- Недавно убиство водећег нуклеарног физичара Мохсена Фахризадеа у Ирану (на слици) имало је велики одјек широм света. Атентат се догодио уочи убиства другог иранског нуклеарног научника Маџида Шахријарија 29. новембра 2010.
АУТОР: Владимир Малишев
Потпредседник Ирана и шеф Организације за атомску енергију земље Али Акбар Салехи рекао је да је Фахризаде био углавном ангажован по питањима одбране од нуклеарног удара. Ирански министар иностраних послова Мохамад Јавад Зариф указао је на доказе о умешаности Израела у атентат на научника, позивајући међународну заједницу да прекине политику двоструких стандарда и осуди чин «државног тероризма». Касније, када је истрага започела, иранска новинска агенција «Фарс» известила је да је покушај атентата на Фахризадеа извршен коришћењем „напредне електронске опреме под контролом сателита“. С тим у вези, постаје сасвим вероватно да су и Сједињене Државе умешане у ово убиство.
У писму генералном секретару Уједињених нација (УН) Антонију Гутерешу и Савету безбедности, стални ирански представник при УН, Маџид Тахт Раванчи рекао је: „Спречавање било каквих авантуристичких мера Сједињених Држава и Израела против моје земље, посебно током периода који је остао властима тренутне администрације Исламске Републике Иран, подразумева право да предузме све неопходне мере да заштити свој народ и осигура своје интересе“.
Убиство Фахризадеа није први случај убијања истакнутих иранскхи научника терористичким нападом. На пример, у Техерану је недавно убијено пет нуклеарних физичара.
Међу њима је био и Хасан Могадам, шеф иранског ракетног програма. Одавно је јасно да постоји систематско уништавање најбољих иранских научника запослених у одбрамбеној индустрији.
Трака убистава у Русији
Низ атентата на истакнуте иранске научнике, за које се испоставило да су неприхватљиви за САД и Израел, потврђују дуго изражене сумње да су западне обавештајне службе усвојиле терористичку праксу елиминисања кључних стручњака и истакнутих научника оних држава са којима ратују како би ослабиле њихове одбрамбене и технолошке могућности. Постоје мишљења да се такве криминалне операције спроводе и против Руске Федерације.
„Током последњих двадесет година у Русији, више од седамдесет истакнутих научника и водећих стручњака умрло је под нејасним околностима“, сведочи агенција «Царград». „Од ових, само су три смрти истражене.“
„Остатак смртних случајева остао је без одговора на кључна питања, нису идентификовани ни извршиоци. Стотине стратешки важних истраживачко-развојних пројеката или су застале или су се значајно „помериле удесно“ у погледу извршења. Штете нанете руској науци не може се у потпуности проценити “, наводи лист.
Агенција наводи дугачак списак тако чудних смртних случајева који су могли бити резултат масакра. Ево неколико примера са његове листе:
– Јануар 2000. године: први заменик министра за атомску енергију Александар Белосохов умро је док се возио моторним санкама. Верзија убиства сматрала се врло вероватном, али случај није истраживан.
– 13. маја 2001. године: на путу до Нуклеарне електране Калининска, Евгени Игнатенко, потпредседник концерна Росенергоатом, погинуо је у саобраћајној несрећи. Преминуо је од повреда задобијених у фронталном судару. Аутомобил, одговоран за несрећу, побегао је са лица места.
– Март 2003. године: доктор техничких наука, професор Сергеј Бугаенко, генерални директор Међународног центра за нуклеарну безбедност Министарства за атомску енергију Русије, умро је од повреда главе. Смрт научника повезана је са покушајем Сједињених Држава да прекину руско-иранску сарадњу на пољу мирне нуклеарне енергије.
– 4. јануара 2002: дописни члан Руске академије наука, директор Истраживачког института за електротехнику Игор Глебов убијен је у Санкт Петербургу.
– Фебруар 2002: професор, шеф Катедре за микробиологију Руског државног медицинског универзитета, Валериј Коршунов, претучен је на смрт на улазу у његову кућу у Москви. Коршунов је створио неколико начина лечења од последица радијације, а спасио је многе животе ликвидатора чернобиљске катастрофе.
– 23. новембра 2012. године: Вјачеслав Трухачов, заменик генералног дизајнера Тулског државног унитарног предузећа КБП, убијен је пиштољем Макаров на пола километра од места рада. Пуцао је висококвалификовани убица: један метак од ПМ-а изазвао је рану која није могла да се преживи …
Сами Американци не крију да би то могло бити дело њихових специјалних служби и агената. На пример, током изборне кампање 2012. године, кандидат Рик Сантрум јавно је рекао да је потребно елиминисати руске и иранске нуклеарне физичаре.
„Овде смо разговарали о тајним операцијама. Већ смо налазили тела нуклеарних научника из Русије и Ирана. Надам се да су САД биле умешане у ово. Надамо се да предузимамо све потребне кораке током тајних операција.“
Још један председнички кандидат, Мил Гиндриџ, предложила је да САД спроводе сличне операције широм света. „Десетине смрти руских научника сведоче да се, када је реч о убијању конкурената, речи Американаца ретко разликују од њихових дела, а обиље америчких агената у Русији, укључујући и међу руском финансијском и политичком елитом, Американцима умногоме олакшава испуњавање њихових ‘задатака’ “, – сматра „Царград“.
Верзије из „Верзије“
Према листу „Верзија“, помну пажњу Федералне службе безбедности (ФСБ) привукла је смрт 60-годишњег запосленог у Централном аерохидродинамичком институту (ЦАГИ) Константина К. Тело научника пронађен је у стану у улици Чкалов у граду Жуковски. Покојник је могао знати за тајним пројектима у ЦАГИ-ју, који из неког разлога нису пуштени у производњу. А одређене структуре, укључујући стране обавештајне службе, могле би бити заинтересоване за добијање ових информација.
ФСБ је такође била заинтересована за мистериозну смрт познатог дизајнера, првог заменика директора ЦАГИ-ја за аеродинамику и динамику лета, Генадија Павловца, који је важио за једног од оснивача цивилног ваздухопловства нове генерације. Такође, 70-годишњи научник служио је у одбору Националног удружења наноиндустрије. Павловец је погинуо у пожару у својој сеоској кући. Међутим, када су ватрогасци угасили пламен и извукли тело покојника испод рушевина, форензичари су избројали неколико десетина рана ножем на његовом телу.
Неколико дана пре смрти Павловца у месту Шелково код Москве, у стану на Пролетарском проспекту, пронађен је леш 32-годишњег заменика генералног директора за економију и финансије ОАО «НПО мерне технике», Алексеја Фролова. НПО је производила телеметријску опрему и микроелектронику за ракетну и свемирску технологију, а извршила је и бројне наруџбине Министарства одбране.
У Републици Мари Ел, заједно са породицом у Јошкар Оли, био је избоден ножем шеф 1. одељења ОАО Волжски електромеханички погон, предузећа које је део највећег удружења војно-индустријског комплекса ОАО «Концерн противваздушне одбране Алмаз-Антеј». И сам концерн био је уско повезани са ЦАГИ.
Алмаз-Антеј се генерално често помиње због сумњивих смрти својих сарадника. Дакле, 2009. године у Москви је ликвидатор је из ватреног оружја убио шефа једног од одељења концерна Алмаз-Антеја, Андреја Барабенкова. Године 2003, 6. јуна убијен је шеф компаније Алмаз-Антеј Игор Климов, а 9. октобра исте године свирепо је убијена генерална директорка ОАО «Проммасхинструмент», Елена Нешћерет.
„Сигуран сам да би убиства научника требало да привуку пажњу руских специјалних служби“, рекао је независни војни експерт, Јуриј Бобилов за «Версију». «Очигледно су ова убиства почињена по упутствима влада држава које су конкуренти на светској арени у области наоружања, нове опреме и технологије.»
Међутим, то није све! Године 2011. 20. јуна, као резултат пада Ту-134, одједном је нестало пет водећих руских научника – цвет руске нуклеарне индустрије. То су генерални дизајнер експерименталног бироа за пројектовање (ОКБ) „Хидропресс“ Сергеј Рижов, његов заменик Генадиј Бањук, главни дизајнер доктор техничких наука Николај Трунов, шеф одељења ОАО «Атоменергомаш», Валериј Љалин и главни технолог машинског инжењерства ОКБ. И.И. Африкантова, Андреј Трофимов. Последњи је радио на изградњи нуклеарне електране Бушер у Ирану, а Рижов је био један од водећих стручњака за изградњу нуклеарне електране у Индији.
Израелски лист «Haaretz» готово је одмах понудио да се узме у обзир верзија „завере“. Према израелским новинарима, то је могло бити усмерено против руских нуклеарних специјалиста који су помогли Ирану да развије свој нуклеарни програм.
Тајна смрти професора Гуселникова
Године 2000, када је аутор ових редова радио као новинар у Грчкој, светски познати физичар, професор Новосибирског универзитета, Владимир Гуселников, умро је под необичним околностима у Атини. Позван је на конференцију у Институту за свемирска истраживања из Атине, а која се одржавала на Криту. Одједном је нестао, а затим је његово тело, у прљавој одећи, пронађено у атинском кварту Палео Фалирон. Гуселников је био у коми и умро је у болници не дошавши свести. У његовим џеповима пронађено је 700 долара, тако да није било пљачке. Није било знакова премлаћивања.
Званично, узрок смрти 48-годишњег научника био је срчани удар. Али није познато где је Гуселниковов пртљаг нестао, а ни где је преноћио у Атини – није био пријављен ни у једном хотелу, иако је неколико дана боравио у грчкој престоници. Новине су писале да је изненада полудео. Али његова супруга је касније рекла да је научник пре одласка био весео и енергичан и да се никада није жалио на своје здравље. Универзитет Новосибирск саопштио је да је лабораторија у којој је радио повезана са америчком НАСА.
Грчка полиција, где су новинари покушали да сазнају детаље, одбила је да коментарише смрт Гуселникова. Ни наша амбасада није добила никакве додатне информације. Случај је остао неистражен …
Тајна Боинга-777
Постоје и мистериозне историје које делују невероватно. Дакле, у авиону Боинг-777, обореном 17. јула 2014. на небу изнад Донбаса, који је био на лету МН-17 из Амстердама за Куала Лумпур, о разлозима његовог обарања још увек трају спорови, био је представник Светске здравствене организације (СЗО) Глен Томас, водећи консултант за сиду, еболу и друге заразне болести. Као што су медији приметили, он је активно био укључен у истрагу нехуманих експеримената на Африканцима које је финансирао Џорџ Сорош. Радило се о биолабораторији која је радила у болници Кенеме (Сијера Леоне). Тамо су здрави Африканци заражени смртоносним вирусом еболе, наводно да би развили вакцину.
Истовремено се испоставило да је у истом Боингу-777 летела делегација вирусолога, укључујући професора са Универзитета у Амстердаму Џозефа Лангеа, угледног специјалисте за сиду, чији је извештај требало да постане сензација.
Украјински пилот, капетан Владислав Волошин, који је касније погинуо под врло чудним околностима, чији је борбени Су-25 налазио у истом ешалону са путничким авионом, на само неколико километара од МН-17, пар минута пре пада, могао је да исприча пуно занимљивих ствари. Али, авај, неће моћи ништа да каже. Као и нестала отправница дњепропетровског контролног центра Ана Петренко, која је несрећни Боинг извела ван цивилног ваздушног коридора под напад Волошиновог авиона.
Дакле, западне обавештајне службе могле су истовремено да решавају бројне задатке одједном. Неутралишу научнике из области вирусологије који су Сорошевим структурама претили објављивањем доказа о њиховим злочинима. Научник који је истраживао стварање Сиде и који је био спреман да јавно објави имена кривих структура и имена заинтересованих особа заувек је ућуткан.
А такође су покушавали, оптужујући устанике и Русију, да створе изговор за санкциони притисак на нашу земљу, покушавајући да санкцијама ограниче развој наше индустрије и одбрамбених пројеката.
Свака епизода свих ових смрти појединачно може изгледати случајно. Али све заједно – приморавају да се озбиљно размисли да ли се заправо ради о тајним плановима уништавања водећих научника и стручњака како би се ослабио не само Иран.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: http://www.stoletie.ru/politika/ohota_na_uchenyh_926.htm