• Казахстан се суочава са недостатком воде за пиће. Русија би могла да реши овај проблем, али позиција руководства Казахстана то спречава

АУТОР: Љубов Степушова

Читави региони Казахстана „пресушују“

Како преноси портал „turanpress.kz“, у Казахстану се развила критична ситуација са водом за пиће. У будућности ће се дефицит воде само повећавати. Према еколозима, недостатак воде је погоршан интензивним загађењем река.

Министар екологије, геологије и природних ресурса Серикали Брекешев рекао је да би до 2030. године несташица водних ресурса могла да износи 23,2 кубна километра, што је упоредиво са укупним годишњим уносом воде од стране становништва и привредног сектора.

Проблем постоји у свим регионима земље, укључујући и мегаградове, а погоршава га суша и спорови између земаља региона о расподели тока прекограничних река, посебно у сливу реке Сирдарја.

Питање је кога прво спасавати, пише казахстански лист.

Постоје пројекти спасавања, али се морају договорити са Русијом

У међувремену, у Казахстану ради канал Иртиш-Караганда, који је изграђен 1968. године у оквиру совјетског пројекта под називом „О перспективама развоја мелиорације, регулације и прерасподеле речних токова у 1971-1985., а која пијаћом водом обезбеђује не само престоницу ове државе.

Ово је део амбициозног пројекта преноса сибирских вода у Централну Азију, који никада није реализован. Влада Казахстана је 2020. планирала да пребаци воду из канала (Иртиш) у корито реке Јесил за снабдевање престонице. Идеју је изнео Аскар Мамин, у то време премијер.

То је требало да задржи воде и тако се спречи њихов улазак у Русију. У исту сврху планирано је задржавање тока реке Тобол. Међутим, обе реке су прекограничне, тј. деле се са Русијом, тако да треба да преговарају.

Стручњаци за хидрологију са којима је разговарало портал „Правда.ру“ рекли су да таквих преговора није било.

„Све се вртило око питања ко ће улагати у тај пројекат. Централној Азији је то потребно, али Русији не. Иако не би шкодило да наводњавамо сопствену земљу. Повремено се ово питање покрене у медијима, али после неког времена цела ова дискусија утихне. Пошто је јасно да је пројекат скуп, а последице по животну средину још нису сасвим јасне. Економска изводљивост такође није сасвим јасна. Рекао је за „Правда.ру“ директор Лабораторије за моделирање површинских вода Института за проблеме вода Руске академије наука, доктор техничких наука Михаил Болгов.

Казахстан мора да направи геополитички избор

Могућност спровођења оваквог пројекта оштро одбацује генерални директор Института ЕАЕС Владимир Лепехин. Он сматра да прво Казахстан мора да направи геополитички избор, а онда ће „Русија размислити“.

Проблем несташице воде у Казахстану је проблем Казахстана. Посебно ако Казахстан почне (што сада и чини) да се оријентише на Турску, а односе са Русијом хлади, што је опет на иницијативу Казахстана“, приметио је експерт за „Правда.ру.“

„Ако (у Казахстану) желе да реше овај проблем, нека промене своју спољну политику према Руској Федерацији и дају предлоге који су од интереса за Руску Федерацију“, додао је експерт.

Морамо помоћи Токајеву да се одлучи

Најновије изјаве председника Касим-Жомарта Токајева указују да је Казахстан задовољан статусом кво, који назива вишевекторским.

Улога Руске Федерације у сузбијању покушаја државног удара је потцењена, америчке санкције се проглашавају неупитним за спровођење, ДПР и ЛНР су означене као квази државе. А односи са Сједињеним Државама се посматрају као стратешки, а председник о њима говори као о „пријатељским и предвидљивим“.

С обзиром на то да су санкције Запада против Руске Федерације увек биле праћење америчке политике, а тако нешто се не подразумева код савезницика Русије, у блиској будућности.

Са оваквом позицијом Токајева, Русија ће на крају добити другу Украјину у Казахстану.

Стога му је потребно помоћи у избору, с обзиром да је слатка вода најважнији фактор развоја привреде. Иако постоје технологије десалинизације, количина воде и њен квалитет ће ограничити економију. Постоји још један излаз – америчке инвестиције у нафтну и гасну индустрију и новац у новчанику. Мораће, на крају крајева, одлучити шта је важније. При томе треба узети у обзир да је недостатак пијаће воде снажан протестни фактор у не тако мирном Казахстану.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.pravda.ru/world/1721019-kazakhstan_russia/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.