- Актуелни константниопољски патријарх је пробудио ову антиправославну идеологију (која као и сви други „изми“) јесте само идеологија, а с обзиром да је раније одбачена и описана као зла, њено буђење је одређена врста повампирења, те отуда и наслов зборника
- Шта фанариотизам јесте и шта није, као и чему води читалац се може упознати преко објављених чланака у зборнику
Није тајна да центри моћи са Запада одавно сањају да униште православље, које, како они тврде, надахњује вернике да се боре не само против освајача (ма са које стране света долазили), већ и против духовних невоља, против зла, ма како се оно обукло – у нацистичку униформу, гламурозни европски фрак евроунијата или православну ризу. Православни се одеждом не заваравају, јер јасно разликују добро од зла, а човека не цене по оделу, већ по делу.
Деценијама се православним и сродним медијима проносе информације да су одређене владике и патријарси, па тако и неколико последњих који су седели или седе у Фанару (Константинопољска патријаршија), укључујући и актуелног Вартоломеја – масони! Масонерија је окултно тајно друштво, то зна и површни познавалац религија. Како је, дакле, могуће помирити Христа и антихриста?
На основу њихових поступака, дакле дела, јасно је да не раде у корист нашег Господа Исуса Христа. Такав утисак се створио и када је 5. јануара 2019. године свет сазнао да је васељенски патријарх Вартоломеј потписао Томос о самосталности тзв. Православне цркве Украјине.
Тиме је постало јасно да је на делу велики удар на православље и православне цркве, а посебно Руску и Српску православну цркву (расколници у Македонији су се већ пријавили за Томос, а има још кандидата). Све је ово деловало као шок, иако је најављивано. Верујући људи су ипак гајили наду да патријарх Вартоломеј неће поћи на овакав деструктивни корак. Патријарх је ипак урадио све што се од њега није очекивало. После свега остала су бројна питања. Део тих питања група ентузијаста покушала је да протумачи, опише и укаже куда то гурају патријарх Вартоломеј и његови сарадници православље.
Пошто кршење канона и предања од стране константинопољских патријарха има већ одређену традицију (историју), то се лако може успоставити континуитет једне политике која се раније препознавала као фанариотизам (током постојања Османске империје) и неко време после њене пропасти. У зборнику је то, како читаоци могу да утврде, јасно образложено и описано.