„Саградите дворац. Украсите га мермерним скулптурама, сликама, златом,птицама рајским, вртовима, свим и свачим, и уђите у њега. Ви можда никада не бисте пожелели да изађете… Све у њему имате. А од добра се не бежи. Али изненада једна ситница — ваш дворац ограде и кажу: ’Уживај, све је твоје, самоодавде не смеш никуда.’ Будите уверени да ћете истог тренутка зажелети да напустите ваш рај и прекорачите преко ограде. И не само то. Сва та раскош ће још повећати вашу патњу… Да , само једно недостаје — слобода. Човек си, само не онај некадашњи: на ногама окови, наоколо зашиљено коље палисада, иза леђа бајонет, устај по добошу, ради по морању… Ето тако и живи.“
Ф. М. Достојевски
- Убица корова (2,4-D ) поседује потенцијал да убија и људе, а код новорођенчади изазива деформитете, подрива имунитет, изазива неке облике рака и још многе друге здравствене проблеме.
- Експерт за хортикултуру и вртларство Зак Морган: „Знамо добро колико су пестициди токсични. Како и не би били када су и пројектовани да убијају жива бића.”
- Најновији подаци: Од 1. до 8. августа 2022. године показују да је широм света умрло 10 спортиста. Зашто? У Канади за 9 месеци умрло је чак 14 доктора, и то изненада, од чудних узрока. Којих?
- Од „синдрома изненадне смрти” умрло је између 5 и 12 милиона људи широм света, а само у Америци 600,000, 12 пута више од броја погинулих америчких војника у Вијетнаму.
АУТОР: Милован Шавија
Не Бог, него Америка
Заузетим извештавањем о стању на украјинском фронту и распиривањем страха од глади, предстојећег смрзавања, као и свих могућих несташица, медијима главног тока је промакла, сигурно не случајно, једна интересантна вест. Наиме, недавно се на Милеровој фарми у америчкој држави Пенсилванији појавила наоружана јединица федералне полиције и наредила власнику Амосу Милеру да одмах затвори фарму, уручивши му истовремено и казну у износу од $300,000. На први поглед могло би се учинити да то и не заслужује неку већу пажњу, барем што се медија тиче, поготову америчких, јер у тој земљи раширеног криминала полицијска строгоћа не изазива увек велику позорност медија.
Међутим, када се узме у обзир да се то догодило у селу Bird-in-Hand, (Птица у руци), смештеном на далекој руралној периферији те државе у којој живе припадници оне чудне и помало луцкасте секте зване Амиши, онда би се недостатак интересовања медија за ту оружану интервенцију федералне полиције ипак могао учинити чудним. Поготову ако се узме у обзир да су Амиши познати по својој мирољубљивости и поштовању закона и реда. Али, ако се узме у обзир да та породична фарма већ више од 30 година производи здраву храну високог квалитета, која укључује говеђе и бафало месо, те сир и остале млечне производе потекле од животиња које се хране травом са пашњака, затим јаја и поврће органског порекла, онда би се ипак могло наћи оправдање за незаинтересованост медија за тај догађај. Јер, ко зна како би јавност реаговала на вест да полиција насилно затвара фарму која производи храну врхунског квалитета, и још кажњава власника са онако неуобичајено високом казном.
Са друге стране ипак се може наћи оправдање за такву строгоћу испољену од стране америчке полиције. Јер сам власник је поводом затварања и кажњавања изјавио да му није јасно о чему се ради јер он на својој фарми производи храну на начин који је сам Бог прописао. А то је управо оно што се никако не свиђа америчкој влади секуларног идеолошког определења, која се данас сматра наследником некадашњег Совјетског савеза, и следбеником мисли класика марксизма, према чијим теоријама у било ком аспекту стварности неме места, како за Бога, тако и са било чиме што би Бог могао да пропише. Стога, што се пољопривреде тиче, мора се следити оно што пропише, не Бог, него United States Department of Agriculture (USDA).
Амиши су познати по томе да већ генерацијама живе поштујући своје традиционалне принципе, међу којима је најважнији онај да не прихватају никакве технолошке иновације, без обзира што би им оне итекако олакшале живот. Сходно томе у обради земље не користе механизацију, нити ђубрива, па им несташице горива и ђубрива узрокованих ратом у Украјини нису уопште наудиле, што је сигурно могло наљутити поменути (USDA), те испровоцирати федералну полицију да онако грубо реагује. Узимајући у обзир тај фанатизам Амиша, онда се таква реакција може и оправдати, пошто су таквим понашањем Амиши угрозили виталне америчке интересе, међу којима је најважнији онај да нико нема право да тежи самодовољности, а поготову да избегава зависност од државе и њене политике.
Међутим, за тај догађај јавност је ипак сазнала захваљујући Џеремију Лофреду (Jeremy Loffredo), из медијске алтернативе зване Rebel News USA, који је о томе разговарао са већ увелико легендарним Такером Карлсоном (Tucker Carlson) са Фокс њуза током једне од његових веома гледаних емисија. Из Џеремијеве приче јавност је могла сазнати да је затварањем Милерове фарме озбиљно угрожена егзистенција око хиљаду Амиша. Поред тога око 4,000 чланова једног клуба љубитеља органске здраве хране, који су се снабдевали са Милерове фарме, мораће да потраже алтернативне изворе те врсте хране, које ће, како је кренуло, бити све мање на располагању.
Џереми Лофредо је такођер напоменуо да је према Првом амандману америчког устава Амишима до сада било гарантовано да могу упражњавати њихов традиционални начин живота. Пошто се и остали амандмани безобзирно крше, укључујући и оне основне принципе америчког устава, онда би они који још увек брину о људским правима, а поготово правима Амиша, требали да буду итекако забринути. Јер би они могли да доживе судбину милиона сељака у некадашњем Совјетском савезу, који су умирали од глади услед примене насилних мера у пољопривреди, сличних овима за којима су посегли амерички неомарксисти. То би уједно био и крај Амиша, који су, негујући традиционални начин живота, тако дуго успевали да одоле изазовима технолошког универзума.
2,4-D – потенцијални убица људи
Универзитет Џорџа Вашингтона (The George Washington University – GWU), је пре неколико дана објавио резултате најновије студије према којој је трећина становника Сједињених држава затрована са 2,4-D – дихлорофеноксиацетатном киселином (2,4dichlorophenoxyacetic acid), а то је један од највише употребљаваних хемијских средстава за уништавање корова у америчкој пољопривреди.
У том истраживању, које је започето 2001. на узорку од 14,395 људи праћено је да ли се у њиховом урину појављију трагови те хемикалије. Током испитивања проценат оних код којих је она детектована повећан је са 17 на 33%. Узимајући у обзир стопу раста истраживачи процењују да тренутно 40% становника Америке носи у својим телима 2,4-D.
Тај пестицид је још четрдесетих година прошлог века развила компанија The Dow Chemical Company, за третирање корова у травњацима, баштама, као и у комерцијалној пољопривреди. Данашњи наследник те компаније, познат под именом Dow, заједно са чувеним Монсантом, хвале ту хемикалију као право решење за супер коров. Они у својим хвалама не узимају у обзир да су још од почетка примене тог ефикасног убице корова паралелна истраживања показала да он такођер поседује потенцијал да убија и људе, јер је доведен у везу са деформитетима код новорођенчади, да подрива имунитет, изазива неке облике рака, као и још многе друге здравствене проблеме.
О правим размерама те потенцијалне опасности говори податак да је 2,4-D био главни састојак оног славног дефолијанта Agent Orange, кориштеног за време вијетнамског рата. Јер су у још свежем сећању слике потпуно уништених вијетнамских шума, као и милиона страдалих Вијетнамаца, који су или изгубили животе, или остали осакаћени, након систематског запрашивања из авиона великих делова те несретне земље.
И поред свега тога Америчка агенција за заштиту средине (The Environmental Protection Agency – EPA), која руководи употребом хемикалија на федералном нивоу, тврди да је 2,4-D савршено безбедан и да диоксини, који се налазе у многим пестицидима, нису пронађени у испитиваним узорцима узетим из људских тела. Те тврдње о безбедности и ефикасности, те уверавања да јавност нема разлога за бригу, неодољиво подсећају на скорашња уверавања у вези такозваних вакцина.
То све је у супротности са резултатима најновијих независних истраживања, према којима је изложеност 2,4-D повезана са Хоџкинсовим лимфомом и саркомом меког ткива. Док је Међународна агенција за истраживање канцера још 2015. скренула пажњу да је 2,4-D могући канцероген, на основу доказа да изазива оштећења на ћелијама. Постоје такођер докази на основу лабораторијских тестирања животиња да та хемикалија изазива канцер код сисара.
Познати експерт за хортикултуру и вртларство Зак Морган је једном приликом рекао: „Знамо добро колико су пестициди токсични. Како и не би били када су и пројектовани да убијају жива бића.”
Узимајући у обзир да су све хемикалије које се користе у пестицидима и хербицидима веома стабилне те да стога имају способност да се таложе и нагомилавају у људским ткивима, онда податак да се употреба 2,4-D на америчким фармама од 2012. повећала за 67%, а од 1991 чак за 240%, делује застрашујуће. А још више разлога за бригу изазива недавно објављен податак да је онај високотоксични хербицид глисофат, за који његов произвођач Монсанто тврди да је више него безбедан, пронађен у 80% узорака урина америчких грађана.
Деца ће рикати попут шакала
Угледна организација по имену Светски економски форум (World Economic Forum – WEF), која се већ дуги низ година на више фронтова бори за истовремени напредак, али и спас човечанства, објавила је 26. августа на својој интернет страници интересантан текст под називом: „Да ли би школе требало да у својим програмима имају и студије климатских промена”, те тако показала да своју борбу наставља пуном паром.
На почетку текста, као што се из наслова подразумева, изражава се забринутост најновијом ескалацијом временских ненормалности, као што су изузетно високе температуре, поплаве, орканске непогоде које наносе велике штете, па чак и изазивају људске жртве, што је све последица оних претећих климатских промена, са којима WEF-ови експерти већ дуже времена плаше оне који имају времена да их слушају. Додуше, експлицитно се не спомиње да је те временске екстреме узроковао човек својим неодговорним понашањем, као што се донедавно тврдило, али се то сада имплицитно подразумева.
Након тог увода описују се детаљно негативни ефекти које климатске промене имају, не на планету или човечанство, него на децу. Наводе се резултати истраживања такозваних „климатских психолога” са неког универзитета, за који нико није чуо (University of Bath, UK), који су испитали 10,000 деце и младих старости 16-25 година из 10 земаља, према којима скоро пола планетарне популације младих (45%) пати од озбиљних психичких проблема узрокованих климатским променама, који негативно утичу на њихов живот, изазивајући непријатне мисли. Даље се износе и детаљни податци из те студије према којима више од 50% испитаних прожимају осећања као што су: жалост, љутња, анксиозност, немоћ, беспомоћност и осећање кривице, а која су узрокована климатским променама. 75% сматра да је будућност застрашујућа, те да они који су одговорни не чине ништа да се спречи предстојећа катастрофа.
Без обзира да ли је такво истраживање заиста спроведено, сасвим је могуће да је у мозговима младих створена таква представа, али не због климатских промена, већ застрашујуће пропаганде и испирања тих истих мозгова, од стране масовних медија и њихових учитеља и професора, са тим променама, које су, ако их уопште има, вештачки узроковане. Међутим, експерти и мозгови те угледне организације, након што су том колосалном злоупотребом трауматизовали стотине милиона деце широм света, одлучили су да иду још даље. Такозвани WEF глобалисти најављују да ће преко Уједињених нација покушати да прогурају обавезујући предлог свим земљама света, према којем би кључна компонента образовног система на свим нивоима до 2025. требало да буде проучавање климатских промена.
Тако да неће проћи дуго а хорде малих Грета ће, лица избезумљених од мржње, уместо да невино уживају у своме детињству и младости, рикати попут шакала на своје родитеље и све владе света вичући: „Како се усуђујете.”
„Синдром изненадне смрти“
Већ више од годину дана се по оним такозваним алтернативним медијима прича о младим спортистима који на мистериозан начин изненада умиру или доживљавају колапс, после којег једва остану живи. Тако је недавно, 22. августа у Халифаксу изненада умро тридесетогодишњи рагбиста Бен Бен, а сутрадан му се на оном свету придружио шкотски планински бициклиста, тридесетседмогодишњи Раб Вардел. Упоредо са тим скоро свакодневним извештајима почели су да се објављују и први покушаји да се ти необични догађаји сумирају. Америчка мрежа One America News Network (OAN) је још и априлу објавила шокантну статистику да је од марта 2021. до марта 2022. 769 спортиста просечне старости 23 године широм света доживело колапс услед срчаног застоја, и то на спортским теренима. Недавно је Good Sciencing, организација која окупља едиторе и новинаре, трагаче за истином, успела да сакупи и објави листу од 1,249 спортиста који су у упериоду од јануара 2021. до јуна 2022 доживели срчани застој, од којих је 847 умрло. Најновији подаци из августа ове године показују да је од првог до осмог, дакле за само осам дана, широм света умрло 10 спортиста. Некада су се такви случајеви догађали једном или ниједном у години, а данас се догађају свакодневно, и то по неколико пута.
Слични случајеви дешавају се и међу докторима. Тако се недавно појавила вест да је у Канади за девет месеци умрло чак 14 доктора, и то изненада, од чудних узрока. Затим је прецизирано да је само током јула месеца, између 13-ог и 28-ог, за само две недеље умрло седам доктора. Дакле, сваки други дан умире неки доктор у земљи Канади. Један њихов колега је изјавио да током своје тридесетогодишње каријере никада није чуо да је неки доктор умро изненада под необичним околностима. Каснијим истраживањем је утврђено да су сви ти помрли доктори имали две заједничке црте: сви су пре смрти били здрави, то јест нису патили од никакве хроничне болести, те да су били барем три пута вакцинисани.
Али, не умиру само спортисти и канадски доктори. Мада подаци о укупном броју оних који су умрли од „синдрома изненадне смрти” нису интересантни медијима главног тока, има и оних који покушавају да процене колико би их могло бити. Тако је један од њих, Стив Кирш недавно на основу прикупљених доступних података проценио да је до сада од тог синдрома умрло између 5 и 12 милиона људи широм света, а само у Америци 600,000, 12 пута више од броја погинулих америчких војника у Вијетнаму. Он такођер процењује да сваког дана од те болести умире око 10 хиљада људи. Они радозналији се осим бројевима баве и крвним угрушцима који су пронађени у крвним судовима изненадно умрлих, нашавши да су они углавном необичних облика, какви до сада нису виђани.
Међутим, не само облика, него и састава. Експерт у тој врсти истраживања Др Џејн Руби (Dr. Jane Ruby) је са групом њених истомишљеника у специјализованој лабораторији испитивала састав тих угрушака и утврдила да у њима скоро да и нема ниједног елемента од којих је сачињена крв, као што су гвожђе, калијум или магнезијум. Док су са друге стране у њима присутни у много већим количинама од нормалних елементи који су познати по доброј проводљивости електрицитета, као што су натријум, калај и алуминијум. Стога су закључили да се ту не ради о угрушцима крви, него о самосклопивим вештачким конструкцијама, чија намена не може бити друга него да спречавају проток крви. О томе говори и њихова величина. Знају да буду и читаву стопу (305 мм) дугачки, док они најдужи знају да се пруже дуж читаве ноге несрећника чији су живот скратиле. Тако су једном тинејџеру из Охаја лекари 1. августа током хитне операције из ножне артерије извадили један од таквих самосклопивих угрушака дужине 2 стопе (610 мм)
Поменути медији главног тока о тим чудном појавама и статистикама углавном не извештавају. Једино се јаве када треба демантовати и денунцирати некога ко се усуди да покуша о свему томе јавно да говори, или да, не дај боже, устврди да се све то догађа као последица вакцина против вируса званог ковид-19. А они који не верују у оно што ти медији говоре проглашавају се терористима. Поред тога заповедницима оних такозваних друштвених мрежа, које све више постају антидруштвене, наређује се да са њих што је пре могуће скидају све такве покушаје ширења лажи и мржње. Они те наредбе послушно извршавају, салутирајући са ударањем пета и оним познатим узвиком: „Jawohl!”
Јер, поред поменутих комуниста, има ту и нациста. Више је него очигледно да су се овај пута удружили. А то је чини се дало и резултате. Удруженим снагама већ су побили, осакатили и унаказили много више људи него у оном прошлом рату када су се тукли међусобно.
Због свега тога, уколико се једног дана деси, а није искључено да неће, да буду умирале у истом дану чете оних истих ђака, којима су у школама испирали мозак о климатским променама, који су по ко зна колико пута од исте болести пелцовани и који су исте године били рођени, нико о томе неће писати, нити говорити, барем што се медија главног тока тиче. Јер, ти исти медији ће бити заузети најавама и претњама новим вакцинацијама. Тако је гаулајтер оне земље зване Канада наредио да ће 80-90% његових потчињених још увек живих грађана морати да се поново, по ко зна који пута, вакцинише, иначе ће бити приморан да опет увреде ванредне мере. Док је његов колега из Вашингтона обећао својим преживелим грађанима да је обезбеђено 170 милиона нових доза унапређених вакцина за јесењу вакцинацију, и то бесплатну.
Од оног моралног закона није остало ништа
Некада давно Фјодор Михајлович је своје књижевне јунаке смештао у подземље и мртви дом, да тамо промишљају о оним злим дусима који су их прогањали, али и о врлинама и својој узвишеној мисији за које су слутили да их носе у себи, па чак и о некој могућој вишој сврси живота. Данас су се подземље и мртви дом преселили на површину и у стварност у којој се више не размишља о узвишености живота, а у којој је основна сврха постао злочин, а нестало је казне да му се супростави, тако да се модерни човек нашао у клопци из које нема где да побегне. Као да је и сам кажњен зато што је супротно Фјодоровим очекивањима закорачио у рај, иако је знао да из њега повратка нема и да ће заувек изгубити слободу. У међувремену тај рај се полако претвара у пакао.
Узимајући све то у обзир, није искључено да би се Фјодорова реинкарнација могла ускоро појавити међу нама, ако већ није, да, у складу са новим околностима, напише неке нове Записе из подземља и мртвог дома и неке нове Злочине и казне и Карамазове. А такођер није искључено да му се придружи и Имануел, којему је горе на небесима сигурно већ одавно јасно да од оног моралног закона којег је носио у себи није остало ништа, а да се оно звездано небо изнад њега све теже види од вештачких сателита сумњиве намене и запрашивања стратосфере, те да и он напише неку нову Критику чистог и практичног ума и Метафизику морала.
Како је кренуло, питање је да ли ће ускоро бити икога да све то прочита.
И на крају након ове помало суморне приче једна лепа мисао:
„Што се размишљање чешће и постојаније њима бави две ствари испуњавају моју душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: морални закон у мени и звездано небо изнад мене.” (И. Кант)
ИЗВОР: https://sedmasila.rs/milovan-savijazapisi-iz-podzemlja-i-mrtvog-doma/