• Већина нас размишља о  решењу проблема Косова и Метохије.Оптерећени смо  жаљењем што једноставно нема адекватног и задовољавајућег решења за  тај отети део наше територије. Али то истовремено значи да ми тако у срцу и у мислима Косово и Метохију свакодневно и свако на свој начин носимо са собом. Између осталог, то , као што је доле описано,  изгледа и овако.
  • Косовско трајање  се носи са собом  кроз песму и љубав достојно  вредностима  човека.

АУТОР: Милорад Антонић

Једном давно нaписао сам „За Косовом суза нема неће их ни бити“. И тема и наслов резултат су мога негодовања на чињеницу да смо у време распада Југославије  протестовали и плакали за   бившим република  које су се одвајале  и одлазиле свака у своје  атар, а  2008. године у  трентуку  када је  нама  отето 15% територије седели смо у својим топлим домовима .Протеста није било.

Једном давно, годину две, пред обележавање шест векова од Боја на Косову, написао сам сценарио за дугометражни играни филм Косова девојка.Филм је прихваћен од стране продукције Импулс филма али никад није снимљен јер је,на тражену подршку продукције, тадашњи СИЗ за културу саопштио да тај филм никад неће бити снимљен јер нарушава братство и јединство а братски народ Шиптаре   назива сепатратистима.

Филм је требао да укаже на злочине над Србима на Косову  као што је онај  над  Србином  Ђорђем  Мартиновићем који је 1985.године свирепо мучен  набијањем на колац на чијем врху је била стаклена флаша.Тадашње руководство државе „било је уједињено у заташкавању овог свирепог злочина који је, противно бројним лекарским налазима обележен као део хомосексуалног самоповређивања у покушају прикривања етничких тензија у покрајини Косово и Метохија.“

Тако је над филмским сценаријем спроведен један,а над Ђорђем Мартиновићем спроведена су два злочина.

Један за другим,гори од најгорег  не само да су  производили страх већ и нестајање Срба на КиМ. И бивали су,као онај  у околини  Радоњичког језера када су убијена 34 цивила све бројнији и бруталнији.

Па мартовски погром 2004.године. Прецизни подаци о броју  протераних Срба се не знају, али се говори о минимално 4.000. Током погрома погинуло је 28 људи, 35 православних манастира, 550 кућа је спаљено и додатно 182 куће и две цркве оштећено. Етнички је очишћена Приштина, а Чаглавица, прво село и до тада најстабилнија српска енклава јужно од Приштине, је убрзо постало велико албанско приградско насеље. Срби су протерани из Призрена, Ђаковице, Пећи, Урошевца, Штимља, Подујева, Гњилана, Липљана,  Обилића, Косовог Поља, Бресја, Свињара, исто као из повратничких метохијских села Бело Поље, Бича и Грабац.

Једном давно,томе су  већ 24 године, два сина Љубице Живић из села Старо Грацко, отишли су да жању жито.Тамо су убијени. Мајка Љубица изговарала је речи бола и патње. На сву срећу  не беше као са несуђеним филмом и Ђорђем Мартиновићем кога се, иначе данас  мало ко сећа, јер  је Живојин  Ракочевић, председник УНС-а,бол и љубав мајке Љубице према својој деци  преточио у песму „Мирис дјеце“.

„Мирис дјеце“-Живојин Ракочевић

Брате, изађимо у поље!
Родило је жито“,
рече мој син,
и одоше она два моја,
два радовања,
двије пуне куће,
два ознојена мужа,
она два моја.

А ја не волим кад толико роди
кад од ратова,
кад од страхова,
отежа клас и земљи и себи.
(Зато никад не жањи у злу
оно што се при добру сијало.)
Пусти нека га однесе ђаво,
нека га поједу птице,
немој га дјеци у уста.
Зло му је помогло да роди,
да те намами,
да те сачека,
да останем без икога.

Кад су уместо жита,
пожњели она два моја,
отишла сам у поље,
и грлила празно класје.
Кад су их умјесто злата,
донијели у двије пластичне вреће,
ништа ми није било,
и ничег није било,
стала сам између она два моја,
између два неба,
да последњи пут,
осјетим мирис дјеце.

Ова песма је захваљујући колегиници Славици Ђукић објављена на порталу Баша Балкана, па су кроз те стихове бола људи сазнали истину о погубности заштите злочина.

Сузе су  жал.Песма је победа!

И, питате. Зашто  исписујем ове редове? Да ли зато што нам Косово и Метохија  све више постају инспирација? Чињеница је. Мајка Љубица је Косовска мајка данашњег времена која је кроз свој бол над синовима у пластичној врећи говорила:  „Ништа ми није било,и ничег није било“  да  „последњи пут,осјетим мирис дјеце“.Њена претходница Косовка девојка је исто тако последњи пут хтела да  осети мирис своје несуђене љубави Милана Топлице.

Истина је и  то да су нам  Косовска мајка и Косовка девојка показале да се љубав према  Косову и Метохији исказује песмом. Једноставно је али болно. Једноставно је и зато што је  та љубав трајна. А  потреба да нешто што је нераскидиво   наше и твоје,  да љубав према њему траје  јача је од свега. И од суза. Јер  сузе  се преточе у песму. Тако  љубав и песма постају и остају вечне.

Косовско трајање је управо то. Ако смо у Боју на Косову  изгубили Косово и Метохију  зашто на Косово поље  после битке није дошла „победничка“Османлијска  девојка,већ је дошла  Косовка девојка?Било би, логично!   А ако је песма Косовка девојка,па и сам њен лик, плод народне маште, зашто народ није  после изгубљене битке није плакао,него је песму испевао?! Испевао је нашу  најлепшу епску народну љубавну песму.Песму једне девојке чију су љубав рат и мржња претворили у бол и патњу.Та љубав трајала је на трен а вечна је.

Све то упућује на питање.Да ли је  можда певање симбол рађања?! А рађање је опстанак! И трајање?!

Да ли је у томе одговор на питања:

Зашто Косово?

Зато што је наше!

Зашто  песма?

Зато  што се  песмом надамо и радујемо рађању и опстанку .

А где је ту Косово?

У нама! Носимо га са собом  и исказујемо на начин  достојан вредностима савременог  човека.

Било је то сасвим довољно  да ето и  у мени утихне бунт исказан повиком у  тексту  „За Косовом суза нема неће их ни бити“ када су нам отимали део наше територије. Схватио сам,да нисам био свестан признала самоме себи да су сузе само жал ,а песма победа, када сам пишући сценарио за мјузикл Косовка девојка  написао песму Косовска молитва.

И не само та, све  творевине, па и  песме  које  не зависе од оних власти и система који производе ниска и прљава осећања затирања и постојања народа, имају своју снагу, која  у већини случајева извире из народа. Потребно је ,наравно да  трајање  љубави  са тог  извора  осећања  подржавају  макар и песме као што су поменута  Мирис деце! или ова Косовска молитва. Тако се побеђује.

Косовска молитва -Милорад Миша Антонић   

Из корака борбе,корак ка слободи нек сја,
О, грудо мила,о грудо родна,у борби против прогона и зла,
Нек сада свет за тебе и нашу молитву зна,
За патње огња што пут искре последње нам сја,
За домовину слободе вечна јо молитва.

Из корака борбе, корак слободе да нам сја,
О, грудо мила,о земљо родна,чежња је моћна,
Ова борба вечну молитву зна.

Зар за нас уз тебе сад нема мирног свитања,
О, зар ће се на врх оштрице мача рађати дан за сва наша свитања,
У крик земљо нека су слободна сва рађања,
Земљо утробо наша,родиљо мајко дања,
О како се љубав на ивици мача сања.

Из корака борбе ,корак слободе за нас сја,
Грудо мила,о земљо родна ,чежња је моћна,
Ова борба вечну молитву зна.

Устукну јутрос суза у наручју нашег сина
Диже се зрак на знак,с ‘узглавља невиног сна сад човек се рађа,
Љубећи оштрицу мача земља му још слађа,
У пест грудо нека слободно заплови лађа,
Твој барјак на зраку нада вечна је међа зла.

Из корака борбе – сад корак је до слободе,
Из утробе ,мајке љубави децу да роде,
Мир молитви косовске слободе.

Зато свако стваралаштво као и поменути мјузикл Косовка девојка, који тренутно куца на врата истомишљеника опредељених за подршку трајних патриотских осећања као вредних и јединих човеку својствених за одржање свог бића,видим као један патриотски штит љубави и осећања нашег бића, али и као бунт против најезде бруталне мржње, лепоте ружног и злобног, прекрајања историје, присвајања наших културних и историјских вредности и немогућности исказивања патриотских осећања која се гуше у нама.

Време је да мјузикл Косовка девојка не дели судбину филма када су произвођачи магле ниских и прљавих осећања затирали трајање постојања народа и његовог културног наслеђа, трудећи се да се жртве забораве а да све оне који би и на тај начин исказали своја исконска осећања обележавају као лоше момке. При том заборављају да народи, не само наш, и у највећим мукама певају,стварају . То су, поред многих других, и косовска трајања.

ИЗВОР: https://sedmasila.rs/kosovsko-trajanje-pesma-i-ljubav/?_rstr_nocache=rstr93764337ab91e02b

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *