Фото: Pixabay

Ево листе:

Употреба бомби од стране САД, обично ван објављеног рата, за безобзирно разарање, за нe-војничке циљеве, чијемете и жртве jeсу цивилно становништво, или оно што ми сада зовемо „колатерална штета“:

Јапан (1945), Кина (1945-46), Кореја и Кина (1950-53), Гватемала (1954, 1960, 1967-69), Индонезија (1958), Куба (1959-61), Конго (1964), Перу (1965), Лаос (1964-70), Вијетнам (1961-1973), Камбоџа (1969-70), Гренада (1983), Либан (1983-84), Либија (1986), Ел Салвадор (1980-е), Никарагва (1980-е), Иран (1987), Панама (1989), Ирак (1991-2000), Кувајт (1991), Сомалија (1993), Босна (1994-95), Судан (1998), Авганистан (1998),Пакистан (1998), Југославија (1992, 1995,1999), Бугарска (1999), Македонија (1999).

Употреба хемијског и биолошког оружја у САД

САД су одбиле да потпишу конвенције против развоја и употребехемијског и биолошког оружјa, и користилe cy или тестиралe безобавештавање цивилног становништва ово оружје:

Бахами (крај 1940-их – средина 1950-их), Канада (1953), Кина и Кореја (1950-53), Кореја (1967-69, )Вијетнам, Лаос, Камбоџа (1961-1970), Панама (1940-1990), Куба (1962, 69, 70, 71, 81, 96).

А САД су тестирале такво оружје и на америчком цивилном становништву, без његовог знањеa, на следећим локацијама: Вотертаун, Њујорк и Девичанска острва САД (1950), СФ Баи Ареа (1950, 1957-67), Минеаполис (1953), Сент Луис (1953), Област Вашингтона (1953, 1967), Флорида (1955), Савана, Џорџија/Ејвон Парк, ФЛ (1956-58), Њујорк (1956, 1966), Чикаго (1960).

А САД су подстицале употребу таквог оружја и обезбедиле технологија за развој таквог оружја у различитим земљама у иностранству, укључујући: Египат,Јужна Африка,Ирак.

Политичке и војне интервенције САД од 1945

САД су  покренуле низ војних и политичких интервенција од 1945, често за постављање марионетских режима, или алтернативно за ангажовање политичке акције као што су клеветничке кампање, спонзорисање или циљање опозиционе политичке групе (у зависности од тога како су служиле интересима САД), подривање политичких партија, кампање саботаже и терора и тако даље. То је учињено у нацијама као нпр.: Кина (1945-51),Јужна Африка (1960-1980), Француска (1947), Боливија (1964-75), Маршалска острва (1946-58), Аустралија (1972-75), Италија (1947-1975), Ирак (1972-75),  Грчка (1947-49), Португал (1974-76), Филипини (1945-53), Источни Тимор (1975-99), Кореја (1945-53), Еквадор (1975), Албанија (1949-53), Аргентина (1976), Источна Европа (1948-56), Пакистан (1977),  Немачка (1950-те), Ангола (1975-1980), Иран (1953), Јамајка (1976), Гватемала (1953-1990), Хондурас (1980-е),  Костарика (средина 1950-их, 1970-71), Никарагва (1980-е), Блиски исток (1956-58), Филипини (1970-90), Индонезија (1957-58), Сејшели (1979-81), Хаити (1959), Јужни Јемен (1979-84), Западна Европа (1950-1960), Јужна Кореја (1980), Гвајана (1953-64), Чад (1981-82), Ирак (1958-63), Гренада (1979-83), Вијетнам (1945-53), Суринам (1982-84), Камбоџа (1955-73), Либија (1981-89), Лаос (1957-73), Фиџи (1987), Тајланд (1965-73), Панама (1989), Еквадор (1960-63), Авганистан (1979-92), Конго (1960-65, 1977-78), Ел Салвадор (1980-92), Алжир (1960-е), Хаити (1987-94), Бразил (1961-64), Бугарска (1990-91), Перу (1965), Албанија (1991-92), Доминиканска Република (1963-65), Сомалија (1993), Куба (1959-данас), Ирак (1990-е), Индонезија (1965), Перу (1990-данас), Гана (1966), Мексико (1990-данас), Уругвај (1969-72), Колумбија (1990-данас), Чиле (1964-73), Југославија (1992 -1999), Грчка (1967-74).

Изопачења страних избора у САД

САД су посебно интервенисале да намештају или искривљују исход страногизборе, а понекад и измишљене лажне „демонстрационе“ изборе за одељење од оптужби за репресију владе у савезничким земљама у америчкој сфери утицаја. Ови лажни избори су често инсталирани или одржавани у власти репресивних диктатора који су виктимизирали своје становништво. Такве праксе су се десиле у нацијама као што су: Филипини (1950-их), Италија (1948-1970), Либан (1950-е), Индонезија (1955), Вијетнам (1955), Гвајана (1953-64), Јапан (1958-1970), Непал (1959), Лаос (1960), Бразил (1962), Доминиканска Република (1962), Гватемала (1963), Боливија (1966), Чиле (1964-70), Португал (1974-75), Аустралија (1974-75), Јамајка (1976), Салвадор (1984), Панама (1984, 89), Никарагва (1984, 90), Хаити (1987, 88), Бугарска (1990-91), Албанија (1991-92), Русија (1996), Монголија (1996), Босна (1998).

САД против света у Уједињеним нацијама

САД су у више наврата деловале да поткопају иницијативе за мир и људска правау Уједињеним нацијама, рутински гласајући против стотина резолуција УН и уговорa. САД лако имају најгори рекорд од било које нације у не-подржавању споразуме УН. У скоро свим својим „против“ гласовимa, САД је била „једина“ нација која је гласала против (међу 100-130 нација које су обично гласалe), а међу само 1 или 2 друге нације које не гласају све остало време. Ево репрезентативног узорка америчких гласова од 1978-1987:

САД су једини глас против резолуција или уговора

За помоћ неразвијеним нацијама

За промоцију извоза земље у развоју

За унапређење људских права УН

За заштиту земаља у развоју у трговинским споразумима

За нови међународни економски поредак за неразвијене нације

За развој као људско право насупрот мултинационалним корпоративним операцијама у Јужној Африци

За кооперативне моделе у земљама у развоју

За право нација на економски систем по свом избору насупрот хемијском и биолошком оружју (најмање 3 пута)

Против намибијског апартхејда

За економска/животна права као људска права

Насупрот апартхејду јужноафричка агресија против суседних држава (2 пута)

Насупрот страним инвестицијама у Јужној Африци апартхејда

За светску повељу за заштиту екологије

За конвенцију против апартхејда

За конвенцију против апартхејда у међународном спорту

За споразум о забрани нуклеарних проба (најмање 2 пута)

За спречавање трке у наоружању у свемиру

За нови светски информациони поредак који спонзорише УНЕСЦО (најмање 2 пута)

Да међународно право штити економска права

За Декаду саобраћаја и комуникација у Африци насупрот производњи нових врста оружја за масовно уништење против поморске трке у наоружању

За независну комисију за питања разоружања и безбедности

За механизам одговора УН за природне катастрофе

За право на храну

За извештај Комисије за елиминацију расне дискриминације

За студију УН о војном развоју

За обележавање 25. годишњице независности колонијалних земаља

За Декаду индустријског развоја у Африци

За међузависност економских и политичких права

За бољи одговор УН на кршење људских права

За заштиту права радника миграната

За заштиту од производа штетних по здравље и животну средину

За Конвенцију о правима детета

За обуку новинара у земљама у развоју

За међународну сарадњу око дуга трећег света

За Конференцију УН о трговини и развоју САД су 1 од само 2 гласа против резолуција или уговораЗа палестинске животне услове/права (најмање 8 пута) насупрот страној интервенцији у друге нације

За Конференцију УН о женама

Насупрот експлозијама нуклеарног теста (најмање 2 пута)

За неупотребу нуклеарног оружја против ненуклеарних држава

За Блиски исток слободну зону

Против израелског нуклеарног оружја (најмање 2 пута)

За нови светски међународни економски поредак

За синдикалну конференцију о санкцијама против Јужне Африке

За Уговор о праву мора

За економску помоћ Палестинцима

За мере УН против фашистичких активности и група

За међународну сарадњу о новцу/финансијама/дугу/трговини/развоју

За зону мира у јужном Атлантику

За поштовање одлуке Међународног суда правде за Никарагву против САД.

**За конференцију и мере за спречавање међународног тероризма(укључујући његове основне узроке)

За окончање трговинског ембарга против Никарагве САД су 1 од само 3 гласа против резолуција и уговора

Насупрот израелским кршењима људских права (најмање 6 пута)

Против јужноафричког апартхејда (најмање 4 пута)

Насупрот повратку избеглица у Израел

За окончање трке у нуклеарном наоружању (најмање 2 пута)

За ембарго на апартхејд у Јужној Африци

За ослобођење Јужне Африке од апартхејда (најмање 3 пута)

За независност колонијалних нација

За Декаду жена УН

Насупрот штетним иностраним економским праксама на колонијалним територијама

За мировну конференцију на Блиском истоку

За укидање ембарга Кубе (2x)

Поред тога, САД cy:

Више пута задржавалe своје обавезе од УН

Два пута напушталe UNESCO због иницијатива за људска права

Два пута напустилe Међународну организацију рада због својих радничких праваиницијативе

Одбилe да обновe Уговор о антибалистичким ракетама

Одбилe да потпишy споразум из Кјота о глобалном загревању

Одбилe да подржe забрану Светске здравствене организације злоупотребе формула за бебе

Одбилe да потпишy Конвенцију против биолошког оружја

Одбилe да потпишy Конвенцију против употребе нагазних мина

Одбилe да учествујy на Конференцији УН против расизма у Дурбану

Билe једна од последњих нација на свету која је потписала Пакт УН политичкиx и Грађанскx права (30 година након стварања)

Одбилe да потпишy Пакт УН о економским и социјалним правима

Противилe се новом Пакту УН о праву на мир, развој и заштитy животне средине

Убијањa

Од америчких војних интервенција и подупирања корумпиранихдиктаторa (користећи најконзервативније процене),  број мртвих:

Никарагва 30.000 мртвих, Бразил 100.000 мртвих, Кореа 4 милиона мртвих, Гватемала 200.000 мртвих, Хондурас 20.000 мртвих, Ел Салвадор 63.000 мртвих, Аргентина 40.000 мртвих, Боливија10.000 мртвих, Уругвај10.000 мртвих, Еквадор10.000 мртвих, Перу10.000 мртвих, Ирак1,3 милиона мртвих, Иран 30.000 мртвих, Судан 8-10.000 мртвих, Колумбија 50.000 мртвих, Панама 5.000 мртвих, Јапан 140.000 мртвих, Авганистан10.000 мртвих, Сомалија 5000 мртвих, Филипини 150.000 мртвих, Хаити 100.000 мртвих, Доминиканска република 10.000 мртвих, Либија 500 мртвих, Македонија1000 мртвих, Јужна Африка10.000 мртвих, Пакистан 10.000 мртвих, Палестине 40.000 мртвих, Индонезија1 милион мртвих, Источни Тимор 1/3-1/2 укупног становништва, Грчка 10.000 мртвих, Лаос 600.000 мртвих, Камбоџа 1 милион мртвих, Ангола 300.000 мртвих, Гренада 500 мртвих, Конго 2 милиона мртвих, Египат 10.000 мртвих, Вијетнам 1,5 милиона мртвих, Чиле,50.000 мртвих.

Друге смртоносне интервенције САД

ЦИА : Приручници за обуку тероризма

Израда и дистрибуција приручника за обуку стране војске, особље или страни држављани, укључујући упутства о атентату, субверзија, саботажа, контрола становништва, тортура, репресија, психолошка тортура, одреди смрти итд.

Посебне кампање за мучење

Креирање и покретање директних америчких кампања за подршку мучењу као инструмент терора и друштвене контроле за владе у Грчкој, Ирану, Вијетнам, Боливија, Уругвај, Бразил, Гватемала, Салвадор, Хондурас и Панама.

Подршка и скривање терориста

Промоција, заштита, наоружавање или опремање терориста као што су: Клаус Барби и други немачки нацисти, и италијански и јапански фашисти, после Другог светског рата . Приручник Норијега (Панама), Садам Хусеин (Ирак), Рафаел Трухиљо (Доминиканска Република), Осама бин Ладен (Авганистан), и други чији тероризам се вратио да нас прогања . Води Виши ратни колеџ (Бразил) и прву школу Америке (Панама), која је обучавала репресоре, припаднике одреда смрти, и мучитељи (друга Школа Америке још увек ради у Фт.Бенинг ГА) . Пружање азила Кубанцима, Салвадорцима, Гватемалцима, Хаићанима, Чилеанцима, Аргентинцима, Иранцима, Јужновијетнамцима и другиx терористa, диктаторa и мучитељa.

Убиство светских лидера. Коришћење атентата као оруђа спољне политике — ЦИА je покренулa покушај атентата на најмање 40 шефова страних држава (неки и неколико пута) у последњих 50 година, од којих је један број био успешни, као што су: Патрис Лумумба (Конго), Рафаел Трухиљо (Доминиканска Република), Нго Дихн Дием (Вијетнам) Салвадор Аљенде (Чиле). Трговина оружјем и америчко војно присуство. САД су највећи светски продавац оружја у иностранству, наоружавајући диктаторe, војскe и терористe који их потискују или виктимизију популацијy и подстичy бројне насилне сукобе широм света . САД су највећи светски добављач живих мина које чак и у мирно доба, убиjajy или повредe најмање неколико људи широм света сваког дана . САД имају војне базе у најмање 50 земаља широм света; довеле до честе виктимизације локалног становништва. Америчка војска је бомбардовала једну блискоисточну или муслиманску нацију или још један скоро непрекидно од 1983. укључујући Либан, Либију, Сирију, Иран, Судан, Авганистан и Ирак (готово свакодневно бомбардовање од 1991.) Ово је, дакле, узорак америчке спољне политике oд 1945.-2000. годинe.

ФБИ користи следећу дефиницију за тероризам: „Незаконитa употреба силе или насиља од стране групе или појединца, који има неке везe са страном силом или чије активности превазилазе националне границе, против особа или имовине ради застрашивања или принуде владe, цивилног становништвa или било којeг њeговoг сегментa у сврху туђих политичких или друштвених циљева.“ Ово звучи као тероризам који ми управо искушавамо. Такође, звучи, као политика и акције САД од 1945. којe cy управо описане.

Срби, заврните рукаве, па као добровољне дипломате, шаљите информације, пишите нашу Истину…

Свима с благословом, Др мед Јасмина Вучић – Пеев

ИЗВОР: https://borbazaistinu.rs/lista-americkih-zlocina-od-1945-2000-godine/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *