Лажна брига за ћирилицу

ЛАЖНА БРИГА ЗА ЋИРИЛИЦУ ЋИРИЛИЧКИХ НОВИНА “ПОЛИТИКА“ и  “НОВОСТИ“

АУТОР: Немања Видић, дипл.инж.маш. , председник удружења “СРБСКА АЗБУКА“

Ћириличке и латиничке новине “ПОЛИТИКА“ су истовремено и корисне и штетне по ћирилицу.

Корисне су већ и само по томе што су једине ћириличке дневне новине у мору разних латиничких издања, и то од почетка свог излажења. Тако дођу као нека тврда ћириличка стена, која не попушта пред хрватском латиниоцом, па тако учи и храбри србски народ да свој језик пише ћирилицом, кад се томе не учи србска младост у србској просвети.

Те две новине су штетне зато што не промовишу ћирилицу као једино србско национално писмо, без које карактеристике она може опстати још само на србским гробљима. Питање је колико ће се она и ту задржати у будућности, јер свештеници њу уопште не спомињу у црквеним службама. Истовремено патријарх СПЦ говори да јавно воли Хрватску, а никаде није рекао да воли ћириллицу. Он се оглашава као екумениста, што је већ довољан доказ да му до ње није стало , а не може истовремено  јавно велети и Хрвате и ћирилицу јер они њу мрзе, и то смртно.

Лажна брига тих новина за ћирилицу види се и по томе што су латиничка сва њихова издања осим дневних.

Такође, служе се на интернету латиницом, а др Срба Букумировић је тврдио да ће опстати оно писмо које превлада на интернету.

Пре више од 20 година нас четворо из првооснованог удружења „Ћирилица“ Нови Сад отишли смо код главног уредника „Политике“ Милана Мишића да протествујемо због тога што неће да објављује наша саопштења, а хтео је да објави текст свог новинара под насловом „Рачунари ће докусурити ћирилицу“. Наравно да је то била лаж, јер је све било супротно. Управо је Бил Гејтс извадио ћирилицу из мртвих тако што се на истом рачунару могло писати и ћирилицом и латиницом. Престала је куповина било каквих писаћих машина, па и ћириличких. Заправо, ћириличке се уопште нису могле купити у претходне четири деценије јер је престала њихова производња.

Милан Мишић нас је гледао сажаљиво и рекао само ово:“Па свеједно ћемо за пет-шест година сви говорити енглеским језиком!!!

Године 2001. одржан је скуп на Филолошком факултету у Београду поводом оснивања огранка „Ћирилице“ Нови Сад у Београду, заслугом дипл.инж. Владимира Лепојевића. Проф. др Мато Пижурица завршио своје излагање овом реченицом: „Подржавам став Немање Видића да је писмо државно питање.“ Тако је гласио наслов мог текста  објављеног у „Политици“ дана 13.6.2001.г. (Драгољуб Збиљић: „Српски језик под окупацијом латинице“, страна 22.). Био је то последњи мој текст од претходно многих објављених  у „Политици“ јер сам инсистирао на једноазбучју, а „Политика“ је бранила од мене државно опредељење за двоазбучје.

Међутим , лукава је била „Политика“  па је наставила да објављује текстове Драгољуба Збиљића, јер је он био „мекши“ према држави, сваљујући клавну кривицу на лингвисте. Али пошто је и Збиљић инсистирао на једноазбучју, одмах после његовог текста уследио би и текст неког преводиоца Павловића, који је , као и лингвисти, тврдио да је „наша и латиница“ и да без ње не можемо. Тако би увек био неутралисан  Збиљићев став да се ћирилица може вратити србском народу само као једино србско национално писмо, и то тако што би  у правопису писало да се србски језик пише ћириличким писмом. То би било аналогно хрватском правопису – „Хрватски се језик пише латинициом“, а истовремено је у духу Устава Србије, у чијем члану 10, став први, пише „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“.

Било је у „Новостима“ много текстова којима се промовише ћирилица, па и један од њихове новинарке Јованке Станић ( или Симић) из Новог Сада, чији је текст имао наслов „Ћирилица је душа Србинова“. Али никад не беше ни један текст у коме је писало да ћирилица може да се врати србском народу само као једино србско национално писмо.

Апсолутно никад се није десило да се у „Новостима“ пише о томе како су су супротстављене норме о писму у Уставу Србије и Правопису српскога језике Матице српске. То је и логично, јер није под окупацијом југословенства и западњаштва само ћирилица, него и све новине и све што је србско национално.

Трудиле су се „Новости“ за ћирилицу, није да нису, али само до дваозбучја, па и кад је оно свело ћирилицу на улицама Новог Сада на читавих 1,5%!

Кад су „Новости“ давале подршку лингвистима да се у Скупштини Србије расправља о њиховом предлогу закона о језику и писму, оне су у много бројева, у рубрици „Култура“, објавиле пригодне наручене текстове познатих јавних личности. Али не беше ниједног текста којим се афирмише једноазбучје.

Одем ја „Новостима“ „на ноге“ са својим текстом, како бих оспорио писање академика Мила Вуксановића о проблему ћириличких писаћих машина у време Титовог југословенства  . Он је писао да је ћирилица малаксала зато што су ћириличке писаће машине произвођене у западним деловима Југославије, па су отуда неуредно испоручиване. Можда зато што је у оно време саобраћај био неразвијен, а знало је бити и обилног снега! Међутим, истина је нешто сасвим друго. Новосадским књижевним договором из 1954. године тражен је начин како да се ћирилица замени латиницом у србском језику, али тако да  Срби не примете да су преведени жедни преко воде. То доказујем речима председника комисије за закључке хрватског професора др Јосипа Хама:

„Не ради се о томе да ми на пречац донесемо закључак да се укине једно или друго писмо ( преко Савезног извршног вијеча или другачије), него о томе да за то нађемо пут, можда путем препорука…) С временом би се ишло даље у изједначавању ( док се стројеви за једно писмо , које је сада у погону, не би истрошили). ( Преузето из књиге економисте мр Ђорђа Јањатовића „Борба за ћирилицу“).

И покварише се само ћирилички „стројеви“, и то сви одједном, па су повучени из државне администрације. То сам сазнао 1971. године од стрица Митра, службеника у општини Дервента, који ми је тихо и у највећем поверењу рекао да је у општинском подруму видео гомилу ћириличких писаћих машина. Одмах сам отишао у Месну заједницу Календеровци да видим каква је тамо машина. Била је нова латиничка, а службеник Симеун Петковић ми је рекао да су се једног дана појавила двојица, који су предали нову латиничку а однели стару ћириличку машину, иако је радила беспрекорно. И још су му „другови“ наредили да убудуће мора бити латиничко и све оно што руком уписује у књиге.

Тако  је академик Вуксановић сакрио од јавности да је против ћирилице учињено државно насиље. Добро су то сакрили и други пре њега, па је данас широко раширено уверење да је ћирилица доласком комуниста на власт нестала стихијно, без икаквих радњи уперених против ње. У доба комунизма нико није јавно приметио да она вене, иако је формално била равноправна са латиницом. Чак и кад је престала производња ћириличких писаћих машина остала је равноправност писама, иако без ћирилице. Кад је Србија после југословенства поново постала држава било је за очекивати да ће јој бити враћене вредности које је имала пре уласка у југословенство, па и ћирилица. Међутим, нико из србске интелектуалне елите није тражио њено враћање, него је само  „унапређена“ у односу на ранију равноправност тамо што је проглашена примарном у односу на латиницу.

А кад сам стигао у „Новости“ пред уредника рубрике култура са текстом којим разоткривам Вуксановићево замајавање народа тако што скрива спроведено државно насиље над ћирилицом, као и то да је двоазбучје у правопису у супротности са Уставом, није ми понудио  да седнем, него је стојећи прочитао текст и вратио га уз речи да се он  не уклапа  у концепцију „Новости“.

Сада је уредник „Новости“ Милорад Вучелић, који је истовремено и председник ФК „ПАРТИЗАН“. Доскора је “ПАРТИЗАН“ био само на латиници, јер је његов председник био и Туђман ( два пута). Сада је у његовом амблему лево латиница, а десно ћирилица.. Стадион ЈНА је реновиран тако што су нова седишта латиничка. Не може „само ћирилица по Уставу“, него само до лажних Титових 50%.

Зато „Новости“ никад нису отвориле расправу о томе зашто је и хрватска латиница у србском правопису, па председник Матице српске проф. др Драган Станић нема разлога да брине што је рекао ово Драгољубу Збиљићу:

„Историја је нама дала два писма и има тако да остане.“

Кад ме питају зашто сам почео писати србски уместо српски, овако одговарам:

Раније се писало србски, али Срби воле да се реформишу, модернизују, или што но рекао академик Бећковић да престану бити оно што јесу, па говоре српски. И ја ћу опат тако кад постанем Српин.