• У околини Босанског Петровца, у гробу без натписа, откривени посмртни остаци свештеномученика који је пре 200 година страдао „због вере православне и имена српског”

АУТОР: Душанка Станишић

Сарајево – Свештеномученик Пилип, родоначелник свештеничке лозе Карановић, чије мошти су обретене (пронађене) пре неколико дана на гробљу у засеоку Селиште код Крњеуше у општини Босански Петровац, биће канонизован, рекао је за „Политику” парох крњеушко-вођенички Немања Балабан. Одлуку о проглашењу свештеномученика Пилипа светим донеће Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на предлог који ће, како се верује и очекује, дати Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије.

„Молимо Бога и надамо се и очекујемо да ће свештеномученик Пилип, чије страдање сведочи о једном тешком времену кроз које је прошао српски народ, бити канонизован у наредном периоду”, каже парох Балабан. Напомиње да су мошти свештеника, који је убијен пре 200 година због православне вере и српског имена, пронађене уз помоћ месног свештенства и верујућих парохијана, уз учешће и благослов епископа Сергија.

Из Епархије бихаћко-петровачке саопштено је како се већ два века с колена на колено преноси усмено предање, које је касније и записано, о мученичкој смрти свештеника Пилипа, који је „због вере православне и имена српског пострадао од руке злочинца Куленовића, тачније Кулин-капетана, сина Мустај-беговог”. У запису о животу и смрти свештеника Пилипа, који је оставио давнашњи свештеник крњеушки Петар Рађеновић, наведено је да су „попа Пилипа 1821. године у Понорцу обесили Турци, након што су га оптужили да спрема побуну”. Из Епархије бихаћко-петровачке подсећају да је тело попа Пилипа тајно скинула с вешала његова породица и сахранила га на гробљу у Селишту, иза породичне куће.

Поп Рађеновић записао је и да је Пилип, по казивању, рођен у Лици, где се и школовао, те да се након 1800. године доселио у околину Петровца, где је, као први свештеник те епархије, служио 15, 20 година.

„Радује се данас православна Крајина, јер су након две стотине година из утробе земље биолошки и духовни наследници свештеника Пилипа на светло дана извадили његове мученичке мошти да нас довека подсећају на његову духовну страну и да свима буду на молитвено укрепљење и помоћ”, наведено је у саопштењу из кабинета епископа Сергија, издатом након што су мошти пронађене.

Парох Балабан, као и парох Здравко Богојевић, секретар епархије, који су сведочили ископавању посмртних остатака, рекли су за наш лист да на гробу свештеномученика Пилипа Карановића није било никаквог натписа и да се од осталих гробова разликовао и по томе што је на њему била огромна и веома тешка камена плоча. Ставили су је, кажу они, „Срби јер су се бојали да Турци, који су мучили и обесили попа Пилипа, могу и да оскрнаве његово тело”.ИЗВОР: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *