- Након што је радио у банци за Ротшилде, Макрон је имао брзу каријеру, напредујући од менаџера до партнера у банци. Сам Дејвид Ротшилд је скренуо пажњу на Макрона.
- Као резултат тога, способан младић постао је министар економије. Са ове позиције се у потпуности одужио Ротшилдима за покровитељство.
- Е, сад, пошто је Макрон, у фотељу председника Француске, у коју га је поставила светска елита, уредно обављао све задатке који су му задати, очигледно је да су поново одлучили да га „реизаберу“
АУТОР: Владимир Малишев
Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће се кандидовати за други мандат на априлским изборима. Међутим, ова вест није изазвала готово никакву реакцију у Француској. Прво, зато што су сви већ знали да ће он то свакако учинити, а друго, догађаји у Украјини су све, па и најважније домаће политичке вести, потиснули у други план у Француској. Насловне стране свих новина испуњене су „украјинском темом“, представљеном у оштром русофобичном духу, и мало је интересовања за предстојеће изборе.
„Ова вест није била изненађење, али би у неком другом тренутку изазвала лавину анализа и коментара“, пише главни уредник Алексис Брезе на страницама „Фигара“. „Данас, када тутње топови, када се људи боре и гину, смрвљени бомбама, када тупа меланхолија обузима целу Европу, тешко да се ико усуђује да посвети неколико редака нечему што би одједном изгледало готово смешно. Избори, какви избори? Ова проклета кампања, замрзнута три месеца због Ковида, а сада скамењена ратом у Украјини, изгледа да је завршена пре него што је и почела.“
„Да ли је ово добро за Емануела Макрона?“ пита Брезе и одговара: Апсолутно!“, указујући да је и пре дешавања у Украјини одлазећи председник већ био главни фаворит. То одлично разуме и сам Макрон, који је у последње време развио бурну активност на међународној арени, стално зове Путина, покушавајући да се прикаже као „миротворац“, јасно се фокусирајући на активности у спољнополитичкој арени. И на домаћем плану, скратио је распоред догађаја у кампањи тако што је део акција у земљи делегирао премијеру Жану Кастексу. Макрон је током викенда провео само два сата на водећој пољопривредној изложби у Француској, коју сви кандидати морају да виде. Поред тога, председник је наводно одустао од неких митинга на трговима.
Претензија на улогу „миротворца“
Међународне теме била су и главне у његовој изјави о одлуци да се кандидује на изборима.
„Кандидат сам да заједно са вама пронађем посебан француски и европски одговор на изазове века. Ја сам кандидат да браним наше вредности, угрожене светским превратима. Кандидат сам да наставимо да припремамо будућност наше деце и наших унука. Тако да данас и сутра можемо сами да одлучујемо“, рекао је Макрон у поруци нацији, коју су француски медији објавили у четвртак увече.
Макрон је признао да му тренутна ситуација не дозвољава да води изборну кампању како је првобитно планирао, те додао: „Али обећавам да ћу јасно и са свом посвећеношћу објаснити наш пројекат, нашу вољу, да заједно са сваким од вас водимо нашу земљу напред. Заједно можемо учинити да ова кризна времена буду полазна тачка за нову француску и европску еру“, закључио је он.
И ова тактика му очигледно доноси успех. У испитивањима јавног мњења Макрон сада заузима водећу позицију. Телевизија „БФМТВ“ је крајем фебруара објавила податке још једне анкете, коју је заједно са листом „Л’Екпрес“ наручила истраживачко-консултантски центар „Елабе“. Макрон је сакупио 24,5 одсто хипотетичких гласова да су избори одржани у време анкете. У исто време, Марин Ле Пен, други кандидат десничарског Националне коалиције, смањила је заостајање за њим, додавши три поена и добивши 18% (хипотетичких гласова). Истовремено, (хипотетичких гласова) 13,5% гласова освојио је шеф покрета „Реконкиста“, екстравагантни новинар Ерик Земор, који је он створио. Републиканску кандидаткињу Валери Пекрес подржало је 11,5 одсто потенцијалних бирача. Приближио јој се лидер левице „Непокорене Француске” Жан-Лик Меланшон, који је испред осталих аутсајдера, који је, према Елабеу, добио 11% (хипотетичких гласова).
На таласу русофобије
Међутим, на позадини догађаја у Украјини, Макрон је направио искорак. Сада је 27 одсто Француза спремно да гласа за њега. Друго место са 18 одсто и даље заузима Марин Ле Пен. Тако ће се, како се сада испоставља, на изборима највероватније поновити образац претходног гласања, када су Макрон и Ле Пен ушли у други круг.
Како примећује утицајни „Монд“, у вези са Макроновим плановима за реизбор, „пре неколико недеља, циркулисале су углавном најлуђе хипотезе“. „Али, као Франсоа Митеран и Никола Саркози пре њега, Емануел Макрон је класично извадио перо када је у питању поновни избор на изборима 10. и 24. априла. Као и његови претходници, он се претвара да је гарант јединства и заштите Француза“, каже „Монд“.
Пре дешавања у Украјини, много се причало о томе да би републикански кандидат Валери Пекрес, дипломац сада распуштене Националне школе владе (ЕНА), највеће школе и „стакленика” за политичку елиту земље, могла да иде у други круг. Због своје истрајности у постизању циља добила је надимак „булдожер”.
Међутим, верује се да је оштар налет русофобије у Француској након почетка рата у Украјини ефективно ставио тачку на њене председничке амбиције. Било је чињеница у њеној прошлости које су је учиниле лаком метом ривала. У младости, Перкрес је научила руски и чак је посетила пионирски камп на Криму.
„Похађала сам пропагандне курсеве и певала Интернационалу на руском“, присећала се касније и сама Валери Пекрес. „Са ових путовања понела сам слободу мисли и идеју да је неконформизам више десни него леви. И, наравно, језик.“ Иако у позадини украјинске кризе, она не само осудила поступке Москве, већ је и искористила ситуацију да замери Макрону на неуспеху његових мировних напора. Међутим, у садашњој ситуацији, оваква прошлост кандидата за председника Француске не може а да нема негативну улогу за њене председничке амбиције.
„Украјинска тема“ умањила је шансе и друга три главна ривала Макрона, Жан-Лика Меланшона, Ле Пенове и Ерика Земура, којима се сада замера да су се отворено дивили ономе што Кремљ ради на међународној сцени, а оптуживали Запад да преувеличава „руску претњу”.
Лажна демократија
Председнички избори у Француској биће одржани у два круга – 10. и 24. априла. Неколико десетина кандидата је изразило жељу да учествује, али је до сада само 11 успело да прикупи потребних 500 потписа градоначелника и општинских одборника да се званично региструје као кандидат. Сам Макрон је најавио своју намеру да се кандидује за други мандат дан пре истека рока за пријаву кандидата. Раније су француски медији у више наврата писали да је шеф државе одлагао ову одлуку до последњег тренутка, надајући се да ће се изјаснити о својој кандидатури након разрешења кризе у Украјини.
Међутим, сва ова предизборна гужва кандидата са рејтингом, митинзима, интригама је у ствари само још једна представа „западне демократије“. Пошто управо Емануел Макрон, према свим прогнозама, има више шанси од осталих кандидата да поново постане председник Француске.
Да подсетимо како је дошао до места председника. Као што знате, „улазницу за живот” дао му је један од најутицајнијих француских економиста и политичара Жак Атали, којег називају „сивом еминенцијом Француске”. Управо је он својевремено уочио енергичног младића Макрона и запослио га у Ротшилд банци.
Атали је надалеко познат као глобалистички филозоф, писац шарених утопија о томе како ће сви народи и државе током крвавих сукоба нестати са лица земље, а преживели део човечанства ујединити се под заставом демократије и под контролом светске владе. Истовремено, Атали је већ дуги низ година члан Јелисејске палате и један је од најутицајнијих саветника читаве генерације француских председника од Франсоа Митерана до Франсоа Оланда. Према посматрачима, управо Атали, један од чланова Билдерберг клуба, представља везу између „господара новца” – финансијског капитала и владајуће политичке елите Француске.
Јавна тајна
Веза Емануела Макрона са Ротшилдима није била тајна за Французе. Непосредно пре његовог избора за председника, француска централна телевизија приказала је специјални филм посвећен чувеној династији банкара, у којем је, као случајно, пролетео њихов бивши службеник Макрон. Још раних 60-их, изведена је формула „RF=RF“, која је открила мешање Ротшилда у послове земље. Она гласи: République Française=Rothschild Frères, односно „Француска Република=Браћа Ротшилд“. До тада је Ротшилд банку већ напустио први председник Жорж Помпиду, који је за њих радио два пута 1954-1958 и 1959-1962. Касније је штићеник Ротшилда био Никола Саркози, пријатељ Едварда Ротшилда. Током његовог мандата као председника, Јелисејска поља су била испуњена људима из Rothschild & Cie. Конкретно, службеник банке Франсоа Перол постао је заменик шефа председничке администрације.
Након што је радио у банци за Ротшилде, Макрон је имао брзу каријеру, напредујући од менаџера до партнера у банци. Сам Дејвид Ротшилд је скренуо пажњу на Макрона. Као резултат тога, способан младић постао је министар економије. Са ове позиције се у потпуности одужио Ротшилдима за покровитељство.
Године 2015. усвојен је закон „о расту привредне активности” – као резултат тога, Ротшилд банка, специјализована за спајања и аквизиције, ушла је у првих пет светских инвестиционих банака. Једном речју, када је постало јасно да се мора сменити Франсоа Оландо, који је постао непопуларан, а реално је претила и победа на предстојећим изборима Марин Ле Пен, која је позивала и на излазак из ЕУ и НАТО, а такође и приближавање Русији, улог је стављен управо на Макрона.
Покренута је моћна кампања да се он промовише у медијима подређеним олигарсима, и буквално ниоткуда појавио се покрет „Напред!“ итд.
У интервјуу за италијански лист „Република“, Атали је тада искрено објаснио зашто се елита кладила на Макрона. „У овом све напетијем геополитичком контексту, да ли ће Макрон моћи моћи да се супротстави Трампу и Путину? упитао га је дописник листа. „Мислим да сам међу онима који га најбоље познају. Он је ауторитативан, има јаку вољу и то је показао“, одговорио је Атали. Наравно, он има само 39 година. Али има и шездесетогодишњака који не раде ништа осим што вуку назад и сметају. Многи велики освајачи прошлости били су у тридесетим годинама.“
Е, сад, пошто је Макрон, у фотељу председника Француске, у коју га је поставила светска елита, уредно обављао све задатке који су му задати, очигледно је да су поново одлучили да га „реизаберу“.
Највероватније ће се управо то десити на предстојећем наступу западне „демократије“ у априлу под називом „Председнички избори у Француској“.
„Макрон је политички производ француске хијерархије и олигархије, и не само француске“, рекао је једном приликом познати француски писац и новинар Ален Сорал.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: http://www.stoletie.ru/zarubejie/kto_v_jevrope_naznachajet_prezidentov_323.htm