Винстон Черчил (Sir Winston Leonard Spencer Churchill, 1874–1965) је за председника владе Британске империје изабран у пролеће 1940. када се Други светски рат већ прилично захуктао. У свом првом обраћању нацији 13. маја 1940. у Доњем дому Британског парламента, нови премијер се у стилу најбољих старих беседника обратио поданицима Империје изрекавши горку реченицу за памћење: „I have nothing to offer but blood, toil, tears and sweat!“ („Немам шта да понудим осим крви, напора, суза и зноја!“) Као одличан познавалац светске историје, у чијем се вртлогу стицајем околности и сам нашао, Черчил је заправо парафразирао мисао и поруку надахнутих беседника далеке и ближе прошлости.
У Старом веку песничку метафору „крв, зној и сузе“ (лат. „sanguis, sudor et lacrimae“) у опису последица народних буна и ратних метежа користе славни римски адвокат и беседник Марко Кикерон (Marcus Tullius Cicero, 106–43. пре Христа) и историчар Тит Ливије (Titus Livius, 59. пре Хр. – 17. после Хр.), аутор чувене Историје Рима („Од оснивања Града“, лат. „Ab Urbe Condita“).
Англикански пастор и ренесансни „метафизички“ песник Џон Дoн (John Donne, 1572–1631) у збирци „Holly Sonnets“ („Свети сонети“, 1611) поручује: „…mollifie/ It with thy teares, or sweat, or blood“ („…ублажи то својим сузама, или знојем, или крвљу“).
Енглески романтичарски песник Џорџ Бајрон (Lord George Gordon Byron, 1788–1824) метеж Грчког националног устанка, у чијем се вртлогу нашао 1823. године, описује речима: „Blood, sweat, and tear–wrung millions!“) („Крв, зној и милиони у сузама!“, „The Age of Bronze“, „Бронзано доба“, 1823, стих 14).
Ђузепе Гарибалди (Giuseppe Garibaldi, 1807–82) је своје револуционарне добровољце окупио у опседнутом Риму ради одбране од француске војске Наполеона Трећег (Napoleon III, 1808–73). Гарибалди је 02. јула 1849., уочи одлучујуће битке за одбрану Рима, своју војску соколио следећим речима: „Chi vuol continuare la guerra contro lo straniero, venga con me. Non offro né paga, né quartiere, né provvigioni, non ozi molli; offro fame, sete, marce forzate, battaglie e morte. Acqua e pane quando se ne avrà.“ („Сви који хоће да наставе рат против непријатеља, нека ми се придруже. Не нудим ни плату, ни смештај, ни храну, ни отпуст; нудим глад, жеђ, усиљене маршеве, битке и смрт. Воде и хлеба кад буде.“)
Историја нам као „учитељица живота“ даје безбројне примере да су устанке, ратове и револуције дизали разбарушени песници, водили хладнокрвни политичари и официри, а окончавали равнодушни гробари. Ниједна победа није остварена, нити је слобода освојена без КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА, ГЛАДИ, ЖЕЂИ И – СМРТИ! (1)
Мудри Владика Његош (1813–51) нас је у свом величанственом спеву „Горски вијенац“ (1847) опомињао да ВАСКРСЕЊА НЕ БИВА БЕЗ СМРТИ!
НАПОМЕНА:
-
- Историја нам као „учитељица живота“ даје безбројне примере да су устанке, ратове и револуције дизали разбарушени песници, водили хладнокрвни политичари и официри, а окончавали равнодушни гробари. Ниједна победа није остварена, нити је слобода освојена без КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА, ГЛАДИ, ЖЕЂИ И – СМРТИ!
Постоје и изузетци:
Први – Кнежевина Албанија, основана 29. јула 1913. године на српској и грчкој земљи вољом шест тадашњих великих сила. Њени грађани су добили државу БЕЗ ПРОЛИВАЊА КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА.
Други – распадом Краљевине Југославије са три конститутивна народа (Срби, Хрвати и Словенци), а вољом истих великих сила, 29. новембра 1943. је у Јајцу (тада на територији Неовисне државе Хрватске) одлучено да се уситњавањем и черупањем српског етничког корпуса створе још три „јужнословенска“ народа (Македонци, Црногорци и Бошњаци). Сви су они добили „националне“ државе БЕЗ ПРОЛИВАЊА КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић