- Наравно да треба, јер шта има светлост са тамом и како да светлост победи таму ако се не бори против ње? У људском роду увек је било спремних да стану тамо „где прах гори под ноге јуначке“
Да ли људи треба да устају на нељуде? Да, наравно, јер шта има светлост са тамом и како да светлост победи таму ако се не бори против ње?
Једна девојчица по имену Ема, стала је пред наоружаног другара и покушала да га спречи у вишеструком убилачком чину. Неки ће рећи: „Да, али је и она постала жртва.“ Суштина је у томе да је ова изузетна девојчица отишла тамо где ћемо отићи сви ми, само је питање да ли ћемо се удостојити да будемо на месту цветном, на месту светлом, где ће Ема вечно боравити.
Слава Богу, у људском роду увек је било храбрих и одважних људи, спремних да стану тамо „где прах гори под ноге јуначке“.
Ево кратке истините приче о једном таквом човеку. Он сигурно не би непомично гледао како неко пред његовим очима удара шамар свештенику.
Рано летње поподне. Дошли смо на Земунско градско гробље где почива добар део мамине фамилије. Одједном се проломи женски врисак и запомагање. Сем нас, нема никог у близини. Изненада искрсну млада жена, а за њом мушкарац са повећим ножем у руци. Тата аутоматски притрчава, ногом блокира насилника, хвата га обема рукама за дршку ножа и виче жени: „Скидај штикле и бежи!“ Пустио је нападача тек кад је жена нестала са видика. Са двоје деце у позадини и женом – која је из разумљивих разлога управо улазила у хистерични напад – више није могао да учини, али учинио је довољно. Сестра и ја биле смо тада још веома мале. Свега се сећамо као кроз маглу, али памтимо да је наш тата стао пред исукани нож да одбрани непознату особу.
Звао се Бранислав. Надам се и верујем да му је Господ урачунао.
ИЗВОР: Стање ствари