• Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта добила је у јуну 2020. нови Интернет сајт–портал на адреси www.slavika.org/folklor/ који је садржином и профилом већ сада референтно место славистике и словенских студија на Интернету, са обиљем ексклузивног материјала

Богата историја комисије

Захваљујући сада лако доступним подацима на новом порталу можемо се подсетити богате прошлости Комисије за фолклористику МКС, утемељене на 5. конгресу слависта, у Софији 1963. године.

Чешки фолклориста и филолог Карел Хоралек (1908–1992) био је први председник који је дужност обнашао у четири петогодишња мандата (1963–1983). Након Хоралека за председника је на 9. конгресу слависта у Кијеву изабран руски и совјетски фолклориста Виктор Јевгењевич Гусев (1918–2002) који је на челу Комисије био десетлеће и по (1983–1998), у драматичној епохи за словенске културе. Руковођење су, на 12. конгресу у Кракову, на пет година преузели пољски фолклориста и филолог Кшиштоф Вроцлавски (р. 1937) и словачка фолклористкиња Вјера Гашпарикова (р. 1928). Српски фолклориста и филолог Љубинко Раденковић (р. 1951) за председника је изабран на 13. конгресу у Љубљани и то је био следећа два петогодишња мандата (2003–2013). Руски фолклориста Андреј Борисович Мороз (р. 1970) председавање је преузео у Минску на 15. конгресу, следећих пет година (2013–2018). На 16. конгресу слависта у Београду 2018. за председника је изабран српски фолклориста и филолог Дејан Ајдачић (р. 1959).

Рад комисије има сталност јер између два конгреса делују радне групе а одлуке доноси Председништво. Богата жетва фолклористичких чланака са конгреса слависта објављује се у зборницима националних делегација, тематским блоковима часописа и у виду сепарата.

Информативни билтен Slavistická folkloristika, утемељен 1989, иако нередован у излажењу, пратио је новости из словенске фолклористике. На Интернет адреси http://www.slavu.sav.sk/casopisy/folkloristika.php налази се библиографија билтена од 1989. до 2005. као и цели бројеви од 2000. до 2018. године.

Увођењем тематских блокова издата су два зборника „Slavistickа folkloristika na rаzcestí“ које уредила Зузана Профантова из Братиславе: XIII Medzinarodný zjazd slavistov v L’ubl’ane august 2003 (2003) и Folklór a folkloristika vo svete postmoderny (2013). Између конгреса Комисија за фолклористику МКС била је суорганизатор или организатор конференција чији су плод зборници радова које је уредио Љубинко Раденковић: Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума (2008) и Заједничко у словенском фолклору (2012).

За оне који се дубље занимају за историју комисије препоручујемо и текстове на порталу: Виктор Евгеньевич Гусев, „Международная Комиссия по славянскому фольклору и фольклористика в славянских странах“ и „Программа деятельности Комиссии по славянскому фольклору при Международном комитете славистов на 1989–1993 гг.“; „В Международной комиссии славянского фольклора“ (1987); „Рад Комисије за словенски фолклор при МКС под председништвом Љубинка Раденковића (2003−2013)“, и А. Л. Топорков „Фольклористика на XIV Международном съезде славистов (2008)“.

Чланови

Комисију за фолклористику МКС 2020. године чине 61 редовни члан и 20 почасних. На новом порталу су дате основне био–библиографије за 65 чланова.

Редовни чланови из Белорусије су Татјана Валодзина и Волга Шараја из Минска, као и Ина Швед из Бреста. Из Русије су Олга Белова, Андреј Мороз, Никита Петров, Светлана Толстаја, Андреј Топорков, сви из Москве, као и Ана Некрилова из Санкт–Петербурга. Из Украјине су Олесја Брицина, Лариса Вахнина, Мирослава Карацуба, Ирина Коваљ–Фучило, Оксана Микитенко, Лесја Мушкетик, Јевген Пашченко, Игор Јудкин из Кијева, Јарослава Конева (живи и ради у Олштину у Пољској) као и Ирина Горбањ из Лавова. Из Пољске су Јан Адамовски, Јежи Бартмињски, Ана Бжозовска–Крајка, Катажина Смик и Станислава Њебжеговска–Бартмињска из Лублина; Јанина Хајдук–Нијаковска и Тереса Смолињска из Опоља; Виолета Кравчик–Василевска из Лођа; Јоланта Луговска из Вроцлава; Катажина Марцол из Ћешина; Ева Косовска и Магдалена Шиндлер из Катовица; Виолета Врублевска из Торуња. Из Чешке су Јарослав Отченашек из Прага и Јана Поспишилова из Брна. Словачку представљају Хана Хлошкова и Катарина Жењухова из Братиславе.

Из Бугарске су Екатерина Анастасова, Милена Беновска–Сабкова, Катја Михајлова, Владимир Пенчев, Илијана Чекова и Веселка Тончева, сви из Софије. Из Македоније су Ермис Лафазановски и Љупчо Ристески, из Скопља. Из Босне и Херцеговине је Јеленка Пандуревић из Бања Луке. Из Србије су Дејан Ајдачић, Лидија Делић, Љубинко Раденковић, Немања Радуловић и Бошко Сувајџић, сви из Београда. Из Хрватске су Лиљана Маркс и Сузана Марјанић, Евелина Рудан из Загреба. Из Словеније су Саша Бабич, Моника Кропеј и Мирјам Менцеј, из Љубљане. Редовни чланови из Немачке су Сузане Хосе, из Будишина (нем. Бауцен), и Ханс–Јерг Утер, из Дуизбурга–Есена; из Канаде је Наталија Кононенко; из Румуније Антоанета Олтеану, из Букурешта; из Француске Галина Кабакова, из Париза; из Израела је Лариса Фиалкова; а из Јапана је Ичиро Ито, из Токија.

Почасни чланови из Немачке су Јирген Дитмар из Фрајбурга и Ингетраут Клаге из Ростока. Из Канаде је Бохдан Медвидски, из Едмонтона. Из Мађарске је Илдико Криза, из Будимпеште. Из Украјине је Софија Грица, из Кијева. Из Пољске су Малгожата Бжозовска (Мазуркиевич), Марија Јакитович из Торуња, Јежи Поспјех и Дорота Симонидес из Опоља, и Кшиштоф Вроцлавски из Варшаве. Из Чешке је Марта Шрамкова, из Брна. Из Словачке су Соња Бурласова, Вјера Гашпарикова и Милан Лешчак, из Братиславе. Из Бугарске су Радост Иванова и Стефана Стојкова, из Софије. Из Србије су Нада Милошевић–Ђорђевић и Иван Чоловић, из Београда. Из Црне Горе је Новак Килибарда, из Никшића.

Председништво Комисије тренутно чине председник Дејан Ајдачић и његови заменици Виолета Вроблевска и Андреј Мороз. Чланови председништва су и Мирослава Карацуба, Татјана Валодзина, Лариса Вахнина, Катарина Жењухова, Владимир Леонидович Кљаус, Лиљана Маркс, Мирјам Менцеј, Владимир Пенчев, Љубинко Раденковић и Андреј Топорков.

Профил новог портала Комисије

Први сајт Комисије у њеној историји је 2014. поставио тадашњи председник Андреј Мороз на адреси https://abmoroz.wixsite.com/folklorecomission, са одељцима Новости, Состав комиссии, Публикации, Ссылки и About, што је много допринело видљивости рада.

Током 2020. Комисија је добила портал на новом домену www.slavika.org/folklor, са наменским простором и информатичком основом која омогућава даљи развој електронске библиотеке, лексикона, блога и других активности, уз учешће више сарадника истовремено. Творац концепта и уредник сајта је Дејан Ајдачић, који је и аутор или приређивач првих библиографских и лексикографских прилога.

Ликовно обликовање у црвеним и белим тоновима дело је београдског дизајнера Ненада Петровића: на банеру су графички представљени општесловенски мотиви, а на фотографијама су девојке у украјинским народним ношњама са почетка 20. века, пре насилног напуштања миленијумске традиције, као и савремени српски традиционални уметници светског формата Светлана Спајић и Бокан Станковић. Продуцент је Зоран Стефановић. Информатичку подршку је пружило београдско предузеће Сигнет ЦС.

На новом порталу, осим поменутих Биографија научника, одељак „Фолклористи“ има као целине и: Текстове (целовита електронска издања), Књиге (целовито), Пројекте и Групе.

Неки од већ објављених драгоцених текстова су Aleksandar Loma: „Prakosovo. The Slavic and Indo–European Roots of the Serbian Epic“; Андреј Мороз: „Душа грешная. Концепт души в духовных стихах“, и Irena Vaňková: „Příběhy o duši včeských baladách“. Од књига у целости су објављене: Словенски фолклор и књижевна фантастика: зборник радовa, уредника Дејана Ајдачића и Бошка Сувајџића (2020); Биље у традиционалној култури Срба, уредница Зоје Карановић и Јасмине Јокић. (2013), као и Заједничко у словенском фолклору: зборник радова. уредника Љубинка Раденковића (2012).

Један од најважнијих ресурса сајта је одељак са целовитим библиографијама, подељен у: Личне библиографије, Тематске, Часописне и Конгресе слависта.

Личне библиографије су за сада: „Славянская этнолингвистика: Библиография.“ Москва, 2020; „Николай Антропов: Библиография по этнолингвистике и фольклору“ и „Библиографија фолклористичких радова Дејана Ајдачића“.

Tематске библиографије садрже: „Этноботаника – библиография“, коју је саставила Валерија Колосова 2007; „Россия – новая литература по фольклору, этнографии, этнолингвистике“, 2019, као и оне које је саставио Д. Ајдачић: „Изабрана библиографија о смрти у народној култури Словена“; „Библиографија о птицама у народној култури Словена; „Изабрана библиографија о деци у народној култури Словена“; „Библиографија о бојама у народној култури Словена“ и „Библиографија о ватри у народној култури Словена“.

Часописне библиографије садрже: „Slavistickа folkloristika: informačný bulletin. Bibliografia 1989–2005.“; Биљана Миленковић–Вуковић, Сунчица Глишић, Јасна Чанковић: „Библиографија радова о традиционалној култури и фолклору у Гласнику Етнографског института САНУ – 50 књига“; „Slovenský nаrodopis 1953–2002: Bibliografia“, Bratislava 2013; „Библиография журнала ‘Живая старина’: 1994–2018.“; Сунчица Глишић, Биљана Миленковић–Вуковић, Јасна Чанковић: „Библиографија радова о традиционалној култури, фолклору и популарној култури у ‘Зборнику Етнографског института САНУ’ (1–25)“, и „Библиографија радова о народној књижевности објављених у ‘Етнолошком прегледу’ (1959–1990)“.

У одељку Конгреси слависта је библиографија „Фолклористички радови на Међународним славистичким конгресима (1929–2013)“, коју је посебно за овај сајт приредио Дејан Ајдачић, чему ћемо се касније вратити.

У рубрици Конференције представљена су два скупа од 2020: „COVID–19 у хуманистичкој перспективи: мутације страха и културне промјене“ у Загребу, Хрватска, и „Савремена српска фолклористика 9“ у Тршићу, Лозница, Србија.

У рубрици Везе представљена су многа драгоцена места на Интернету, подељена по врсти: Часописи, Установе, Катедре, Е–колекције, Видео и Међународно.

На сајту је објављен и историјски сажетак о комисији на енглеском.

Време је за детаљну историју Међународног комитета слависта

Као и обично, добре ствари долазе у скупинама, па је овај сајт показао и једну дубљу димензију. Наиме, широј научној па и културној јавности овако устројена грађа је занимљива не само због Комисије за фолклористику, већ и због саме очинске организације: Међународног комитета слависта.

Захваљујући начину на који је Ајдачић устројио информације, јавност добија и осећај прегледности богате делатности комисија целокупног Међународног комитета слависта од 1958. до 2018. Зато је корисно да подсетимо на комисије по реду оснивања и да пренесемо свеж каталог њихових мрежних места:

Активне комисије Међународног комитета слависта су: 1. Комисија Свесловенског лингвистичког атласа (основао ју је 1958. Р. И. Аванесов), данашња председница: Татјана Вендина, службени сајт www.slavatlas.org; 2. Комисија за историју славистике (1958, Н. К. Гудзии), председник: Лубор Матејко, https://slavicorumhistoria.com; 3. Комисија за терминологију (1958, Д. Д. Благој), председник: Викторија Л. Ивашченко, http://term-in.net; 4. Комисија за словенску ономастику (1958, В. Ташицки), председник: Артур Галковски, www.onomastyka.uni.lodz.pl; 5. Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (1958, Б. Гавранек), председник: Маћеј Гроховски, www.onomastyka.uni.lodz.pl; 6. Комисија за лингвистичку библиографију (1958, Т. Лер–Сплавински), председавајући: Павел Ковалски, http://kbl-mks.org; 7. Комисија за словенску библиографију књижевности и упоредне студије (1958, Б. Н. Берков), председник: Вацлав Валецки; 8. Стилистичка комисија (1958, В. Виноградов), председник: Наталија Клушина, http://stylistic-mks.com; 9. Комисија за фонетику и фонологију (1963, С. Стојков), председник: Јан Сабол; 10. Комисија за фолклористику (1963, К. Хоралек), председник: Дејан Ајдачић, http://slavika.org/folklor (јун 2020), http://abmoroz.wix.com/folklorecomission; 11. Комисија за лексикологију и лексикографију (1968, В. Бланар), председница: Маргарита И. Чернишева, http://www.ruslang.ru/lexcomission; 12. Комисија за словенске књижевне језике (1968, А. Једличка), председница: Хана Гладкова; 13. Комисија за социолингвистику (1978, В. Љубас), председница: Халина Курек, http://www.klks.polonistyka.uj.edu.pl/komisja-socjolingwistyki; 14. Фразеолошка комисија (1978, Ј. Матешић), председник: Хари Валтер, http://phraseoseminar.slovo-spb.ru/fkkomslav.htm; 15. Комисија за црквенословенске речнике (1978,, С. Лунден), председник: Вацлав Чермак; 16. Комисија за језичке контакте (1978, С. Б. Бернштајн), председник: Бјорн Виемер, https://slavicincontact.ku.edu; 17. Комисија за упоредно проучавање словенских књижевности (1988, Бојан Ничев), председник: Данута Сосновска; 18. Библијска комисија (1993, А. А. Алексејев), председавајући: Марчело Гарзанити, https://www.cesecom.it/en/contents/biblical-commission/103; 19. Комисија за балканолингвистику (1993, Хелмут Шалер), председник: Хелмут Шалер; 20. Комисија за словенску творбу речи (1998, И. С. Улуханов), председник: Александар Лукашанец; 21. Етимолошка комисија (1998, Ева Хавлова), председник: Николај Антропов, https://sites.google.com/site/komisjaetymologicznamks/home; 22. Комисија за рачунарску обраду словенских рукописа и раних штампаних књига (1998, Анисава Милтенова), председник: Аким Рабус, www.obshtezhitie.net; 23. Комисија за аспектологију (2003, Л. Спасов), председник: Татјана Милијареси, https://stl.univ-lille.fr/commission-daspectologie; 24. Комисија за етнолингвистику (2003, Јежи Бартмињски), председник: Јежи Бартмињски, http://www.ethnolinguistica-slavica.org; 25. Комисија за транслатологију (2008, П. Фаст), председник: Јоланта Лубоха–Круглик; 26. Комисија за иберијско–словенске упоредне студије (2008, Беата Ћешинска), председник: Беата Ћешинска; 27. Комисија за лингвистику дискурса (2008, Ирина Ухванова), председник: Ирина Ухванова; 28. Комисија за корпусну лингвистику (2008, Марек Лазињски), председник: Марек Лазињски; 29. Комисија за проучавање старовераца (2008, Л.Л. Касаткин), председник: Олга Ровнова; 30. Комисија за историјску и културну балканистику (2008, Јоланта Сујецка), председник: Јоланта Сујецка (пољска балканологија), http://polbalkanology.al.uw.edu.pl; 31. Комисија за проучавање словенских језика и књижевности (2008, Љиљана Бајић), председник: Љиљана Бајић; 32. Дијалектолошка комисија (2008, Јежи Сјероћук), председник: Јежи Сјероћук; 33. Комисија за савремену историју Словена (2008, И. Ставови–Кавка), председник: Мирела Кожењевска–Вишњевска; 34. Комисија за словенске микројезике (2008, Александар Дуличенко), председник: Александар Дуличенко; 35. Комисија за емигрантске студије Словена (2013, Луцјан Суханек), председник: Луцјан Суханек; 36. Медијско–лингвистичка комисија (2013, Лилика Дускајева), председник: Лилија Дускајева, http://medialing.spbu.ru/; 37. Комисија за древну историју Словена им. проф. Герарда Лабуда (2013), председник: Ришард Гжесик; 38. Комисија за верски језик (2013), председник: Вјеслав Пшичина; 39. Комисија за историју словенског света и културу на Великом путу свиле (2018, Љиљана Марковић), председник: Љиљана Марковић; 40. Комисија за електронске библиотеке и дигитални хуманизам (2018, Александра Вранеш), председник: Александра Вранеш.

Тренутно Неактивне комисије МКС су: 1. Комисија Старословенског речника (1958; председник Ј. Курц); 2. Издавачко–текстолошка комисија (1958. К. Гурски); 3. Комисија за транскрипцију (1958, Л. Андрејчин); 4. Балтословенска комисија (1963, председавајући: К. Корсакас); 5. Комисија за издавање текстова старе словенске музике (1963, Е. Кошмидер); 6. Комисија за истраживање славенске средњовјековне култура (1973, В. Хенсел); 7. Комисија за проучавање друштвене мисли словенских народа (1978, М. Бичваров); 8. Археолошка комисија (1993, Д. Чаплович); 9. Комисија атласа народне културе Словена (1993, председавајући: М. Бенжа), и 10. Комисија за објављивање дела Јозефа Добровског (2003, Ј. Фиала).

Задаци пред Комисијом и Комитетом

Пред нама се већ на почетку постојања новог портала појављује сплет података и грађе од највише важности: историја комисије, библиографије, биографски лексикон, историјат целог комитета… — здање које ће само добијати на лепоти и значају.

Узмимо за пример радну верзију фолклористичке библиографије „Фолклористички радови на Међународним славистичким конгресима (Праг 1929. — Минск 2013)“ http://slavika.org/folklor/bibliografii/sezdy-slavistov/143-folkloristicki-radovi-na-kongresima, коју је Ајдачић премијерно саставио, дајући добар узор и осталим комисијама МКС. Попис је направљен у мају 2020. управо за сајт Комисије за фолклористику, по подацима из базе података Bibliographie der internationalen Slavistenkongresse (BibSlavKon), настале на основу серије библиографија у сарадњи са Словенском библиотеком у Прагу (Slovanská knihovna).

Подсетимо се и да је у издању Универзитета у Опољу 2013. објављен зборник Oblicza slawistyki: komisje Międzynarodowego Komitetu Slawistów (1958–2013), који је уредио Станислав Гајда. Зборник помињемо зато што би било упутно да једна од будућих радних група буде и Група за историју комисије за фолклористику МКС. Наравно, правила за устројавање чланства у Радне групе дају широки простор и за све друге теме,  а учесници у групама не морају бити нужно чланови Комисије:

„Групу чине најмање троје фолклориста из разних земаља који заједно иницирају активности са жељом проширења групе и укључивања потенцијалних чланова и сарадника. Група може да објави на сајту Комисије своје идеје и циљеве у облику кратког програма, који садржи назив групе (уз одређење да је то група Комисије за фолклористику), имена покретача, контакте, циљеве, методологију са упутством о начину рада и једним примером. Група фолклориста која једном полугодишње не објави своје резултате губи могућност даљег представљања на сајту комисије. Делатности групе могу се тицати сакупљање и проучавање неког типа фолклора, питања теорије и историје фолклористике, састављања библиографија и др.“ http://slavika.org/folklor/folkloristy/gruppy/206-gruppy-grupe.

Наведени подаци и модели указују која ће група задатака и делатности бити од трајне важности за Комисију па и МКС убудуће. Слободни смо рећи да је ово могући пут за једно веће прегнуће, од највишег приоритета: направити мрежно место за сабирање грађе за будућу Историју Међународног комитета слависта.Таква архива ће једном бити подлога за докторске тезе и друге студије које ће нам указати на данас невидљиве феномене националних и целе светске славистике.

Међународни комитет слависта може се схватити као важно заједничко оруђе оплемењивања данашње словенске културе — која је у глобалној ери опет постојећа као целина, бар на нивоу сензибилитета, духовних вредности и популарне културе — колико год деловала раздробљено у хировитој геополитичкој и геокултурној стварности. Комитет је истовремено и драгоцени ауторитативни мост словенске културе према културама и култури Човечанства.

*

Богатством и квалитетом прилога, свежом и интегралном сликом фолклористике, портал Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта даје преко потребан подстрек светској славистици. Појавивши се у право време и у правом облику нови портал се показао као озбиљан међународни ресурс већ у почетку, прилично јасно најављујући и нову фазу рада Комисије.

Зоран Стефановић

Научно друштво за словенске уметности и културе и Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“.

[email protected]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *