- Скривену моћ и снагу пресвучених нациста није могао да наслути ни амерички председник Џон Фицџералд Кенеди (1917–63) који је покушао да огроман војни буџет преусмери у мирнодопске сврхе. Тиме је подписао сопствену смртну казну. Убијен је 22. новембра 1963. у Даласу–Тексас, и то је био државни удар којим је „влада у сенци“ преузела власт у САД.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Пре тачно сто година (1924) Адолф Хитлер је објавио своју књигу–манифест под насловом „Моја борба“ („Mein Kampf“). Под његовом влашћу (од јануара 1933. до априла 1945), почиње „борба за расну чистоту немачког народа“, у којој је почињен суров геноцид над „нижим расама“ – Јеврејима, Ромима и православним Словенима.
Немци су, за Хитлера и његове следбенике, били „аријевски“ и изузетан народ, народ господара – „Herrenvolk“ – који нису обавезивала никаква морална правила према „нижим расама“. За нацисте су Јевреји, Роми, Руси, Срби и остали Словени били „дивљаци“, „подљуди“, нешто чему се не може признати чак ни људски статус.
Тридесетог јануара 1937, само четири године по доласку на власт, Хитлер је у Рајхстагу изјавио да Немачка повлачи потпис са Версајског мировног уговора, који је до тада обезбеђивао какав-такав мир у Европи. Тада је било јасно да је нови светски рат опет постао неминован и да је нацистичка Немачка започела своју борбу за „нови европски поредак“. То је било други пут у истом веку, у размаку од само 25 година, да Немачка покушава да преустроји Европу и свет.
***
На процесу ратним злочинцима у немачком граду Нирнбергу, одржаном од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946, није било дозвољено да се расправља о пореклу и карактеру магије и езотерије нацистичког покрета, о лажном идентитету нацистичког фирера и његових доглавника, о тајним америчким финансијерима немачке ратне индустрије, како се не би открили прави творци илуминатске кабале и њихови сатанистички планови о тзв. депопулацији већине човечанства. Било је то време лажи у коме се непрестано тврдило да су злочинци кажњени, док су уистину сви главни зликовци „пацовским каналима“ склоњени на сигурна места. Штавише, нацисти су свој авио и ракетни програм пренели у Америку, створили НАСУ и огроман војно–индустријски комплекс.
Тако почиње ера успона нацизма у читавом свету, која се није завршила 30. априла 1945. наводним самоубиством Хитлера. Са оживљавањем нацизма на Балкану, на Балтику и у данашњој Украјини она траје и дан-данас. Руска „специјална војна операција“ усмерена против украјинских нациста, то очигледно потврђује. За разлику од доба Другог светског рата када су били на супротним странама, савремени нацисти данас уживају подршку „најмоћније светске силе“ – Сједињених Америчких Држава и њеног „одбрамбеног“ НАТО савеза основаног 1949. године.
Хосе Аревало је 1951. године државним ударом уклоњен и смењен са места председника републике Гуатемале у Латинској Америци. Он је непрестано тврдио: „Америка није победила у рату. Адолф Хитлер је победио у Другом светском рату“.
Председник Аревало је неспорно био у праву. Скривени идеолози Новог светског поретка су у првој половини 20. века кроз бољшевичку револуцију и два светска рата испробали насилно освајање и уједињавање Европе. После 1945. и милионских жртава, западни идеолози и ментори нациста радикално су променили тактику – схватили су да ће све своје задатке и циљеве лакше остварити без великих ратних сукоба, потреса и ризика, и то на један другачији, лукав и дискретан начин.
Није само Ватикан организовао спасавање и извлачење нациста тзв. „пацовским каналима“. Нацистички мозгови и знање су били потребни и њиховим дојучерашњим америчким „противницима“ „у борби против комунизма“.
Око хиљаду и шесто водећих нацистичких научника, инжењера и војних техничара (међу којима је било и ратних злочинаца), прешло је крајем рата у САД у оквиру операције познате као „Спајалица“ (ен. Paperclip).
На новом континенту су добили нов идентитет и наставили да раде на истим програмима и пројектима на којима су до тада радили у нацистичкој Немачкој.
Најпознатији научник међу њима био је Вернер фон Браун (нем. Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun, 1912–77), конструктор немачке ракете V1 и V2. Ове ракете су током рата доносиле смрт становницима широм Енглеске. У новој отаџбини Вернер фон Браун је дао огроман допринос концепту НАСА и освајању свемира.
Ова интензивна сарадња САД са нацистичким покретима траје барем од времена Хладног рата, када Американци активно подржавају наследнике Степана Бандере, украјинског нацисте и масовног убице Пољака, или поглавника НДХ Анте Павелића, задуженог за сатирање Срба, као што подржавају и нацисте у балтичким републикама, све у циљу „борбе против комунистичког СССР-а“.
Скривену моћ и снагу пресвучених нациста није могао да наслути ни амерички председник Џон Фицџералд Кенеди (1917–63) који је покушао да огроман војни буџет преусмери у мирнодопске сврхе. Тиме је подписао сопствену смртну казну. Убијен је 22. новембра 1963. у Даласу–Тексас, и то је био државни удар којим је „влада у сенци“ преузела власт у САД.
Други државни удар и одређивање нових смерница за 21. столеће представља наводни терористички напад на САД изведен 11. септембра 2001. године.
***
Мексички философ Хуан Адолфо Васкес примећује да „освајање још није завршено. А није завршен ни отпор освајању“.