МИНИСТАРСТВО ИСТИНЕ орвеловске Републике је свечано обзнанило: ЛАЖ ЈЕ ИСТИНАМинистарство истине, које постоји и ван литературе али не с оваквим називом, и са њим сличне научне и политичке установе широм света, историјску грађу користе за дорађивање, прерађивање и дописивање, улепшавање и унакарађивање, скривање и прећуткивање… 

 

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

У овом тексту нећете наћи ништа од онога што пише у званичним уџбеницима историје. Наиме, аутор овог чланка није историчар од струке и нема академске титуле: он је само упорни истраживач скривених историјских истина.

Можда ћете се упитати: Ко и зашто скрива историјске истине? Па, лично Велики брат орвеловске Републике. Ради тога је основано Министарство истине које је свечано обзнанило: ЛАЖ ЈЕ ИСТИНА. За разлику од правог и озбиљног научника, римског историчара Публија Корнелија Такита (Publius Cornelius Tacitus, око AD 56 –око 120), који је још почетком другог столећа поставио високо начело истраживања историјских истина sine ira et studio (“без срџбе и пристрасности“), Министарство истине орвеловске републике и са њим слична министарства широм света, историјску грађу користе за дорађивање, прерађивање и дописивање, улепшавање и унакарађивање, скривање и прећуткивање… А тамо где историје нема, они је, као писци бајки и фантастичних романа, измишљају. „Машта чини свашта“, каже непознати песник, а ови „научници“ маштом не оскудевају.

Као пример свесног одрицања од историје и културе памћења сопственог народа може да послужи Тајна конвенција, документ потписан 28. јуна  1881. године између  Кнежевине Србије  и  Аустроугарске монархије. Одредбама овог  уговора одређено је да Србија неће моћи да закључује било какве  уговоре  са другим земљама, без претходног одобрења  Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Монархији. Годину дана касније, дошло је до тзв. Бантуове афере, тј. до оптуживања кнеза Милана Обреновића за проневеру сељачких обвезница и поткрадање народа. Будући да су, самим спомињањем његовог имена у афери, кнежев углед и  власт  били веома пољуљани, Милан је затражио помоћ од Аустроугарске. Године 1882, као „награда“ за потписивање Тајне конвенције, Милан Обреновић је крунисан за краља, а Монархија је обезбедила да све силе прихвате Србију као краљевину.

Оно што у самој Конвенцији није текстом утврђено и прецизирано, али се  прећутно подразумева, јесте одрицање права Кнежевине Србије на истраживање прошлости и писање историје сопственог народа! Тако су маштовити фалсификатори српске историје у Бечу и Ватикану добили одрешене руке да измишљају бајке о „досељавању `Словена` на Балкан у 7. столећу“, о томе како је Стефан Немања оснивач прве српске династије, што практично значи да Срби пре њега нису имали ни државу ни владаре, и тако даље, и томе слично.

Чех Константин Јиречек (1854-1918) и Хрват Ватрослав Јагић (1838-1923), угледни професори историје на Бечком универзитету, имају највећу заслугу што су све теорије, бајке, митови и легенде о најдубљој српској прошлости прихваћене и даље преношене од стране њихових српских студената. Колико су за будуће српске историчаре биле убедљиве све ове измаштане приче о „досељавању Словена“, „Немањићима као првој српској династији“, „Косовском поразу“ и многим другим измишљотинама и фалсификатима, говори податак да и дан-данас, после 140 година, српски ђаци уче те исте бајке. И да ће добити „двицу“, ако не науче напамет ту песмицу. O tempora, o mores, рекао би Кикерон. И зато се питамо, откуд та потреба међу Србима да, осим пива и фудбала, унижавају и подцењују све што је наше, а хвале страно(!?)

O tempora, o mores! (у слободном преводу: „О, какво је ово време, какви су то обичаји“), узвикнуо је чувени римски беседник Кикерон (лат. Marcus Tullius Cicero, 106 – 43 пре Христа). Зато се и ми питамо, откуд та потреба међу Србима да, осим српског пива и фудбала, унижавају и подцењују све што је наше, а хвале страно(!?)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *