Да ли ће пријава Етичкој комисији Електротехничког факултета за плагијат бити решена
- Пријава Етичкој комисији Електротехничког факултета (од октобра) академика САНУ Дејана Поповића, његове супруге Мирјане Поповић, редовног професора у пензији, и доцента Милице Јанковић с Електротехничког факултета за утврђивање постојања плагијата и аутоплагијата уџбеника још није решена
- Да ли је уџбеник Биомедицинска мерења и инструментација аутора Дејана Поповића, Мирјане Поповић и Милице Јанковић из 2009. године, који је предмет пријаве Етичкој комисији, наведен у изборима за чланство у САНУ Дејана Поповића.
- Феномен Поповићеве породичне научне мануфактуре је „научни рад“ где међу шест аутора има чак два брачна пара: Мирјана и Дејан Поповић, ћерка Ана Поповић Бијелић и зет Горан Бијелић.
- Преседан је и како је 44-годишња Ана Поповић Бијелић, ћерка Поповића, марта 2020. добила, у оквиру ПРОМИС позива „за изврсне младе истраживаче на почетку каријере“, да води пројекат вредан 134.759,68 евра?!?
Пише: Др Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института „Винча“ ( у пензији)
Пријава против проф. Владимира Вулетића, са Правног факултета, је добра вест за високо школство у Србији јер нико није и не сме бити недодирљив, а запослени на факултетима морају се доследно придржавати Кодекса професионалне етике. Међутим, док је ова вест изазвала велику помпу, један важан догађај на Електротехничком факултету Универзитета у Београду је остао незапажен.
Група студената Правног факултета Универзитета у Београду пријавила је 18. марта 2021. Етичкој комисији ванредног професора Владимира Вулетића за утврђивање постојања тзв. лажног ауторства и плагијата у научним чланцима. Истог дана у више дневних листова појавио се чланак о томе.
Плагијатори бирани у виша звања
Недавно сам написао чланак који сам интерно преко мејлинг листе, између осталих, проследио и академицима САНУ и научно-наставном особљу неколико техничких факултета у Београду о томе да је ванредни професор Надица Миљковић са Електротехничког факултета у Београду пријавила Етичкој комисији факултета у октобру 2020. академика САНУ Дејана Поповића, његову супругу Мирјану Поповић, редовног професора у пензији, и доцента Милицу Јанковић с Електротехничког факултета за утврђивање постојања плагијата и аутоплагијата уџбеника ово троје аутора.
Од ове чврстим доказима поткрепљене пријаве је прошло шест месеци, а извештај Стручне комисије за оцену повреде Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду се још чека. Једино се променило то да је нови коаутор спорног уџбеника Милица Јанковић, упркос нерешеној пријави Етичкој комисији, бирана у више звање ванредног професора на Електротехничком факултету.
Поповић „стручњак“ за полиграф
Док се чека разрешење ове подуже процедуре, академик Поповић нас ових дана интензивно обасипа својим мудростима преко средстава јавног информисања. Најпре се 12. марта 2021. појавио као гост у емисији ТВ Нова (која је доступна под називом „Потезање полиграфа у јавности је бацање прашине у очи“ на јутјуб порталу) и то као експерт за функционисање полиграфа. О томе да ли је Дејан Поповић заиста експерт може се проверити на снимку и то посебно у делу када није знао одговор на питање како је могуће преварити полиграф.
Такође, 16. марта 2021. могли смо да га видимо у емисији Експлозив (на ТВ Прва) која је била посвећена процесу избора нових чланова САНУ. Иако је ова емисија отворила проблем нетранспарентности процедура избора за чланство у САНУ, нико од говорника није рекао зашто извештаји о изборима у САНУ нису трајно јавно доступни. То је мали корак ка отворености процедура, а био би можда велики за академика Поповића.
Наиме, тада би се могло сазнати да ли је уџбеник Биомедицинска мерења и инструментација аутора Дејана Поповића, Мирјане Поповић и Милице Јанковић из 2009. године, који је предмет пријаве Етичкој комисији, наведен у изборима за чланство у САНУ Дејана Поповића. Ако би извештаји били јавно доступни, сви бисмо имали више информација о томе ко су чланови САНУ, који су њихови доприноси, чиме су се бавили. Зашто се о томе ћути? Зашто академици крију с каквим су биографијама, и на основу чијих препорука, ступили у САНУ?
Поповић: Избор нових академика исто као кад се бира партнер
У емисији се дискутовало о томе које особине треба да има члан САНУ. На листу бих додао шта не треба да има: недовршену и одуговлачену процедуру за утврђивање постојања плагијата. Да не остане све на сумњи и евентуалним клеветама честитог академика. Већ сам у интерно подељеном чланку писао о томе да је Дејан Поповић признао да је споран уџбеник из 2009. године „реплика“ уџбеника из 1997. под називом Биомедицинска инструментација и мерења са ауторима Дејан и Мирјана Поповић у званичном документу који је доступан на сајту Већа научних области техничких наука Универзитета у Београду у документацији за избор у звање ванредног професора Милице Јанковић.
У једном морам да се сложим с репортером емисије Експлозив: академик Поповић заиста „својом непосредношћу руши мит о строгим озбиљним академицима“, јер како смо чули, за њега су избори за пријем у САНУ „лични чин“ са „елементом симпатије“ (таман посла да су битни и важни професионализам и вредна научна и уметничка дела кандидата за чланове САНУ).
Такође, чули смо да је одабир нових академика „у одређеној мери исто као да (као кад се) бира партнера“. Да ли он то нама најављује да ће његова супруга Мирјана (која за собом такође вуче реп нерешене пријаве Етичкој комисији), ове године постати члан САНУ?
Пример непотизма породице Поповић
О томе да је академик Поповић породичан човек и да увек мисли на породицу већ сам писао у својој књизи ПРОМИСк-19: Тешке паре за лаку науку и то у потпоглављу САНУ и сложна породица Поповић. Детаљи се налазе у овој књизи која је јавно доступна.
Овде бих само подсетио на феномен Поповићеве породичне научне мануфактуре и уникатан рад објављен у међународном часопису (Popović‐Bijelić, A., Bijelić, G., Jorgovanović, N., Bojanić, D., Popović, M.B. and Popović, D.B., 2005. Multi‐field surface electrode for selective electrical stimulation. Artificial organs, 29(6), pp. 448–452), где међу шест аутора има чак два брачна пара: Мирјана и Дејан Поповић, ћерка Ана Поповић Бијелић и зет Горан Бијелић.
Преседан је и како је 44-годишња Ана Поповић Бијелић, марта 2020. добила, у оквиру ПРОМИС позива Фонда за науку Републике Србије „за изврсне младе истраживаче на почетку каријере“, да води пројекат вредан 134.759,68 евра?!? Вероватно уз помоћ утицајних родитеља и њихових веза.
Иначе, било јој је било потребно читавих седам година да давне 2001. године стекне диплому факултета за Физичку хемију у Београду.
Да закључим, лепо је што се пише о академским пријавама и о томе да се механизам казне спроводи у угледној школи какав је Универзитет у Београду. Али није добро ни по Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, САНУ, а ни за државу Србију, да се отежу процедуре и бацају под тепих дела и недела оних који одређују ко су нови чланови САНУ на основу „елемента симпатије“. Или још горе, који под диригентском палицом председника САНУ Владимира Костића, одређују који део територије припада или не припада Србији.
Поготово, што предлог за утврђивање постојања плагијата за једног, у специфичном делу јавности веома цењеног академика САНУ, и још два професора универзитета, није баш свакодневна појава. Не мало важно је и то што овог пута аргументовани предлог долази од њиховe колегинице Надице Миљковић, у сваком погледу успешног и цењеног ванредног професора Електротехничког факултета Универзитета у Београду, којa је због свог храброг и часног чина све више изложенa очигледном остракизму дела наставног особља инспирисаном и подгреваном од стране бивших партијских пајташа Дејана Поповића који су увек били “опозиција на власти”.
Опрема и уређење текста: Редакција Између сна и јаве
ИЗВОР: http://www.pecat.co.rs/2021/03/cestitost-akademika/
ПРЕУЗЕТО: https://izmedjusnaijave.rs/%d0%ba%d0%be%d1%80%d1%83%d0%bf%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bf%d0%bb%d0%b0%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0%d1%82-%d0%b8-%d0%bd%d0%b5%d0%bf%d0%be%d1%82%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc-%d1%81%d0%b2%d0%b0-%d1%82%d1%80/