- Још једна комерцијална банка добила је од Централне банке Русије статус системски важне за земљу
ПИШЕ: Анастасија Степанова
У јесен 2020. године, Централна банка Русије је први пут после три године додала на списак системски важних банака, односно оних чији је утицај на руску економију значајан, једну нову. На овој листи од 12 кредитних институција нашла се и «Совкомбанка», чији су крајњи власници држављани Израела, Кипра, Велике Британије, Немачке, као и правно лице регистровано на Кипру. Агенција РЕГНУМ је анализирала списак системски важних банака, откривајући ко преко њих контролише руску економију.
Да појаснимо: На списку Централне банке Русије налази се 12 банака: УниКредит, Газпромбанка, Совкомбанка, ВТБ банка, Алфа-банка, Сбербанка, Московска кредитна банка, Банка ФК Откриће, Росбанка, Промсвјаазбанка, Рајфејсенбанка и Росселкхозбанка.
Совкомбанка је на овај списак укључена 29. октобра 2020. Како је регулатор прецизирао у свом званичном саопштењу, почетком октобра ове године удео ПАО у активи банкарског сектора износио је око 1,5%.
Генерално, удео ових 12 банака чини око 74% укупне активе руског банкарског сектора.
Амерички економиста Хајман Мински заслужан је за израз «Too big to fail» («превелик да би пропао»). Сада је то постао међународни финансијски термин који се користи за дефинисање институција чији би банкрот због свог значајног утицаја може имати погубне последице за националну економију. У банкарском сектору Руске Федерације 12 банака може се сврстати у такве институције, па стога увек могу рачунати на посебну пажњу и подршку државе. Коме припадају?
Банке под државном контролом
Банке под контролом Руске Федерације и Централне банке Русије могу се сматрати посебним. На списку их је шест, односно тачно половина. Задржимо се на њима детаљније.
Газпромбанка је крајем августа 2020. године поседовала 29,76% акција са правом гласа ПАО Гаспрому, још 20,11% ООО Гаспром Капитал, а 13,59% припада ПАО Гас-сервис, до 13,59 % припада ПАО Гас-Тек-у. У свим случајевима, крајњи корисник је Руска Федерација. Ова банка такође има удео државне корпорације „ВЕБ.РФ“ – 8,53% акција са правом гласа.
Крајем августа 2020. године Руска Федерација је поседовала 60,93% акција са правом гласа у ВТБ банци. Поред тога, STATE OIL FUND OF THE REPUBLIC OF AZERBAIJAN („Државни нафтни фонд Азербејџана“), основан указом председника Азербејџана, имао је 2,95%. Још 2,35% односило се на QATAR HOLDING LLC (Катар Холдинг ЛЛЦ), чији је крајњи корисник Qatar Investment Authority – државно холдинг предузеће из Катара, које је 2005. године основао Емир Хамад бин Халифа Ал Тани. Мањински акционари, чији подаци се не откривају, имају 18,99% акција са правом гласа у банци.
Такође, од августа 2020. године, више од 9% удела у њему са правом гласа имало је још једно лице са списку – Банка ФК Откритие, коју у потпуности контролише Централна банка Руске Федерације.
Вреди напоменути да регулатор планира да прода Банку ФК Откритие 2022. године. На конференцији за новинаре у јуну 2020. године, председавајући Централне банке Руске Федерације Елвира Набиулина рекла је да намере за продају остају:
„Заиста, водили смо се датумом почетка продаје – крајем 2021. године, али због догађаја као што су пандемија, рестриктивне мере, ситуација у банкама, наравно, ово ће захтевати да потенцијални инвеститори процене стање банке, перспективе банке након изласка из пандемије. Стога је, према нашем мишљењу, реалнији временски оквир пролеће 2022. године. Припрема за продају Банке ФК Откритие се наставља. Одредићемо како начине продаје, док се не донесу коначни закључци, тако и обим пакета. Радићемо на томе и намеравамо да продамо удео Банке ФК Откритие што је пре могуће.»
Друга банка под државном контролом је Промсвјазбанка, која је раније била у власништву браће Ананјевих. Банкари се данас актери у кривичног поступака, а суд им суди у одсуству. У 2019. години Промсвјазбанка је постала главна банка за државне наруџбине у одбрамбеној индустрији и велике државне уговоре.
У Сбербанци Руске Федерације, коју представља Министарство финансија, држава поседује 52,32% обима акција са правом гласа. У овом случају, преостали део је у слободном промету. На пример, шеф Сбербанке Герман Греф такође има удео у одобреном капиталу банке од 0,0045%.
Да појаснимо: Герман Греф је био министар за економски развој и трговину Руске Федерације, у различитим годинама је био на функцијама у влади Санкт Петербурга, био је члан Одбора Савезне комисије за тржиште хартија од вредности и заменик министра државне имовине Руске Федерације.
Такође, 100% акција са правом гласа има Руска Федерација коју заступа Федерална агенција за управљање имовином у Росселхозбанци, која је покренула нови програм хипотекарног кредитирања са владиним субвенцијама – «Сеоска хипотека».
Године 2020, 26. октобра руски премијер Михаил Мишустин најавио је да ће финансирање „Сеоске хипотеке“ за 2021. годину бити готово троструко увећано – до 4,1 милијарде рубаља по субвенционисаној стопи.
Комерцијалне банке: ту и тамо странци
Прва на листи Централне банке Руске Федерације је УниКредит банка, регистрована од стране Банке Русије у новембру 1991. године. Има канцеларије у Белорусији, Алтају, Краснојарском крају, Татарстану, Белгороду, Иркутску, Омску, Тјумену, Кемерову и Саратовској области. УниКредит банка је на списку системски важних од 2015. године. Према подацима из извештаја банке за 2019. годину, она заузима 11-то месту по имовини.
Почетком септембра 2020. године, 100% акција са правом гласа ове банке припадало је УниКредит групи (UniCredit S.p.A.). Предузеће је уписано у регистар компанија у Риму у октобру 2007. године. Према веб локацији Централне банке Руске Федерације, функције јединог извршног тела УниКредит С.п.А. на овај датум вршио је француски држављанин Жан-Пјер Мустиер (Mustier Jean-Pierre).
Следећа банка која има значајан утицај на руску економију је Алфа-банка. Од јуна 2020. године, према јавним подацима, 99,99% припада АБ Холдинг, чији је крајњи корисник ABH HOLDINGS S.A. из Луксембурга, док власници имају држављанство не само Руске Федерације, већ и Израела. Ради се о милијардерима Михаилу Фридману и Херману Хану, који су и држављани Кипра. Држављанин Федерације Сент Китс и Невис (Federation of Saint Kitts and Nevis) је Алексеј Кузмичев. На списку крајњих корисника налази се Петр Авен, који има руско и летонско држављанство, затим италијанска фирма УниКредит С.п.А. (UniCredit S.p.A.), Рус Андреј Косогов и Фондација The Mark Foundation for Cancer Research (Добротворно удружење за истраживање рака), при чему је Удружење основано према законима Кајманских острва. Кипарска компанија ABH FINANCIAL LIMITED такође има мали удео у банци. У време објављивања података на веб локацији Централне банке Руске Федерације, њен једини извршни орган био је држављанин Украјине и Кипра, који живи у граду Ларнака – Андреј Главатцки.
Такође, на списку Централне банке Руске Федерације је и Московска кредитна банка, где је 56,07% акција са правом гласа почетком октобра 2020. године било у власништву концерна РОССИУМ, који контролишу Роман Авдејев, Сергеј Судариков, Андреј Жуиков и кипарски држављанин Николај Каторжнов.
Да појаснимо: главни профитер банке Роман Авдеев, према Форбсу, претходно је контролисао фабрику шећера Чебедјански сахарни завод у Липецкој области, затим је уложио у канцеларијске некретнине, купивши пословни парк Solutions на југу Москве, а исте године постао је и власник фудбалског клуба Торпедо (Москва).
Још две банке – Росбанка и Рајфајсенбанка такође се могу „похвалити“ страним акционарима. Дакле, крајем јуна 2020. године 99,96% капитала у Росбанци припадало је француској групи Societe Generale S.A. (Сосхете Женерал С.А.). А Рајфајсенбанка је у 100% власништву аустријске компаније Raiffeisen Bank International AG.
На веб локацији Централне банке Руске Федерације наводи се да су «крајњи власници Рајфајсен Банк Интернатионал АГ око 1.700.000 акционара – неповезаних појединаца, од којих сваки директно или индиректно не поседује више од 20% одобреног капитала».
Нови играч на списку Набиулине
Треће место у регистру системски важних сада је Совкомбанка. Регулатор га је регистровао у новембру 1990. године. Прописано ЈАД – Јавно акционарско друштво) је регистровано у Костроми, али има филијале у Москви и Новосибирској области.
Лист «Ведомости» су 2019. године писале да је Совкомбанка учествовала на аукцији за продају Азијско-пацифичке банке (Владивосток), предате током реорганизације Централне банке, али је одбила куповину због високе цене.
Пре тога, Совкомбанка се спојила са РосЕвроБанком, Савременом комерцијалном иновационом банком (СКИБ) и Меткомбанком и купљеном од «Севергрупе» од стране Алексеја Мордасхова Меткомбанке. У децембру прошле године пријављено је могуће спајање са Волго-Каспијском акционарском банком ради повећања њеног утицаја у Астраханској регији. Већ крајем августа 2020. године, у Астраханској банци, Совкомбанк је имала 98,02% акција са правом гласа.
Према подацима са веб странице регулатора, закључно са августом 2020. године, 86,456% обима акција с правом гласа Совкомбанке припадало је приватном друштву са ограниченом одговорношћу Совко Капитал Партнерс Би Ви» (Private Limited Liability Company Sovco Capital Partners B.V.), које је регистровано 1989. године у Холандији. Списак крајњих власника компаније је опсежан, на њему су два израелска држављанина – Фаина Балк и Леонид Баренбоим, држављанин Велике Британије – Андреј Оснос, немачки држављанин – Данил Бронштајн, кипарски држављанин – Михаил Тихомиров, браћа Хотимски, које медији називају оснивачима банке. На списку крајњих профитера налазе се и Руси који живе изван Руске Федерације и унутар њених граница – Иља Бродски, Андреј Суздаљцев, Сергеј Бондарович, Леонид Богуславски (налази се на Форбсовој листи 200 најбогатијих бизнисмена у Русији 2020, којег називају пословним партнером Бориса Березовског због сарадње у компанији ЛогоВАЗ, Елена и Василиј Баскин, Михаил Аутухов, Марина Јаковљева, Алексеј Панферов, Наталија Гончарова, Алексеј Фисун, Михаил Кучмент, Александар Лузин, Кирил Соколов, Михаил Кљукин и Дмитриј Гусев.
Појашњење: Леонид Богуславски, према Форбсу, има удео у 60 IT компанија у 11 земаља Европе, Америке и Азије.
Такође у Совкомбанци 3,42% акција са правом гласа имале су кипарске компаније Комана Холдингс Лимитед (Komana Holdings Limited), чији је једини акционар сама банка. Још 3,32% акција са правом гласа има Ајар Интернешл Инвестмент Компани (Ayar International Investment Company), чији је крајњи корисник Министарство финансија Саудијске Арабије.
Мали удео (1,29%) припада Руско-јапанском инвестиционом фонду (Russia-Japan Investment Fund L.P.), који припада Кабинету министара Јапана, Руске Федерације коју заступа Федерална агенција за управљање имовином и државна корпорација ВЕБ.РФ.
Поред тога, Руска Федерација, заједно са ВЕБ.РФ, контролише Совкомбанци кроз четири кипарска актива (Flycrost Holdings Ltd, Zigki Holdings Ltd, Buchkana Holdings Limited, Pangoro Holdings Limited) и једно руско правно лице (ООО «РФПИ Управление инвестицијами-25 ) – 4,27% удела.
У исто време, у компанијама Zigki Holdings Ltd и Buchkana Holdings Limited, трећи крајњи профитер је Кина, представља у лицу државног већа.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/news/economy/3107103.html