- Кад год је налогодавцима политичког атентата (код нас и у свету) потребно да заметну трагове злочина који ка њима воде, као кец из рукава пронађе се и извлачи неки УСАМЉЕНИ ЛУДАК. Полази се од предпоставке да такав злочин нормалан човек и узоран грађанин никада не би учинио.
- На основу психијатријске експертизе даља истрага се обуставља, па се тако случај сматра разрешеним и окончаним. И на тај атентат се онда гледа скоро као на неки несрећан случај узрокован вишом силом (vis maior).
- И шта ту има даље да се објашњава – УСАМЉЕНИ ЛУДАК је имао своје неурачунљиве (тојест луде) мотиве и разлоге да убије значајну личност.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Абрахам Линколн
Серију атентата на највише државнике – председнике Сједињених америчких држава – започео је један широј публици непознат позоришни глумац по имену Џон Вилкс Бут (John Wilkes Booth, 1838 – 26. април 1865). Убица је искористио прилику да устрели америчког председника Абрахама Линколна (Abraham Lincoln, 1809–65) у Фордовом позоришту у Вашингтону у току представе коју је председник посетио 15. априла 1865. У званичном извештају је писало да је шеснаестог председника САД Абрахама Линколна, победника у управо окончаном америчком грађанском рату (1861–65), убио глумац и симпатизер губитничке јужне Конфедерације, Џон Вилкс Бут – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
Џејмс Гарфилд
Следећи амерички државник који је био жртва атентата био је Џејмс Гарфилд (James Abram Garfield, 1831–81). Као двадесети председник САД служио је само четири месеца – од 04. марта 1881. када је ступио на дужност, до 19. септембра исте године када је убијен, и то је најкраћа служба једног председника САД. У званичном извештају није објављено ни име атентатора, већ само податак да је двадесетог председника САД Џејмса Гарфилда убио – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
Џон Кенеди, Зоран Ђинђић, Роберт Фицо (два успашна и трећи неуспешан атентат)
Џон Ф. Кенеди
Ниједан атентат на државника на највишем положају није уздрмао америчку и светску јавност више од вести да је 22. новембра 1963. у граду Даласу–Тексас, приликом званичне посете, убијен тридесет пети председник САД Џон Фицџералд Кенеди (John Fitzgerald Kennedy, 1917–63), најмлађи председник и први римокатолик на том положају.
Према званичној истрази из 1964. године, председника Кенедија је убио неки Ли Харви Освалд (Lee Harvey Oswald, 1939–1963), амерички држављанин који је раније живео у СССР. Због тога је по мерилима америчких званичника тај човек био луди усамљени комуниста. Два дана после хапшења, 24. новембра, Освалд је убијен у подруму полицијске станице у Даласу, и тај догађај изазива основану сумњу у тврдњу званичника да је Освалд био усамљени атентатор.
Тајанствено и неразјашњено убиство Џона Кенедија деценијама изазива сумње и разне теорије. Објављене су хиљаде књига, документараца, подкаста, ТВ серија и холивудских филмова. Једна од теорија сматра да иза убиства стоји америчка шпијунска служба CIA (Central Information Agency – Централна обавештајна агенција) која је, разумљиво, упорно демантовала да је ангажовала Освалда и крила информације о њему од истражитеља. Независна истрага је накнадно непобитно утврдила да су меци извађени из тела председника Кенедија испаљени са више страна, па није јасно како је то могао да изведе усамљени атентатор.
На крају ипак остаје званични извештај према коме је вољеног америчког председника Џона Ф. Кенедија убио комуниста Ли Харви Освалд – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
Џон Ленон
Тешко је објаснити како се Џон Ленон (John Winston Lennon, 1940–80), легенда британског састава „Beatles“ и најславнији певач и композитор у историји поп и рок музике, нашао међу жртвама атентата, с обзиром да није био политичар.
Један Ленонов обожавалац је 8. децембра 1980. сачекао Џона испред његове куће и замолио га да му потпише најновији албум. Обожавалац (данас би се рекло `фан` од именице `фанатик`) се звао Марк Дејвид Чепмен (Mark David Chapman, рођен 1955), и тада је имао је 25 година. Он је, наравно, добио Ленонов потпис на омоту плоче, али ту нешто није било по вољи овог човека. Чепмен је тог дана (8. децембра 1980) око 10 увече сачекао Ленона који се са супругом Јоко Оно враћао кући. Тада је, наводно, сасвим неочекивано Чепмен извукао пиштољ и испалио четири метка Ленону у леђа. Упркос оперативној хоспитализацији музичара у најближој градској болници у Њујорку, лекари га нису могли спасити. На питање полицајаца зашто је убио славног музичара, убица је објаснио да му је његов рокерски идол Џон Ленон „упропастио живот“.
Марк Чепмен
Како је мотив наводног убице Марка Чепмена који је признао злочин, крајње сумњив, претпоставке и расправе ко заправо стоји иза убиства `Лењина рокенрола` како су звали Ленона, не престају до данас. Званично, Џона Ленона је устрелио Марк Чепмен – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
Улоф Палме
Шведски премијер Улоф Палме (1927–86) је 28. фебруара 1986. године дао слободно вече обезбеђењу и отишао са супругом Лизбет, сином Мартеном и његовом девојком у биоскоп. Са супругом је шетао после пројекције једном од најпрометнијих улица главног града Шведске, када су се иза њих чули пуцњи. Бројни сведоци рекли су полицији да су видели мушкарца који је испалио неколико хитаца у шведског премијера и побегао.
Педесетдеветогодишњи шведски премијер је преминуо на лицу места. На месту злочина су пронађени меци испаљени из пиштоља марке магнум 357, али не и само оружје.
Три године после убиства (1989), осумњичен је раније осуђивани ситан криминалац Кристер Петерсон. Њега је идентификовала Палмеова удовица Лизбет. Осуђен је 1989. године на доживотну робију.
„То вам је као да су убили Маргарет Тачер насред Трга Пикадили – изрешетали је мецима – а онда је убица нестао у подземној железници и никад га нису нашли“, рекао је за ВВС др Јан Бондесон, аутор књиге „Крв на снегу – Убиство Улофа Палмеа“ (2015).
Годинама касније, тужилац је као извршиоца злочина именовао Стига Енгстрома, који је извршио самоубиство 2000. и тиме је истрага обустављена, а случај закључен. Званично, шведског премијера Улофа Палмеа упуцао је – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
Зоран Ђинђић и Ана Линд
Зоран Ђинђић (1952–2003), први демократски изабрани премијер Србије после Другог светског рата, требало је да се 12. марта 2003. састане са Аном Маријом Линд (1957–2003), министарком спољних послова Шведске. Састанак српског премијера онемогућили су тог јутра снајперски хици – убијен је испред зграде Владе Србије у центру Београда. Преминуо је на путу до болнице.
За атентат су осуђени извршилац Звездан Јовановић и организатор Милорад Улемек Легија из Јединице за специјалне операције полиције.
Атентат је довео до ванредног стања у земљи, као и полицијске акције „Сабља“ током које је ухапшено стотине људи, наводно повезаних са организованим криминалом.
Политичка позадина Ђинђићевог убиства ни до данас није разјашњена.
Неколико месеци после убиства премијера Ђинђића, у Шведској је страдала тамошња шефица дипломатије Ана Марија Линд, с којом је српски премијер требало да се састане. Шведску министарку је 10. септембра 2003. ножем напао неки Мијаило Мијаиловић, Србин са шведским пасошем. Преминула је од последица рањавања следећег јутра у болници.
Убица је побегао, али га је шведска полиција ухапсила већ после неколико дана. Иако се сумњало да је разлог за убиство Ане Линд, коју су многи видели као будућу премијерку, политички мотивисан, стручњаци судске медицине су утврдили да је убица психички оболео. Званичници су на основу те експертизе закључили случај сматрајући да је атентатор Мијаило Мијаиловић – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
Оливер Ивановић
Оливер Ивановић (1953–2018) је био један од првака Срба са Косова. Живео је у северном делу Косовске Митровице, граду подељеном на северни део, претежно насељен Србима, и јужни, где већину чине Шиптари. Ивановић је основао и водио странку Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда”. Убијен је 16. јануара 2018. године са шест хитаца у леђа. Атентатор је користио оружје Застава 70А са пригушивачем, познатији као дуга деветка. У болници је Ивановић подлегао повредама. Директни починиоци и налогодавци ни данас нису познати. Предпоставка истражитеља је да је Оливера Ивановића из нејасних мотива и разлога кукавички и с леђа упуцао – ЛУДИ И УСАМЉЕНИ УБИЦА.
И`зо вук магарца
Да закључимо – кад год је налогодавцима политичког атентата (код нас и у свету) потребно да заметну трагове злочина који ка њима воде, као кец из рукава пронађе се и извлачи неки УСАМЉЕНИ ЛУДАК. Полази се од предпоставке да такав злочин нормалан човек и узоран грађанин никада не би учинио.
На основу психијатријске експертизе даља истрага се обуставља, па се тако случај сматра разрешеним и окончаним. И на тај атентат се онда гледа скоро као на неки несрећан случај узрокован вишом силом (vis maior).
И шта ту има даље да се објашњава – УСАМЉЕНИ ЛУДАК је имао своје неурачунљиве (тојест луде) мотиве и разлоге да убије значајну личност.
Српска народна пословица вели: „Из`о вук магарца“.