Написао сам овакав бомбастичан наслов јер су ми рекли да то привлачи читаоце. На насловном сликопису. наш стари назив за фотографију, се види највећи парк на Баш Чаршији у Сарајеву. Иначе је стари назив од прије појаве Османлија за ово мјесто био „Трговиште“ и лаж је да су Османлије основале овај град, био је и прије њихове окупације.

Парк сада краси новоизграђена џамија (насловна фотографија) и старо гробље око ње. Све је ово у вријеме комуниста након ослобађања од њемачко-италијанске окупације. Тада је и разформиравања Независна Држава Хрватска и формирана Социјалистичка Ррепублика Босна и Херцеговиона на тлу НДХ која је настала на тлу Краљевине Југославије.

Дакле, комунисти су на овом мјесту све поравнали , насули земљу и направили парк, нити остатци џамије нити припадајуће гробље нису били видљиви, били су испод земље. Парк су комунисти назвали „Парк Цара Душана“. У близини је била команда војне области Југославенске Народне Армије. Очигледан је комунистички порив затирања свега србског. Поготово што је и најдужа улица на Баш Чаршији, гдје су углавном у највећој мјери живјели Муслимани, била названа „Улица Милоша Обилића“

Муслимани, који су се под комунистима изборили за овакво име своје нације, којој су 1993. године промијенили име у Бошњаци, су прилично замјерили комунистима што су им обезчастили њихове жене, пошто су комунисти донијели закон о забрани покривања жена и прављења бедема од ограда око куће. Чак су и жалили за краљевином Југославијом, која је толерисала покривање жена и која је имала посебан казан за муслимане и за остале, пошто муслимани и жидови не једу свињетину. Комунисти су згурали све на један казан. Наставили су само традицију из рата, јер су углавном сви комунисти и партизани били Срби, ријетко је ту био који припадник других, а и није се имало хране за извољевања око тога коме шта вјера шта брани.

И оно што је најинтересантније у свему сада неки Срби највише нападају на комунисте за које кажу да су били антисрбски настројени, а Муслимани/Бошњаци се најмање буне. Чак и даље у Сарајеву има Титов кип, стоји неоскрнављен или бар у веома малој мјери и уријетко. Не дирају се превише споменици на период Другог свјетског рата, осим што је споменик на Врацама јако дуго био у очајно запуштеном стању и оскрнављиван којекаквим глупостима од графита.

Иначе је ово поднебље многих парадокса, па имамо сада ситуацију да Срби који су били најбројнији и највише су поднијели терета, пролили највише крви и зноја у Другом свјетском рату за ослобађање Југославије и њену послијератну изградњу, највише пљују по њој и по идеологији која је све то омогучила, а они који су најмање дали за Југославију, чак су се и противуставно одцијепили од ње, имају највећи жал за њом.

Одрицање Срба од часног периода наше историје, борбе за ослобођење и сувереност у сваком погледу ће донијети само штету Србима. Подијелићемо се поново на четнике и партизане, јер ову “четничку” стварност око нас коју нам намећу, не могу баш сви да сваре.

Радовати се кроз пјесму што нема више комуниста у извођењу САЈ МУП РС на прослави дана Српске републике, значи директно пљувањем по онима који су ослободили државу од окупатора радовати се новом робству.

Срби, сретно нам ово ново робство са брњицама на лицима. Зна ли се шта колико пута имају намјеру да пелцују добровољце?

Срећом па то Бог све види одозго. И не хаје. А можда има неког паметније посла него да се бави нама.

Душко Бошковић, дописник из Сарајева

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.