• Шта нам дају информације о хибридном рату? Омогућава вам да схватите стварност и схватите да су нападнути свест и ум сваког од нас. Остаје нам да анализирамо, упоредимо, размислимо – Cui prodest? (Ко од тога има користи?).

АУТОР: доцент Виктор Мишћенко, специјално за „Науку и културу“

Специјалну војну операцију Русије у Украјини данас у медијима често називају хибридним ратом. Као и сваки рат, хибридни рат мора имати циљ, учеснике и средства (чиме се такав рат води).

Циљ сваког хибридног рата је слабљење морала становништва, изазивање економске кризе, нарушавање политичке стабилности и постизање моралне победе уз минималан војни утицај. Учесници хибридних ратова могу бити како регуларне војне снаге држава, тако и нерегуларне војне формације недржавних организација и удружења.

Која средства користе учесници хибридног рата? Осим војних, додају се и психолошке, информативне, пропагандне операције и рад са становништвом, а ту се могу убројати и сајбер операције, финансијска и идеолошка подршка опозицији. Војни аналитичари сматрају да је однос војних и невојних мера отприлике 1:4.

Многи аспекти хибридног ратовања се тичу само војске и безбедносних професионалаца, али информациона компонента се тиче свих. Театар активних операција у информационим ратовима је информациони простор, мета је свест човека, његов унутрашњи свет. Сврха информационих ратова је да обликују такву свест и људско понашање које ће бити од користи онима који их спроводе.

Стално се сусрећемо са средствима утицаја „информационих бомби“ у виду пропагандног атака из различитих извора, непоузданих вести (фејк вести), агресивних дезинформација, сајбер ратова. У савременом друштву сада постоји велики број људи који слепо верују у неке сумануте идеје. Ток историје доказује да то увек води у колапс: као што је то било у Трећем Рајху са својом идејом покоравања света, као што се то сада дешава на савременом Западу са својим покушајем да се „усрећи“ цео свет.

Уопште, народ живи у једноставном бинарном сигналном систему: белом и црном, који лако и неприметно мењају места. У таквом систему је лако водити информациони рат. Специјална војна операција (СВО) у Украјини то само потврђује. Украјинска пропаганда има за циљ ширење драматичних прича о украјинској отпорности и руској агресији како би се продужио отпор украјинске стране и што је више могуће крварила руска војска.

Једна од ових прича била је појава баука Кијева, украјинског пилотског аса који је оборио многе руске летелице у ваздушним биткама за Кијев. Али провере чињеница су показале да је много доказа о постојању „баука Кијева“ фалсификовано и да се његово постојање не може поуздано потврдити. Други пример безопасног лажњака, који је накнадно разоткривен, био је напад на Змијско острво. Украјински лист „Правда“ објавио је 24. фебруара вирални аудио-снимак на којем је посада руског ратног брода понудила да се преда украјинским граничарима на Змијском острву, на шта им је одговорено ругањем. Украјински председник Зеленски најавио је смрт граничара, али су неколико дана касније украјински званичници признали да су граничари живи и да су их руске трупе заробиле.

Али врхунац цинизма био је такозвани масакр у Бучи, када је западна пропаганда оптужила руску војску за убиства у Бучи. Руска страна је доследно порицала било какву умешаност у масакре цивилног становништва у Бучи или је доказе о убиствима називала лажним или је за то окривила украјинску страну. Тако је руска страна тврдила да тела на улицама Буче нису пријављивана четири дана. На видео-снимку масакра у Бучи, примећује се кретање лешева. Украјинска страна и западна пропаганда то објашњавају изобличењем услед капи кише која се слива низ шофершајбну, или изобличењем слике у ретровизору. Ова видео продукција, коју су журно наручили западни пропагандисти, требало је да западној публици покаже бруталност руске војске, да оправда пад животног стандарда западног потрошача у циљу спасавања Украјине и да допринесе наметању страха  људима на Западу.

Још један такав пример на брзину урађене провокације је гранатирање породилишта у Мариупољу. Министарство одбране Руске Федерације назвало је експлозије у близини болнице „исценираним“, а оптужбе Русије за бомбардовање – „информативном провокацијом“ од стране Кијева. „Асошиејтед прес“ је објавио фотографије украјинског фоторепортера Јевгенија Малолетке из породилишта, од којих неколико приказује трудницу која је задобила „лаке повреде“. Како се касније испоставило да је то, заправо, модел и лепотица са Инстаграма, блогерка Маријана Вишемирскаја (Подгурскаја). Такође је доказано да су ове фотографије монтиране.

Тренутно, западна пропаганда више не верује толико украјинској страни и једноставно гранатирање Оружаних снага Украјине у Доњецку представља као гранатирање руске артиљерије на неке украјинске градове. За западног човека ово је више него довољно.

Хоће ли се људски ум, инвентиван у смислу истребљења или потчињавања својој вољи, смирити у хибридним ратовима? Вероватно не. Следећа, седма генерација ратова може попримити нове облике: оружје може постати климатско, сеизмичко, генетско, контролисано вештачком интелигенцијом; у будућности можемо чак видети рат робота против робота, а затим робота против људи. Ако и буде, ко ће дочекати да то и види.

Може ли се хибридном рату одупрети? Конфронтација у војној сфери је посао државе. По свему судећи, Русија се овде не опушта. Можете се припремити и за конфронтацију у сфери информационих технологија. Кина је радикално приступила овом питању ограничавајући главни канал за примање лажних информација – Интернет. Од 1998. године у Кини ради систем „Златни штит“ и „Велики кинески заштитни зид“ који анализира сав саобраћај и блокира оно што је, са становишта кинеских власти, неистина. Недемократски, алисе Кина према критици односи спокојно.

Да се ​​одупре информационо-психолошком рату усмереном ка становништву, свако може само кроз сопствено размишљање и повећање сопствене политичке писмености, како не би био пион у туђој партији шаха. Шта нам дају информације о хибридном рату? Омогућава вам да схватите стварност и схватите да су нападнути свест и ум сваког од нас. Остаје нам да анализирамо, упоредимо, размислимо – Cui prodest? (Ко од тога има користи?).

С руског превео Зоран Милошевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.