АГЕНДА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА 2030

  • Бирократски апарат УН одавно је независан од воље држава чла ница ове организације. Његово формирање се одвија иза кулиса, а донете одлуке све више постају обавезујуће.
  • Почетком 21. века развила се парадоксална ситуација када је „реп почео да маше псом“ – одлуке УН зависе не од држава оснивача већ од бирократског апарата, разних комитета, комисија, докумената које припрема исти тај бирократски апарат. Штавише, ови документи су дугорочни

АУТОР: Зоран Милошевић

Бирократија УН је још 2006. године усвојила документ „Education for Sustainable Development Toolkit“ – такозвана Агенда 2030, која као свој циљ дефинише „образовање за одрживи развој“ целокупног становништва Земље. На основу овог документа УН су усвојиле 17 циљева „одрживог развоја“, који су почели да се систематски спроводе. На први поглед и Агенда 2030 и сви циљеви одрживог развоја изгледају позитивно, креативно и написани с великом пажњом за будуће генерације и подизање деце. Али „ђаво је у детаљима“. Њихова практична примена показује праву антиљудску намеру аутора оваквих докумената.
У Русији и не само њој је почетком децембра објављена серија чланака на тему Агенде 2030 Уједињених нација и шта она доноси човечанству, али с посебним освртом на људски јеловник који овај документ предлаже. Ево неколико наслова: „17 циљева одрживог развоја УН и њихово право значење“ (news.rambler.ru), „Агенда – План за изградњу планетарне антиутопије“ (pravosudija.net), „УН претварају светско становништво у биомасу“ (zavtra.ru), „Скривена агенда УН до 2030“ (unworld.ru), „Шта ће људи јести у будућности?“ (pressa.tv), „Вештачко месо и храна као лек: шта ћемо јести у наредној деценији?“ (forbes.ru)…
Измене у исхрани људи предвиђене су Правилником Агенде 2030 или како се у медијима назива „Кодекс Алиментариус“. Ради се о термину који се користи за прописе о храни који су написани и ратификовани 2009. године. Одмах треба рећи да постоји веза између компаније ИГ Фарбен (бивших Bayer, BASF и Hoechst) и Правила о храни које су ратификовале УН. Кодекс дозвољава замену природне хране вештачком (генетски модификованом), али и присуство у храни токсина и других елемената који угрожавају људско здравље.

АУТОР ИЗ ТРЕЋЕГ РАЈХА

Према порталу „fingaring.livejournal.com“ Кодекс је израдио нациста Фриц тер Мер, бивши директор ИГ Фарбена (произвео и снабдевао „Циклоном Б“ логоре за истребљење током Другог светског рата) који је био у затвору 15 година на основу пресуде Нирнбершког трибунала за ратне злочине. После робије ангажован је да ради у УН. Постао је члан Комитета за планирање хране за човечанство и развио Кодекс Алиментариус. Све, дакле, што се данас пропагира у смислу нових јеловника, нове хране, последица је имплементације Кодекса који је осмислио споменути нациста, а иза њега стале компаније Bayer, BASF и Hoechst, које су поново креатори нових великих кршења људских права. Поменуте компаније су 1962. основале комисију „Кодекс Алиментариус“, која је донела Правилник о исхрани, а потом га уградиле у Агенду 2030.

Фриц тер Меер, помоћник озлогашеног др Менгелеа, осуђен на Нирбершком процесу на 15 година затвора, издржаео само седам и ослобођен. Одмах добио посао у Уједињеним нацијама

Правилник каже да су витамини заправо токсини и стога би требало да буду ограничени на неефикасне дозе, затим одобрава зрачење хране како би се уништили сви хранљиви састојци у њој, и прелазак на ГМО храну за већину становништва.
Јасно је да „УН Агенда 2030“ све правда екологијом, тј. полази од тога да ће људи уништити Земљу, самим тим и себе. Такође, после напада на традиционалну породицу, и невероватне подршке геј идеологији, ударило се на хришћанство и цркву, а сада на ред долази и преваспитавање човечанства о питању хране.
Одједном стока (краве, свиње, овце…), која је на планети вековима заједно са човеком, троши много воде (које је све мање), те животињском месу треба наћи алтернативу. Такође, биљни усеви (пшеница, кукуруз, соја, кромпир, грашак…) захтевају воду и ђубрење… Јасно је да према Агенди и ово није еколошки, те да ову храну треба заменити другом. Којом?

У тачки два Агенде каже се: „Потребно је избећи глад у свету, обезбедити сигурност хране и бољу исхрану и промовисати одрживу пољопривреду“, што се тумачи улагањем у генетски модификовану храну, а у тачки три предлаже се, ради здравља људи, свеопшта вакцинација и доношење глобалног правилника о исхрани људи, тј. да се дефинише шта се може, а шта не сме јести.
Да се нешто велико спрема јасно је по политици предаје власништва над земљом великим корпорацијама и уништавања малих и средњих фарми, и даље монополизације производње хране. Људи су ускраћени за могућност да сами производе храну и падају у „ропство хране“ и потпуну зависност од корпорација. Ови други контролишу цене, дистрибуцију и квалитет хране, односно контролишу право на живот. Пресељавање људи са села у град уништава њихову способност да се прехрањују и тиме преживе.
Тешко је, свакако, снаћи се у вртлогу политичког и бирократског језика Агенде 2030, али аналитичарима није промакло да је упоредо с појавом овог документа УН започела планетарна медијска кампања на рекламирању нове хране и нове културе исхране, која укључује чак и канибализам.
Тако Олга Мјалова на порталу „eg.ru“ описује јеловник који су глобалисти припремили човечанству: на првом месту су инсекти. Ако неко сумња, нека потражи у мегамаркетима (већ има у продаји) тестенине од њих.
Ово ће обогатити нашу исхрану протеинима, каже се у реклами да „порција од 100 грама скакаваца садржи око 21 грам протеина“. Научници тренутно проучавају црве из брашна и америчке црне муве као потенцијалне изворе масти у исхрани. То је та храна будућности! Међутим, ту није крај. Медузе доживљавамо као непријатна створења, посебно ако нас „опеку“, а последњих година су се прекомерно размножила у Средоземном, Црном, па чак и Азовском мору. Али добра вест је да се могу јести.
Нека јела од медуза се већ служе у азијским земљама. У јапанској кухињи, ово јело се зове „кристално месо“. Такође, протеин медуза додаје се производима компанија „Lick Me I’m Delicious“. Резултат су јединствене светлеће бомбоне, шећерна вата, сладолед.
Количина рибе се смањује због прекомерног лова, па ће једење медуза постати неопходно. Али ако се риболов настави истим темпом, мораћемо да заборавимо и на рибу, и на медузе и да пређемо на супу од планктона.
Алге, као и друге биљке, емитују угљен-диоксид у атмосферу. Штетне су, али се могу јести, па ће се тако смањити њихова штетност. Студија објављена 2013. у часопису „Algal Research“ открила је да оне производе различите протеине, масти и угљене хидрате. А недавна студија је открила да одређене врсте алги имају висок садржај омега-3 и других масних киселина које промовишу здравље срца и крвних судова.
Ево хране будућности – морске алге, при томе има их у изобиљу…
Да ли сте чули да храна може да се узме инхалацијом?
Најпродаванији у Европи је кондиторски спреј „Le Whif“, који чоколаду у праху претвара у неку врсту магле. Можете је удахнути кроз посебну цев. Тако ћете уживати у укусу чоколаде, али нећете појести скоро ништа (што ће смањити калорије и помоћи у борби против жеље за шећером). Међутим, припрема се и друга храна која ће се конзумирати на овај начин. Људи ће добити мирис хране, али не и храну.
Творац ове необичне намирнице био је професор с Харварда Дејвид Едвардс (хм, Харвард). У Канади је његова идеја унапређена и створен је „Le Whif“ апарат. Уз помоћ ултразвука овај апарат прска храну (најчешће супу) коју клијент удише кроз сламку. Десет минута таквог „оброка“ и глад је побеђена, а добијате само око 200 калорија.

МЕСО ИЗ ЕПРУВЕТЕ

Узгајена говедина у лабораторијама је сада реалност. Студија објављена у часопису „Environmental Science and Technology“ открила је да овакав узгој меса троши 7–45% мање енергије, 78–96% је мање емисије гасова стаклене баште и користи 99% мање земље од традиционалног узгоја стоке.
Memphis Meat и Mosa Meat раде у овом правцу. Настоје да превазиђу еколошке и етичке проблеме повезане са узгојем говеда кроз формирање матичних ћелија у животињским ткивима. Синтетичко месо, узгојено у лабораторији, добија се помоћу ових ћелија животиња.

У масовној производњи, „месо из епрувете“ ће се појавити за 10 до 20 година. Технологија овде тек треба да се побољша. Истина, први хамбургер од синтетичке говедине је дегустиран још 2013. године, а прилично се примењује у продавницама брзе хране у САД. Ипак, овде има још штошта да се поправи, појефтини и убрза.
Храна настала уз помоћ 3Д штампача. Изгледа као кадар из филма „Повратак у будућност“, али се већ увелико увежбава. Реклама ове хране каже „3Д штампани производи могу уштедети време на кувању и понудити укусну, лагану и хранљиву опцију за старије особе са потешкоћама у гутању“. НАСА је уложила велика средства у развој технологије за штампање хране у нултој гравитацији како би астронаути могли да „кувају“ током мисија. Као резултат тога, пица је већ штампана и једе се у Тексасу.
На Универзитету Корнел раде на технологији Solid Freeform Fabrication. Као „мастило“ у њему служе тзв. хидроколоиди. Уз њихову помоћ можете штампати било који производ: од пржене пилетине до свежег поврћа и сира. Научници обећавају да ће штампана храна бити најмање штетна, тј. да ће бити здрава као и традиционална храна.
Генетска модификована храна се шири планетом: постоје ГМ кукуруз, соја, репица, шећерна репа, кромпир и друго поврће. Пољопривредни производи су модификовани углавном да би били отпорни на пестициде и хербициде.
Ипак, научници су отишли ​​ даље и створили нови алат за уређивање CRISPR / Cas-9. Омогућава вам да мењате геноме биљака с невероватном прецизношћу: узгајате кромпир без флека, али и свиње отпорне на вирусе. У јесен 2016. шведски научници су се почастили првим јелом направљеним од CRISPR производа. Тестенина од зеленог поврћа је наводно била доброг укуса.
Да ли су ГМО опасни? Одговори су различити. Све зависи од тога ко и с којим интересима образлаже ово питање. Међутим, ако се погледају фотографије младих из Индије који су јели ГМ храну, никоме неће пасти на памет да то поједе, али реклама и пропаганда су чудо, а људи поводљиви.
Овде људској машти није крај. Научник с Харварда Дејвид Едвардс направио је јестиву амбалажу сличну кори грожђа. Биће могуће спаковати шта год желите – од пљескавица до млечних производа. Тиме ће искоришћавање чврстог кућног отпада достићи нови ниво. На крају крајева, кутије, флаше, кесе и папирни омоти чине трећину нашег укупног отпада. Не зна се тачно колико ће укусно испасти јестиво паковање. Међутим, проналазач је обећао да ће бити херметички затворено и да ће храна бити свежа.
На другој страни (руски) Институт међународних политичких и економских стратегија (РУССТРАТ) бави(о) се несвакидашњим феноменом „Зашто су глобалисти започели кампању легализације канибализма на Западу“! За ауторе чланка све је јасно: „свет се припрема за следећу фазу деградације друштва – легализацију канибализма“. Гледали су америчке филмове и у једном главни јунаци расправљају шта са људским лешом. Једна од хероина из филма каже: „Од онога што остане након уклањања органа, моћи ћемо да синтетишемо хранљиву супстанцу. Протеинску храну је све теже добити, кремирање лешева је само расипништво. Ово ће играти водећу улогу у програму обезбеђивања хране људима.“

ХРАНА С УКУСОМ ЉУДСКОГ МЕСА

Недавно, почетком новембра (2021), медији су навелико расправљали о ПР кампањи шведског бренда биљног меса ОУМФ, који је корисницима на Ноћ вештица нудио хамбургере с „укусом људског меса“. „На духовит начин“ купцима су представљени вегетаријански котлети од сојиног меса с печуркама.
Запослени у компанији објаснили су да уз помоћ одређених састојака могу да имитирају укус било којег меса. Међутим, видео-снимак направљен за промоцију производа имао је недвосмислену поруку: неко попут лекара или кувара у белом мантилу улази у мртвачницу и поставља прибор који изгледа као алат патолога. Затим следи прскање црвеног сока, чује се крцкање млевеног меса у машини за млевење и пљескавице су на шпорету…
Код здраве особе то може само да изазове гађење и повраћање, али су и организатори шокантне рекламе, очигледно, осетили тај укус. Портпарол компаније је изнео бројне „чудне и не баш пријатне“ студије које су спроведене како би се постигао идентитет текстуре и ароме производа. Наравно, све се сводило на „еколошке проблеме“ и, наводно, жељу да се човечанство нахрани биљном храном.
Идеја није нова. Пре три године у Финској, када је емитован нова сезона ТВ серије „Ходајући мртваци“, потенцијалним гледаоцима је постављено питање: „Какав је укус људског меса?“ Ово је био и знак истакнут у једном од ресторана у Хелсинкију.
У рецепту за млевено месо, који је направио кувар Том Волф, уз учешће истинских канибала, није било ничег забрањеног, узимајући у обзир открића правих канибала: свињска, говеђа и пилећа џигерица. Оглашивачи су, као случајно, објавили да један леш може да нахрани до шездесет људи. Интересантно, али било је више него довољно оних који су желели да пробају имитацију људског меса, тим пре што је промоција била бесплатна.
Стиче се снажан утисак да се свет припрема за следећу фазу деградације друштва – легализацију канибализма. За тако нешто има много примера.
Ако је све што је раније описано понуђено потрошачу у облику црног хумора, онда су неке присталице популаризације канибализма отишле ​​много даље. Многи се сећају када су водитељи холандске ТВ емисије „Заморчићи“ Денис Сторм и Валерио Зено пред камерама појели по комадић меса који су узели један с другог. Младима у студију су пре емитовања исечени комадићи меса, добро испржени и понуђени пред камерама као оброк. Упркос извесној конфузији током оброка, јунаци програма изнели су своју главну идеју: „Нема ничег посебног у једењу људског меса.“
Амерички научници (а који би други) већ су развили технологију узгоја одреска из људских крвних зрнаца. Штавише, они који желе могу сами да направе производ тако што ће купити сет серума од говеђе или људске дониране крви са истеклим роком трајања и ту ставити ћелије свог тела. На пример, струготине са унутрашње стране образа. Одрезак је назван „Уроборос“, по окултном симболу који приказује змију која прождире сопствени реп. Код старих народа то је значило крај постојећег света и почетак новог, другим речима – Новог светског поретка. Због скупоће комплета и неефикасности процеса – за узгој једног сићушног одреска од неколико грама потребно је три месеца – можемо закључити да је „Уроборос“ од људске ДНК настао у ритуалне сврхе.
Данас је један од главних гласноговорника за легализацију канибализма професор на Стокхолмској школи економије Магнус Содерлунд. Овај „учени мушкарац“ отворено позива на канибализам ради борбе с глобалним загревањем.
Вероватно су политички стратези глобалиста за почетак изабрали северну Европу, пошто је њено становништво до 21. века постало прилично управљиво и покорно. Под изговором очувања животне средине, заинтересоване транснационалне снаге гурају људе ка „исплативом“ и „економичном“ решењу.


У пројекту предвиђеном за човечанство није битна економска компонента већ уништавање традиционалних вредности, „дехуманизација“. Псеудонаучници тврде да је „једење меса своје врсте“, под одређеним околностима, „нормално“, и да се може пратити кроз историју човечанства. Исти ти „научници“ говоре о „природности“ хомосексуализма, немања деце (чајлдфри) и феминизма.
На једном од руских либералних (у Русији је етикета либерал равна издајнику) опозиционих канала, недавно препознатом као страни агент, водитељи су убеђивали слушаоце да је једење плаценте благотворно за здравље. Ово још једном потврђује да агенти утицаја делују у истом духу са својим спонзорима.
Сатанистички „програм снабдевања храном“ већ је на прагу.

ИЗВОР: https://www.pecat.co.rs/2022/01/kodeks-alimentarius-i-hrana-buducnosti/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.