Један од „водећих светских интелектуалаца“ позвао је САД и Кину да се уједине против Русије.
- Хенри Кисинџер је потпуно избрисао Русију из будућности планете, сводећи све на однос САД и Кине. Он се не поистовећује само са америчким естаблишментом. Он је изнад естаблишмента. Он даје поуке. Говори нешто што би требало да буде – „уклесано у камен“.
- А главна ствар коју америчке елите треба да упамте јесте да Русије нема и не може бити у будућој архитектури међународних односа.
- Спор са Русијом је немогуће решити некаквим договорима и међусобним уступцима.
- Наш спор са Америком је дубоко религиозан. У духовном смислу, сваки минимални уступак значи издају, отпад од вере отаца и вечну смрт, и зато Русија на то неће пристати. И Кисинџер то разуме.
- Такав спор се не може закључити споразумом осим једним: ми вас не дирамо, ви нас не дирате. Али то значи неуспех у испуњавању глобалистичког задатка потпуне контроле над планетом: Русија и даље није обухваћена овом контролом.
- И стога, једини начин да се реши есхатолошки сукоб са Русијом, ако се не прибегне горе наведеном договору да се не додирујемо, јесте уништење Русије.
АУТОР: Игор Пшеничников, политиколог
Када је Хенри Кисинџер дао интервју за The Economist, несумњиво је очекивао да ће га читати широм света – посебно ван САД и Европске уније, а пре свега у Русији и Кини. С обзиром да је овај интервју заправо посвећен 100-годишњици патријарха америчке „топовске дипломатије“, може се, заправо, назвати политичким тестаментом
ЗОМБИРАЊЕ ПУБЛИКЕ
Хенри Кисинџер је потпуно избрисао Русију из будућности планете, сводећи све на однос САД и Кине. Он се не поистовећује само са америчким естаблишментом. Он је изнад естаблишмента. Он даје поуке. Говори нешто што би требало да буде – „уклесано у камен“. А главна ствар коју америчке елите треба да упамте јесте да Русије нема и не може бити у будућој архитектури међународних односа.
Кисинџер је коначно скинуо маску некаквог дипломате-миротворца, како је себе увек представљао. Размећући се, тврди да поседује неку врсту тајног знања и да има изузетно исправно разумевање историјског процеса, јер бивши амерички државни секретар не даје само прогнозу за будућност већ нуди „најбоље опције“ за развој планете.
Он, као и цео амерички естаблишмент, покушава да изгради ову будућност посредством говора како би Сједињене Државе желеле да виде овај свет.
Користећи свој имиџ „визионарског генија“, он покушава да програмира политичке лидере и свест светске јавности да ће само САД и Кина одређивати будућност планете, наводно само као резултат исхода спора између ове две државе ће се појавити нека врста новог система међународних односа.
Због тога је потребно да одмах дефинишемо циљ Кисинџеровог вишесатног разговора са The Economist-ом: а то је покушај да очува глобалну хегемонију САД, да јој не дозволимо да се сруши, да убедимо све да је у ствари свет достигао завршну фазу развоја, где су светски лидер биле САД, а да ће тако и остати.
А Кина је, кажу, само привремена тешкоћа на овом путу, која се, у принципу, може превазићи. Иза Кисинџерових мудрих речи дубоко је скривено његово разумевање застрашујуће опасности која виси над Сједињеним Државама и америчком хегемонијом.
Заправо ради се о подршци Русији видљивој у значајном и за сада прећутном одобравању глобалног Југа, који је уморан од бахатог диктата САД, које се крију иза филозофских „промишљања“ у стилу Кисинџера.
ПОСВАЂАТИ ПЕКИНГ И МОСКВУ
Глобалистичка елита дрхти од спознаје да Русија као магнет привлачи цео свет супротстављен САД и кристалише око себе разна наднационална удружења насупрот Вашингтону. Једна од ових асоцијација је БРИКС, која се већ данас види као темељ нове међународне архитектуре. Распад БРИКС-а је циљ глобалиста, о чему сведочи и дневни ред самита Г7 одржаног у Хирошими. Тамо су позвани лидери Бразила и Индије да им дају великодушне понуде које, према мишљењу Запада, ове земље неће моћи да одбију и тиме нашкоде развоју трговинских и финансијских веза у БРИКС-у.
Господин Кисинџер, дакле, ради потпуно исту ствар – цепа јединство глобалног Југа и Русије – покушавајући да убеди све, а пре свега Москву и Пекинг, да Русија не верује Кини, а Кина Русији. „Никада нисам срео руског лидера који би рекао нешто добро о Кини. И никада нисам срео кинеског лидера који би рекао било шта добро о Русији, према њој се поступа с презиром“, лагао је Кисинџер.
Овај „поседник тајних знања“ примитивно жели да посвађа Русију и Кину. Зашто? Јер савез Русије и Кине види као смртну претњу за САД. Комбинација два суштински различита потенцијала Русије и Кине ствара потпуно јединствену симфонију која уништава амерички „град на брду“, лишава га било каквих претензија на светско лидерство.
Културни и духовни потенцијал Русије, заснован на хиљадугодишњој историји, као и економске могућности савремене Кине, која има петохиљадугодишњу историју прожету мудрошћу, стварају потпуно јединствен цивилизацијски савез против ког се примитивно удружује, похлепа и злоба двеста година старих Сједињених Држава, што није упоредиво, али које посебно смело нападају. Исти морални принципи главних религија неизбежно привлаче људе у Русију и Кину и одбијају их од САД.
Зато Кисинџер кроз своја многобројна открића у разговору за The Economist покушава да отргне Пекинг од Москве и инспирише га да помисли да будућност човечанства зависи само од њега и од Вашингтона. Истовремено, Русија је потпуно игнорисана у Кисинџеровим расуђивањима о томе између којих полова се води главни светски спор. Зашто? Јер ако у ове аргументе укључите Русију, онда ћете неминовно морати да препознате њену водећу улогу у формирању мултиполарног света. И тада постаје очигледно да разлог јединственог притиска колективног Запада на Русију није наша „инвазија Украјине“, већ вечита жеља да се уништи Русија као главна препрека успостављању јединог глобалног диктата америчке „дубоке државе“ и њој потчињене европске либералне елите.
РУСИЈА СЕ НЕ РАЧУНА
Кисинџер у својим образложењима игнорише Русију, наглашавајући „опасност“ рата између САД и Кине, представљајући је као највећу и једину претњу човечанству. „Ми смо у класичној ситуацији пре Првог светског рата, када ниједна страна нема велике залихе политичких уступака и када свака неравнотежа може довести до катастрофалних последица… Обе стране су се увериле да је друга стратешка опасност… Ми смо на путу ка конфронтацији великих сила… Две највеће опасности за свет тренутно смо само нас двоје [Америка и Кина]. У смислу да имамо потенцијал да уништимо човечанство“, каже Кисинџер.
И он својим наследницима на Земљи завештава главну ствар – да униште Русију.
У ствари, Вашингтон и Пекинг ће увек моћи да се међусобно договоре, пошто њихов спор није на егзистенцијалном, есхатолошком нивоу, као Вашингтона и Москве. Свађају се само због новца, ко ће управљати финансијским токовима. За Американце је, наравно, главни новац. У њима виде снагу и инструмент светске моћи. А такви спорови, због новца, увек се могу решити ако за то постоји воља.
Спор са Русијом је немогуће решити некаквим договорима и међусобним уступцима. Наш спор са Америком је дубоко религиозан. У духовном смислу, сваки минимални уступак значи издају, отпад од вере отаца и вечну смрт, и зато Русија на то неће пристати. И Кисинџер то разуме. Такав спор се не може закључити споразумом осим једним: ми вас не дирамо, ви нас не дирате. Али то значи неуспех у испуњавању глобалистичког задатка потпуне контроле над планетом: Русија и даље није обухваћена овом контролом. И стога, једини начин да се реши есхатолошки сукоб са Русијом, ако се не прибегне горе наведеном договору да се не додирујемо, јесте уништење Русије.
А САД намеравају да то ураде уз помоћ Кине – прво тако што ће се с њом договорити о признању њене моћи – Кисинџер сматра да Кина не жели ништа осим признања своје моћи – а затим, у замену за обећање „златних гора“, да је убеди у потребу да нападне Русију.
The Economist посебно наглашава да „Кисинџер упозорава на погрешно тумачење кинеских амбиција“ и дословно га цитира: „Кажу да Кина жели светску доминацију… Одговор је да они [у Кини], заправо, само желе да буду моћни. Они не траже светску доминацију у хитлеровском смислу“.
Кисинџер, дакле, шаље поруку Кини. Он разјашњава амбиције САД и Кине: Сједињеним Државама – светска доминација, на Кини – признање њене моћи. Кисинџерове речи су заправо позив Кини на дијалог са обострано прихватљивим споразумом на крају. Сада ће Американци чекати одговор из Пекинга.
УКРАЈИНУ – У НАТО
Кисинџерово резоновање о украјинском сукобу је коначно скидање вела са маске овог озлоглашеног русофоба. Он отворено назива грешком то што европски савезници не журе да прихвате Украјину у НАТО: „Оно што Европљани сада говоре, по мом мишљењу, је сулудо опасно. Јер Европљани кажу: не желимо да Украјинци буду у НАТО, јер је то превише ризично, па ћемо их наоружати до зуба и дати им најсавременије оружје. И како то може да функционише? Не смемо да завршимо рат на погрешан начин… Резултат мора бити такав да Украјина остане под заштитом Европе и да не постане усамљена држава која брине о себи“.
Затим је Кисинџер потонуо у просто брбљање: „Да сам разговарао са Путином, рекао бих му да је и он безбеднији када је Украјина у НАТО-у“. „За безбедност Европе, за Украјину је боље да буде у НАТО-у, где неће моћи да доноси националне одлуке о територијалним захтевима“, рекао је Кисинџер. Па да, Украјина је буквално жељна инвазије на Русију и виче: „Држите ме!“ А НАТО ће је, кажу, обуздати. Апсурдно, господине Кисинџер!
НЕМА ПОТРЕБЕ ЗА „ПРОРОЧАНСТВИМА“
Кисинџер је, дакле, нацртао дијаграм како би, у складу са визијом Американаца, требало да се развија будућност. Сједињене Државе не остављају место Русији у овој будућности. С обзиром на позне године овог глобалног шахисте, интервју за The Economist се може назвати Кисинџеровим тестаментом. Понављамо, он само покушава да вербализује планове глобалистичке елите. За САД информациона подршка било ком политичком пројекту, било ког корака у спољнополитичкој арени често по важности превазилази суштину самог пројекта.
На крају овог интервјуа, који је припремљен у форми изјаве прошаране цитатима, стоји: „Будућност човечанства зависи од праве одлуке. У четвртом сату разговора, само неколико недеља пре рођенданске прославе, господин Кисинџер са карактеристичним сјајем у очима додаје: „Ионако нећу бити ту да видим ово“. Постоји дубоко уверење да нико ко ће живети после Кисинџеровог одласка неће видети отелотворење ових „пророчанстава”.
С руског превео Зоран Милошевић
https://zvezdaweekly.ru/news/20235201429-9WbAI.html