Дечак Максим Трошин (1978 – 1995) је био ипођакон и звонар у руској православној цркви. Када је уз помоћ јеромонаха Романа Матјушина започео успешну каријеру певача православних песама и остварио медијски успех у Русији, убиле су га слуге ђавола. Свети мученик Максим се моли за православни народ Русије и Србије.

—-
Не певај славује поред ћелије моје,
И молитве моје, не ометај, славује.

Много година у животу овом страдах,
Кроз многе невоље прођох а за утеху не сазнах.

А сада се и судбине и људи бојим,
Тугу само са тесном ћелијом својом делим.

Одлети славује, у крајеве оне, слети,
Тамо где je завичај мој, брзо одлети.

Запевај нежно њој, колико душа ме боли,
Успомену на њу, сузама заливам.

Хоћу те прошле дане да заборавим,
И зато бројаницу једну, морам да волим.

Хоћу ту преварну светлост да заборавим,
И реших, до краја својега, тако да живим.

Слети славује када путовање моје се заврши,
На гробу мом тад седи и одмори.

Не певај славује поред ћелије моје,
И молитве моје, не ометај славује.

……………………

Ты не пой соловей возле кельи моей,
И молитве моей не мешай соловей.

Я и так много лет в этой жизни страдал
Пережил много бед и отрады не знал.

А теперь я боюсь и судьбы и людей
Лишь скорбями делюсь в тесной келье своей.

Улетай соловей, улетай в те края,
Улетай поскорей, где отчизна моя.

Прошепчи нежно ей, как я болен душой,
Вспоминая о ней заливаюсь слезой.

Я хочу позабыть те минувшие дни,
И я должен любить только четки одни.

Я хочу позабыть тот обманчивый свет,
И решил так прожить до конца своих лет.

Прилетай соловей когда кончу я путь,
На могилке моей тогда сядь отдохнуть.

Ты не пой соловей возле кельи моей,
И молитве моей не мешай соловей.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.