У Дому војске у Београду приређен је 30. Фестивал здравља 8 јуна 2024. Сем панела Института за јавно здравље “Др. Милан Јовановић Батут”, Војномедицинске академије, завода, болница, фармацеутских кућа и домова здравља била је гимнастичка и плесна ревија. После поздравне речи плес је отворила плесна секција Соколског центра. Даље су наступала плесне групе које су редовно учествовале у соколским плесним ревијама које организује Александар Аничић. Наступала је Милена Рељин из клуба “Ритам”, Стари Диф, …. . Наступали су деца из вртића “Бајка” из Предшколске установе Чукарица. Фестивал је био део приредби у оквиру Свесрпског сабора који је одржан истог дана.
У Кинотеци у Узун Мирковој је 6. јуна отворен Фестивал нитратног филма “Нитрат 26”. Отворен је приказивањем репортаже у боји из 1937. “Краљевина Југославија” Џона Кинсмена. Сниматељ је пратио групу француских ветерана из Првог светског рата током њихове посете Југославији. Заједно са ветеранима снимљена је Милунка Савић. На филму је приказана између осталог парада у Скопљу поводом 25 годишњице ослобођења Старе Србије. На паради су учествовале сеоске соколске чете у народним ношњама и чета сокола у свечаним соколским оделима. Програм Сећање на … био је посвећен недавно преминулом режисеру Вељку Булајићу. Сем поновног приказивања Булајићевих филмова у часопису “Кинотека” из јуна 2024, број 90, у чланку Маријане Терзин Стојчић “Вељко Булајић опредељен према свом времену” између осталог је уочено да је у складу са послератном политиком Титове Југославије ликови Немаца и Италијана у његовим ратним филмовима морали бити представљени хумано, ликови четника су представљени зверски. Због тога је Свесрпски конгрес у Чикагу тражио да се забрани приказивање филма “Неретва” у Америци.
У оквиру програма “Други о нама” филмови које су други снимили били су 7. јуна. Приказан је француски филм о “На Светој Гори” из 1917. од 22 минута. Затим немачки филм “Од Косова Поља до Охридског језера” из 1933. од 18 минута.Чешки филм “Југословенски Јадран” из 1936. трајао је 10 минута. Панорама Дубровника старог града и луке. Затим Страдун и пијаца. Приказан је изглед Страдуна у Дубровнику, поглед на море са острва Локрума, са мора панорама места Млини, пристаниште у Млинима, са мора Цавтат, Требиње и планина Леотар, град Корчула, Хвар, Сплит Диоклецијанова палата и Бајамонтијева фонтана, и Трогир. Пољски филм “За сунце са пријатељима” од 11 минута из 1938. Група пољских студената из Варшаве посетила је Југославију. Бораве на острвима Шолта и Брач. Тамо их срдачно дочекују омладинци који су изводили гимнастичке вежбе. Није било никакве ознаке ко су били омладинци који су се дружили са Пољацима ни којој организацији су припадали. У повратку Пољаци су посетили Макарску, манастир Савину у Боки Которској и Београд. Споменута је у филму прича да је за време свог последњег боравка у манастиру краљ Александар хтео да позове пустињака, па је звонио са звоном. Звук је био као звоно за мртве. Због тога су саветовали краљу да не иде на пут али он је хтео да иде.
Поезија Матије Бана под називом “Као дуга шарена по небу повијена” била је представљена на Бановом Брду 10 јуна у Галерији 73. у Пожешкој улици. Представа је изведена у ограниченом простору Галерије 73. у суседству бензинске пумпе.
На изложби о Куну у Галерији САНУ може се видети уметничко наслеђе револуционара Ђорђа Андрејевића Куна. Изложба је названа “Кун : уметник-радник-борац”. Уз изложене материјале на видеу је приказан животни пут уметника. Дате су и сцене из старих документарних филмова из предратних времена које су требале да илуструју безбрижан живот грађанске класе. Она је на екрану названа великосрпска буржоазија. Тако на изложби настављен уметников класни рат који је у Другом светском рату прерастао у револуцију. Изложен је и текст “Обзнане” у коме се истицало да тадашњи поражени непријатељи желе да искористе комунисте у своје сврхе. Сем дела о Шпанском грађанском рату по ауторима изложбе за уметника је постојао само један непријатељ страни капиталисти повезани са великосрпском буржоазијом. На изложби су представљени и уметници који су наставили да следе Кунову револуционарну уметност било да делују у име радничког покрета било као женски борци.
Соколи су посветили сву своју пажњу Фестивалу здравља у Београду сматрајући да је здравље за људе најважније, упркос томе да су приредили соколски слет “Нови Сад 2024” 25.5.2024. и припремају се за учешће на XVII Свесоколском слету у Прагу од 29.јуна до 5 јула 2024. Због слета су се старешине Соколског савеза Србије састали са амбасадором Чешке републике Томашом Кухтом. На слет треба да иде око 158 сокола и соколица из Србије. Поезија Матије Бана на Бановом Брду је оживљавање сећања на значајног прегаоца. Али то је била на жалост представа везана за локалну средину Баново Брдо и општину Чукарица. Велика је разлика да се представљање националног прегаоца Матије Бана одвија у у локалној средини док се изложба о Ђорђу Андрејевићу Куну организује у галерији САНУ у сред Београда. Док су у часопису “Кинотека” критички разматрали филмску режију Вељка Булајића у односу према ратним противницима, дотле на изложби “Кун : уметник-радник-борац” аутори изложбе некритички су следили његову идеологију не питајући се да ли су он и његова генерација комуниста искоришћени од стране других против народа коме су припадали. Што се тиче сокола они су у време Титове Југославије били у илегали, морали су да сакрију своје заставе да их тадашња власт не би уништила. Из њихових редова у тадашњем друштвеном животу учествовали су предњаци у редовима Савеза за телесно васпитање Партизан Југославије и учитељице и учитељи.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије