• Овај рат генерише и мења не само будућност, већ и прошлост.  Постоји радикална ревизија прошлости. Мења схватање фашизма, друштвених вредности, солидарности и антифашистичке борбе.
  • У ствари, овај рат суштински помаже јачању крила радикалне деснице, не само на Истоку, већ и на Западу

АУТОР: Јуриј Лобунов

Догађаји у Украјини не обликују само међународну политику, већ утичу и на унутрашњу ситуацију земаља Европе и Азије. То се не односи на економију, већ конкретно на политичку сферу. Стручњаци тврде да реакционарни, десничарски кругови користе дневни ред да отворе нови, левичарски фронт – офанзиву на левичарске, социјалистичке и комунистичке партије и покрете.

Отворене могућности десног скретања

„Оно што се дешава у Украјини је рат“, каже Ману Пинеда, посланик у Европском парламенту и шеф за међународне односе Шпанске комунистичке партије, „рат који није требало започети. Овај рат не служи ни украјинском народу, ни руском народу, ни другим европским народима. Служи администрацији САД и њеном војно-индустријском комплексу, служи као оправдање за милитаризацију Европске уније и јачање НАТО-а. Наша партија одбацује рат и улаже се на пут политичког дијалога и дипломатије, поштовања међународног права и међународних уговора као што је Минск.

И, наравно, наша класна визија не може да не примети употребу догађаја у Украјини против левог покрета у Европи. То подстиче русофобију, која је директно у супротности са принципима интернационализма, и користи се за прогон прогресивних и демократских партија у Украјини и Источној Европи.“

Речи европског посланика потврђује и посланик Градског већа Риге Владимир Бузајев: „Летонске власти користе ‘отворене могућности‘ да испуне свој 30-годишњи сан о маргинализацији руског говорног становништва, а то је 37 одсто становника наше земље.

Најактивније се спроводе две ствари: брисање победе над фашизмом из сећања и потпуна забрана образовања на свим нивоима на руском језику. Забрањени су било какви догађаји на незванични Дан победе 9. маја од стране руских Летонаца. Забрањено је организовање било каквих митинга у кругу од 200 метара од било ког споменика у вези са овим догађајима, питање њиховог рушења се расправља у парламенту и Влади, а рушење се заправо одвија према одлукама општина.“

Левичари који су изгубили компас

О рату са прошлошћу говори и пољски публициста Мачеј Висниевски: „Наратив који сада влада Пољском о украјинском сукобу је невероватна мешавина моралног пада и недостатка рационалне оцене онога што се дешава. Ова прича је црно-бела. Русија је агресор и као таква нема право да гласа, правда или чак образлаже свој став. То користи владајућа десница у Пољској, која је искористила ситуацију да убрза борбу за своју историјску политику.

У овој политици, као што знате, нема ослобођења Пољске од стране Црвене армије, нема ослобођења Пољака од нацистичког угњетавања, нема спаса Пољака као нације. Постоји „друга окупација“, совјетска, која је заменила немачку. И зато су све акције усмерене против памћења совјетских војника, од којих је 600 000 погинуло током ослобођења Пољске. Пољски институт националног памћења поставио је себи циљ да сруши све споменике совјетским војницима који још увек стоје у Пољској. Има их око 60. Ова срамна акција је већ почела, а преносе је пољски медији. Сваки пут када дође до уништења споменика то се правда ратом у Украјини.

Уништење свих Руса – није ли то остварење Хитлеровог сна? Можда такав поглед не говори о левици, већ о екстремној десници и нацистичкој идеологији.

Врата у глобалну нацификацију

Луиђи Марино, бивши сенатор Италије из Комунистичке партије, потврђује опасност од пројектовања актуелних догађаја као да су се десили у прошлости: „Нема сумње, догађаје у Украјини користе десничарске, реакционарне снаге и њихове методе су лажљиве, ово је права манипулација јавним мњењем. Тако су, на основу вести из Украјине, у Летонији, Пољској, па и угледној Немачкој, почели да говоре о ревизији става према победи над нацизмом. Негде захтевају рушење и већ руше споменике ослободиоцима, негде маштају да не славе Дан ослобођења од фашизма. Али уосталом, совјетски војници и антифашисти у Немачкој, Италији – целој Европи – нису живели до данас. Непоштено је и бесмислено их кривити за актуелна дешавања. Међутим, таква манипулација – борба против памћења на антифашисте – отвара врата рестаурацији фашизма. Радикална десница, неофашисти, неонацисти, користе данашње догађаје да прекрајају историју како би отворили врата будућности“.

Василе Ерну, румунски писац и левичарски публициста, сматра догађаје у Украјини империјалистичким окупационим ратом који треба осудити, али указује на парадоксалну појаву која оживљава нацизам: „Овај рат генерише и мења не само будућност, већ и прошлост. . Постоји радикална ревизија прошлости. Мења схватање фашизма, друштвених вредности, солидарности и антифашистичке борбе. У ствари, овај рат суштински помаже јачању крила радикалне деснице, не само на Истоку, већ и на Западу. Видимо оживљавање национализма, фашизма свих врста, демонизацију социјалистичких покрета и пораст корпоративног капитала. Оно што је Путинов режим започео идејом ‘денацификације’ води ка нацификацији глобалног света.“

Капитализам подстиче свет на рат

Имдад Кази, генерални секретар Комунистичке партије Пакистана, подједнако осуђује „експанзионистичку политику представника монополистичке буржоазије Русије Владимира Путина“ и „фашистичку тактику марионета америчког и европског империјализма Зеленског“, у вези са догађајима у Украјина, које види као неизбежну последицу империјалистичке стратегије ширења тржишта и стратегије САД и ЕУ о ширењу НАТО-а: „Капитализам је гурнуо свет назад у рат. Као резултат тога, умиру невини, обични људи, док економске последице ових ратова погађају раднике незапосленошћу и инфлацијом, повећава се број људи који пате од глади и сиромаштва. Империјалистички и монополски капитал пљачка народ, повећавајући њихово богатство. Гласове против њега сузбијају фашистичке лисице тезом „диктатура у име демократије“, пропагандом расне мржње и разбијање јединства радника из различитих земаља и народа.

Комунистичка партија Пакистана сматра да се класна борба не може зауставити. И само класном борбом можемо се ослободити империјалистичког система, ослободити се ратова, сиромаштва, беде, глади и незапослености. Само јединством радних људи свих земаља – Русије, Украјине, Пакистана, свих земаља света – и заједничком борбом радничке класе можемо доћи до мирног друштва ослобођеног експлоатације, сиромаштва и ратова.“

Прогнозе професора Пателиса

Грчки левичар Димитриос Пателис, професор филозофије на Критском политехничком универзитету, организатор мреже социјалистичких теоријских кругова широм Грчке, дубоко је анализирао глобалне трендове новог фронта, свуда отвараног од деснице против левице: „У вези са ратом у Украјини, врше се масовни напади реакционара на леви бок у целом свету. Прво, то је рат против историјског памћења на борбу против нацизма, јер нападачка империјалистичка осовина САД-НАТО-ЕУ легитимише, рехабилитује, реанимира и користи фашизам и нацизам као оружје војне и идеолошке агресије. Друго, Осовина на све могуће начине настоји да поништи интернационализам, антинеоколонијализам и антиимперијализам.“

Професор Пателис подсећа да су оба претходна светска рата постала катализатори за разграничење у радничком покрету, истичући истински револуционарне комунистичке снаге насупрот онима које су, често под маском револуционарне реторике, одбацивале или умањивале значај антиимперијалистичке борбе (првенствено против „њиховог“ империјализма), одбијао је да се мобилише против фашистичке осовине, у корист снага социјализма и антиимперијалистичког фронта.

Слично разграничење предвиђа и Дмитриос Пателис и у садашњој ситуацији, сматрајући да ће надолазећи слом комунистичких партија изазвати појаве дегенерације много горе и опасније од Друге интернационале и социјалдемократије и еврокомунизма. Већ сада постоји тренд „левичарског” потчињавања стратешким задацима евроатлантског империјализма.

Међутим, постоји и много већа опасност – опасност од рестаурације пуноправног фашизма на континенту. „Наравно, немамо илузије о Кремљу и садашњој буржоаској моћи Русије, али чињеница да се 30 година, а посебно последњих 8, у срцу Европе интензивно стварала чисто нацистичка држава, упориште за НАТО и САД, које је, према свему судећи, равнодушно према будућем револуционарном покрету! – каже професор Пателис, – Замислите да победи актуелни кијевски режим. Или чак делимично победити. Уосталом, евроатлантска осовина ће га хвалити као херојски режим, узорну државу, на коју треба да се угледају све друге земље, бар у Европи. Шта ово обећава комунистичком револуционарном покрету? Можете ли замислити?“

Можда леве партије и покрети треба да „исправе своју оптику“ како би видели фронт отворен против њих. Време је да се вратимо марксистичком схватању стварности, да се сетимо да границе нису између држава и народа (у то уверавају, наиме, капиталисти и њихови најрадикалнији кругови, фашисти), већ између експлоататора и радних људи свих земаља. „Када сазнам за пуцње на инфраструктуру НАТО-а и његових послушника Оружаних снага Украјине, наравно, веома бих волео да то буде пуцањ Ауроре, која најављује почетак социјалистичке револуције“, сумира горе Дмитриос Пателис.

С руског превео Зоран Милошевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.