Током комунистичке власти напори у културном раду у краљевини Југославији били су игнорисани или омаловажавани. То су наставили они који су себе сматрали за наследнике комуниста преко својих медија. За три године власти др. Милана Стојадиновића порастао је број листова и часописа. Док је 1935. излазило 1.219 гласила, 1937. излазило је 1.320 листова и часописа. Захваљујући економској обнови Југославије и сређењу унутрашњих прилика од 1935. до 1937. дошло је до наглог пораста броја штампаних књига, часописа и листова. Такође порастао је број превода великих страних класика.
Државна штампарија издала је од 1935. до 1937. велики број књига из области књижевности, уметности и фолклора. У години 1937. штампано је у целој земљи 463 књиге више него у 1935. години. У 1935. штампано је 2.095 књиге и брошуре, а у 1937. 2.558. Штампа је била модернизована, порастао је број листова и великих ревија. Као пример могу се навести часописи : XX век, Смена, Уметнички преглед, Анали и Уметнички свет. Створене су институције за највиши културни и научни рад : Музичка академија, Академија уметности, Академија наука у Љубљани, Музеј кнеза Павла, … .(1) После дугогодишњих напора Државна Музичка академија и средња музичка школа отворене су и освећене 21 новембра 1937. у Београду. (2)
Влада је помагала 93 народна универзитета. Од 1935 до 1938. отворено је 14 нових грађанских школа. При министарству основан је посебан одсек за домаћинске школе. Одржано је за три године 229 државних и 26 приватних течајева на којима је било 5.153 ученице. У Прокупљу је подигнута модерна учитељско-домаћичка школа. Отворено је 5 нових потпуних гимназија, а 12 непотпуних претворено је у потпуне. За три године више гимназије биле су у Штипу, Охриду, Пећи, Прилепу, Куманову и Скопљу. У тадашњој Јужној Србији није било пре владе Стојадиновића ниједна гимназија, а под његовом владом било их је шест. (3) У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнута је акција Савеза Сокола на селу „која постаје све важнији културни чинилац села”. (4) Влада је помагала рад Савеза Сокола, који су имали 2.204 друштва и сеоских чета, са 1.261 соколских књижница и 6 соколских гласила. Савез Сокола је за три године одржао 56.405 разних манифестација. (5) У Београду постојало је 5 музеја : Музеј кнеза Павла, Етнографски, Музеј краља Петра, Војни и Музеј Србије. Касније је отворен Соколски музеј. Највећи музеј био Музеј кнеза Павла. У њему су били спојени Народни музеј, основан 1842, и Музеј савремене уметности. Музеј је био уређен 1935. у Новом двору у Београду. Приватна збирка кнеза Павла обухватала је дела : Грека, Пусена, Брегела, Короте, Карпо-а, … . У Музеју су били : у приземљу је био преисторијско оделење, грчко-римско, византијско и српски Средњи век. На првом спрату била је народна историја и југословенско сликарство и вајарство XIX века. На другом спрату била је савремена југословенска и светска уметност. (6)
Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном и са аеродромом. Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду основано је 1934. За локацију сајма изабран је простор на левој обали Саве, код новоподигнутог земунског моста. Положен је камен темељац 6. јуна 1937. на мочварном земљишту. После три месеца на 14 хектара мочварне земље изграђен је сајам. Изграђено је 26 павиљона. „Друштво за приређивање сајма и изложби” изградило је централну кулу и 5 павиљона, националне павиљоне подигли су Италија, Мађарске, Чехословачка и Румунија. Своје изложбене павиљоне имало је 17 фирми, међу којима су били „Зорка”, „Филипс”, „Ауто-Унион”, Свој павиљон имала је Задужбина Николе Спасића. … . (7) Први југословенски концертни фестивал одржан је 10 и 11 априла 1938. у великом павиљону сајма у Београду. Учествовало је 210 музичара, чланова Филхармонија у Београду, Загребу и Љубљани. Дириговали су диригенти три филхармоније Л. Матачић, К. Барановић и Н. Штритоф. У часопису „Братство” истакнуто је да је фестивал побудио пажњу све наше културне јавности и да је изражена жеља да југословенски музички фестивал постане трајна институција. (8) У продужетку сајма планирана је нова зграда опере. Док нова зграда Опере због рата није подигнута поред ње је подигнут немачки павиљон, који је преживео рат и опстао до данас. Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма. Удружење за заштиту градитељске и природне баштине Србије “Наша Србија” приредило је изложбу о старом сајмишту на Новом Београду у Народном музеју у Београду од 5 до 19 априла 2006. предлажући начине ревитализације старог Сајмишта.
Краљевина Југославија настојала је да се што више развије како привредно тако и културно. Државна штампарија у Београду радила је на ширењу домаће књиге Културни напори Краљевине Југославије били су игнорисани за време Титове Југославије а то су наставили они који себе сматрају наследницима комуниста преко својих медија.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Културна активност”, „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 109, 110, 111;
- „Музичка академија у Београду, Извештај за школску 1937-38 годину”, Београд 1938, стр. 15;
- „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 100;
- „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 109;
- „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 112, 115;
- Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр. 57;
- „Историја исписана на обалама Саве”, „Београдски сајам”;