Дечак Максим Трошин (1978 – 1995) је био ипођакон и звонар у руској православној цркви. Када је уз помоћ јеромонаха Романа Матјушина започео успешну каријеру певача православних песама и остварио медијски успех у Русији, убиле су га слуге ђавола. Свети мученик Максим се моли за православни народ Русије и Србије.
—-
Не певај славује поред ћелије моје,
И молитве моје, не ометај, славује.
Много година у животу овом страдах,
Кроз многе невоље прођох а за утеху не сазнах.
А сада се и судбине и људи бојим,
Тугу само са тесном ћелијом својом делим.
Одлети славује, у крајеве оне, слети,
Тамо где je завичај мој, брзо одлети.
Запевај нежно њој, колико душа ме боли,
Успомену на њу, сузама заливам.
Хоћу те прошле дане да заборавим,
И зато бројаницу једну, морам да волим.
Хоћу ту преварну светлост да заборавим,
И реших, до краја својега, тако да живим.
Слети славује када путовање моје се заврши,
На гробу мом тад седи и одмори.
Не певај славује поред ћелије моје,
И молитве моје, не ометај славује.
……………………
Ты не пой соловей возле кельи моей,
И молитве моей не мешай соловей.
Я и так много лет в этой жизни страдал
Пережил много бед и отрады не знал.
А теперь я боюсь и судьбы и людей
Лишь скорбями делюсь в тесной келье своей.
Улетай соловей, улетай в те края,
Улетай поскорей, где отчизна моя.
Прошепчи нежно ей, как я болен душой,
Вспоминая о ней заливаюсь слезой.
Я хочу позабыть те минувшие дни,
И я должен любить только четки одни.
Я хочу позабыть тот обманчивый свет,
И решил так прожить до конца своих лет.
Прилетай соловей когда кончу я путь,
На могилке моей тогда сядь отдохнуть.
Ты не пой соловей возле кельи моей,
И молитве моей не мешай соловей.