Преживели устаници након “Сече кнезова” и приликом организације свеопштег устанка 1804. године, на челу са Карађорђем, морали су најпре да се обрачунају са издајницима, потенцијалним издајницима, као и онима угледнијим људима који су ширили дефетизам по народу.

Слично нешто је извео и војвода Живојин Мишић непосредно пред контраофанзиву у Колубарској бици, почетком децембра 1914. године.

Издаја и ширење дефетизма (попут оних данас што по Србији говоре како је “Косово независно” и како “треба признати реалност”) се некада плаћало главом.

На слици видите на десетине полеглих старих надгробних споменика на паданини Буковика, испод Букуље. Они ту стоје без исклесаних имена, година и осталих података.

Док је истраживао биографске податке о Карађорђу, историчару Миленку Вукићевићу крајем 19. века је поменуто гробље пало у очи те је питао тадашњег проту буковичког о чему се ради.

Након оклевања, буковички прота је објаснио како су уочи устанка многи најугледнији људи придобијани за буну. Организатори устанка ишли су од једног до другог од најугледнијих људи и придобијали их за устаничку организацију.

Међутим, како у српској историји увек има издајника, они у које се сумњало, одмах су убијани и сахрањивани на овом буковичком гробљу. Уз свеопшти терор дахија и осталих Турака тих година, који су сатирали читаве српске фамилије, издаја предстојећег устанка је била највећа опасност!

Десетак година касније, овим убијеним потенцијалним издајницима, њихове породице су подизале ове надгробне споменике без натписа.

Сви који су били на листи потенцијалних издајица устанка, плаћали су главом. Ослобођење српског народа се није никако могло доводити у питање и зато ово полегло камење на падинама Букуље, представља сурово сведочанство цене којом се плаћала српска слобода у најтежим временима.

То је уједно била и опомена свима који би се усудили да издају устанак и устаничку организацију, као што се то дешавало прликом ранијих устанака или “Сече кнезова” када су дахије ухватили писмо кнеза Алексе Ненадовића, захваљујући издаји једног Србина.

Скоро све велике историјске епизоде, подразумевају и обрачун са издајиницима и потенцијалним издајницима и то је једна од сурових тајни успеха Карађорђевог устанка, на шта се касније надовезао и његов венчани кум српски кнез Милош Обреновић.

Извор: srpskaistorija.rs

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *