовољство, варка коју не могу и не желим да отјерам, јер ме разоружава и тихом тугом брани од патње.
Не мењај своју природу. Неки јуре за срећом, други је стварају. Kада ти живот створи хиљаду разлога за плакање, покажи му да имаш хиљаду разлога за осмех.
Требало би убијати прошлост са сваким даном што се угаси. Избрисати је како не би бољела. Лакше би се подносио дан што траје, не би се мјерио оним што више не постоји. Овако се мијешају утваре и живот, па нема ни чистог сјећања, ни чистог живота.
Љубав је ваљда једина ствар на свијету коју не треба објашњавати, ни тражити јој разлог.
Тако је боље, без слатких ријечи, без празног смијешка, без варања. Све је лијепо док ништа не тражимо, а пријатеље је опасно искушавати. Човјек је вијеран само себи.
Добар човјек види доброту у свакоме, а лош види у свему зло.
Лакше је наговорити људе на зло и мржњу него на добро и љубав. Зло је привлачно, и ближе је људској природи. За добро и љубав треба израсти, треба се помучити.
Чудан свијет, оговара те а воли, љуби те у образ, а мрзи те, исмијава племенита дјела а памти их кроз многе пасове, живи и надом и севапом и не знаш шта надјача и када.
Меша Селимовић (Дервиш и смрт, 1966.)
Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април 1910 — Београд, 11. јул 1982) био је српски писац, универзитетски професор, сценариста и академик. Селимовић је за себе говорио да је Србин муслиманског порекла.
Његови ближи преци су из Билеће, а пореклом су из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића. У својој књизи сећања пише за оца Алију: „Није био религиозан, а по националном осећању био је Србин, и знао је за неразговијетно породично предање…
ИЗВОР: https://www.rasen.rs/2024/03/mesa-selimovic-o-ljudima-prijateljstvu-sreci/