- Немачка је пример највећег експеримента у легализацији проституције – одражавајући одређене либералне принципе. И сада већ можемо рећи да је експеримент пропао, а принципе очигледно треба ревидирати.
- Иза ове погрешне одлуке – у Немачкој и у низу других развијених земаља, где су резултати такође били разочаравајући – крију се два тренда у либералном мишљењу. Десакрализација интимности и свођење зла на насиље
АУТОР: Сергеј Худиев, Православни публициста, аутор неколико књига из области хришћанске апологетике
Шаљиви наслови попут „Запослени у секс индустрији позвали Шолца у бордел“ одражавају идеју проституције као нечег разиграног и смешног – али у стварности нема ничег разиграног у судбини жене која пролази кроз десетине клијената по смени. А то је управо судбина „запосленог“ у борделу.
Немачки синдикат сексуалних радника (БесД) позвао је немачког канцелара Олафа Шолца у бордел након што се изјаснио против проституције. Према његовим речима, трговина женским телима га је увек љутила. Ово се догодило у контексту дебате која се у земљи водила о затварању јавних кућа и покретању кривичног гоњења макроа.
Немачка је пример највећег експеримента у легализацији проституције – одражавајући одређене либералне принципе. И сада већ можемо рећи да је експеримент пропао, а принципе очигледно треба ревидирати.
И ми с времена на време покушавамо да „извучемо проституцију из сенке“, нека, говорили су, плаћају порез. Стога је ово искуство важно и за нас.
Па, треба узети у обзир немачко искуство у том погледу – очигледно неуспешно. Али људи који су донели закон из 2001. желели су најбоље. Где су погрешили?
Иза ове погрешне одлуке – у Немачкој и у низу других развијених земаља, где су резултати такође били разочаравајући – крију се два тренда у либералном мишљењу. Десакрализација интимности и свођење зла на насиље.
Традиционално, на чин интимности се гледа као на нешто веома важно – највиши дар који жена може дати мушкарцу, чиме се заувек успоставља одређени однос међу њима. Човек је ово добио само од своје жене – а да би се оженио, морао је још да се потруди и преузме низ свечаних обавеза. Наравно, људи су се увек грешили о свој идеал – али је управо то био идеал.
Она је, међутим, уништено. Људи су одлучили да је „хетеронормативизам“, односно идеја да је моногамни брак између мушкарца и жене норма, а да су други облици сексуалности, иако су толерисани, очигледно мање поштовани – што је представљено као оружје страшног патријархалног угњетавања и, у ствари, сви „зечеви“ би требали бити слободни да се раде оно што желе.
Али раздвајање пола и брачних обавеза неминовно је довело до слабљења његове емоционалне компоненте – људи више нису морали да имају било какву наклоност једни према другима да би спавали заједно. Како је писало на неком билборду који је рекламирао бордел, „хајде брзо, без обавеза“.
ТРАНСФОРАМЦИЈА СЕКСА У РОБУ
Други неизбежни ефекат била је комодитизација секса – то јест, његова трансформација у робу на тржишту, у једну од услуга коју људи могу разменити, понудити је за друге услуге (на пример, напредовање на послу), и коначно, једноставно продати за новац.
Аутори немачког закона из 2001. пошли су управо од схватања секса као „плаћене услуге”. Они у томе нису видели никакво зло, јер се у њиховим главама зло скоро потпуно свело на насиље, на директну принуду.
Да ли неко некога приморава држећи му нож под грлом? Не? Па, оставите на миру одрасле жене да саме одлучују шта ће са својим телом. Одрасли сами одлучују са ким ће спавати и под којим условима.
Проблем са овом апсолутизацијом „слободног избора“ је у томе што долази из потпуно нереалне идеје о животу.
Прво, принуда није нужно нож под грлом. Понекад је то само неподношљива ситуација. Млада имигранткиња из сиромашне земље или мештанка гурнута на друштвено дно то не ради јер је изабрала ту опцију након што је размотрила све могућности. Већ само зато што нису имале друго решење. „Економска принуда“ је такође принуда.
Друго, зло није нужно повезано са принудом. Алкохоличар (или наркоман) посеже за следећом дозом не зато што је приморан, већ зато што је психички (а у одређеној фази и физиолошки) упао у дубоку јаму из које не може сам да изађе.
Млада девојка која мисли да може себи да обезбеди висок животни стандард продајом својих чари можда се тако понаша из глупости и неискуства – а не под принудом. Али то не мења чињеницу да она наноси штету себи и другима.
А у ери аудио и видео уређаја за снимање у сваком телефону, мушкарац који користи услуге проститутки неминовно снабдева њих или њихове макрое подацима који могу да се употребе против њега.
Не тако давно, једном од чланова британске краљевске породице, принцу Ендрју, одузете су све титуле и почасти након што је откривено да је пре 20 година користио услуге 17-годишње девојке која му је пружена уз посредништво озлоглашеног макроа Џефрија Епштајна, који је опслуживао богате и славне.
Несрећна будала која жуди за „услугама“ проститутки ставља под себе бомбу која ће куцати испод њега до краја живота – и може експлодирати сваког тренутка.
Из ових – и многих других – разлога, званична легализација проституције је увек била лоша идеја. Сада у Немачкој размишљају како да се извуку из ове ситуације. Имамо прилику да не улазимо у то.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/opinion/3848241?utm_campaign=regnum&utm_term=top_opinion
[…] LEGALIZACIJA PROSTITUCIJE: tuđa greška na kojoj se moramo učiti Podelite sa drugima: […]