Побуна: прича за децу и одрасле / Зоран Милошевић ; [илустровала Татјана Карабашевић]. – Црна Бара : Удружење “Милош Милојевић” Црна Бара, 2022.
„Добар човек се може постидети чак и пред псом“, сматрао је руски велики књижевник Антон Павлович Чехов. Ова мисао ми се чини као кључна у разумевању сликовнице „Побуна“ која је изашла почетком овог сунчаног октобра у издању Удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре.
Аутор сликовнице је добро познат стручњацима из области социологије и геополитике, као и људима који свесно и трезвено сагледавају свет, политичке и друштвене прилике – др Зоран Милошевић. Као аутор десетина научних монографија, стотина чланака, неко ко је заступљен у најбољим светским научним часописима и вишеструко награђиван за своја дела, Милошевић нас је изненадио овога пута. Појавио се са књижевним рукописом погодним за све узрасте, али чини се – највише за дечји узраст. Сликовница од свега 16 страна, чије илустрације потписује ликовна уметница Татјана Карабашевић, доноси причу о љубави између човека и пса и међусобној борби за пажњу.
Како је прича у првом лицу, усудићемо се да кажемо – биографска, уметница Карабашевић је видела могућност претварања ауторовог аутентичног лика у уметнички-цртани лик. Његови кућни љубимци, пси самоједи, такође су верно приказани – веселе нарави, наметљиви, мазни, радознали, са безграничном љубављу према домаћину.
Као у свакој причи која се, пре свега, обраћа младима, животиње имају људске особине, говоре и размишљају. Тако пси и голуб писмоноша без проблема комуницирају са чика Иваном и покушавају сву његову пажњу да скрену на своје потребе. Настаје „побуна“ крзнених пријатеља, Меде и Јуце, против људске заузетости, опседнутости послом и односима са другим људским бићима.
Чика Иван седи и слуша, док му снежно бели пси износе своје проблеме. Они више не желе да трпе његово одсуство, украћивање пажње, дружење са људском врстом, занемаривање њихових потреба као што је мажење, чешкање, чешљање. Ови проблеми се човеку чине наивним, али замислите колико су псећем срцу тешки и несавладиви. Због тога, крзнени пријатељи доносе одлуку да избришу из чика Ивановог телефона све непотребне контакте и оне које сматрају претњом.
Иницијали, часовници, боје – ствари су на које треба обратити пажњу приликом читања. Тај део је ипак за старију читалачку публику, која уме да „чита између редова“ и тражи скривене поруке (којих у овом делу свакако има). Али и без ових додатних тумачења, читалац ће уживати у топлој причи о посвећености, љубави, као и у занимљивим илустрацијама.
Врло брзо ће се сликовница појавити у преводима на руском, белоруском и енглеском језику, а читаоци ће сигурно бити заинтригирани њеном лепотом и топлином, старом причом испричаном на несвакидашњи начин.
Дајана Лазаревић
ИЗВОР: https://naukaikultura.com/wp-admin/post-new.php