• Хугланд се противи да његово дете буде подвргнуто „родно потврђеним“ медицинским процедурама и више пута је то изјавио у нади да ће своје дете спасити од непоправљиве штете
  • Отац тврди да је за понашање девојчице одговоран школски систем који је много утицао на понашање девојчице. Држе се предавања о питањима сексуалног и родног идентитета, као и о трансродној идеологији
  • Психолог је саветовао тинејџера да узима тестостерон и дете је послао на ендокринолошко одељење локалне болнице
  • Дете и њена мајка – Хугландова бивша супруга – дале су писмени пристанак у којем се изричито каже да ће „лечење“ бити експериментално. То је значило да ендокринолози који препоручују лечење нису били свесни дугорочних ефеката на здравље
  • Научна истраживања су  открила да су медицински експерименти са блокаторима пубертета погоршали ментално и физиолошко здравље деце. Деца која су узимала ове лекове осећала су се све горе и горе
  • Изгубили су критичну густину костију и способност раста, што није могуће поправити. Сада су осетљиви на остеопорозу и фрактуре костију

 

Оно што се дешава у Канади не може се назвати другачије него шоком. У породици Роберта Хугланда, 14-годишња ћерка почела је да себе сматра дечаком. Такав је западњачки трансгердерни приступ. А онда је почело све да бива компликовано.

Отац је, схватајући да дечије хировитости морају проћи са одрастањем детета, наставио да је зове „ћерка“, а такође и да користи заменицу „она“ у свим ситуацијама. Да ли је то лоше? За нас не.

У Канади је суд то сматрао преступом. За оцем је издата потерница ради хапшења.

Хугланд се добровољно предао, а потом је затворен.

Хугланд се противи да његово дете буде подвргнуто „родно потврђеним“ медицинским процедурама и више пута је то изјавио у нади да ће своје дете спасити од непоправљиве штете.

Мајка детета и канадски медицински и правни систем сматрају неопходним спровођење социјалне и медицинске трансформације детета.

Године 2020, 14. децембра суд је забранио Хугланду да своју биолошку девојчицу зове ћерком. Хугланд се није сложио, при чему је користио своје право на слободу говора.

Отац тврди да је за понашање девојчице одговоран школски систем који је много утицао на њено понашање. Држе се предавања у том узрасту о питањима сексуалног и родног идентитета, као и о трансродној идеологији.

У школи је девојчица добила мушко име, без обавештавања родитеља. Школа је самостално „направила социјалну трансформацију“ биолошког женског детета, наравно уз подршку психолога – родног идеолога др Валеса Вонга.

Психолог је саветовао тинејџера да узима тестостерон и дете је послао на ендокринолошко одељење локалне болнице.

Дете и њена мајка – Хугландова бивша супруга – дале су писмени пристанак у којем се изричито каже да ће „лечење“ бити експериментално. То је значило да ендокринолози који препоручују лечење нису били свесни дугорочних ефеката на здравље.

Дете је на суду заступала заговорница родног идентитета Барбара Финдли. На основу њеног поднеска судија је закључио да би било најбоље да се детету уништи здравље девојчице променом женског тела у мушко.

Хугланд, с друге стране, сматра да би његова ћерка требало да остане девојчица, као и да не буде медицинске интервенције. На крају пубертета она може да се предомисли и опет може себе да сматрати девојчицом. А шта онда?

Суд је пресудио да су очеви приговори немају значај. Судија је отишао још даље, пресудивши да родитељи девојчице морају да прихвате и потврде нови полни идентитет детета и да се према њему понашају као према дечаку. Ако то не учине, биће оптужени за насиље у породици.

Отац је дао интервју новинарима у којем је истакао да људи не могу да мењају пол и да ће мегадозе егзогеног тестостерона наштетити биолошком здрављу девојчице.

Суд је за ову изјаву сврстао у «насиље у породици» и прогласио Хугланда кривим, јер је одбио да користи пожељне мушке заменице за своје дете у интервјуима. Судија Мазари дао је налог за хапшење Хугланда у случају да икада поново користи женске заменице када говори о свом детету.

На крају је Хугланд испоштовао судски налог надајући се да ће своју ћерку ослободити тестостерона. Међутим, виши суд Британске Колумбије пресудио је да дете треба да настави да узима тестостерон. Такође је Хугланду наметнуо Наредбу о понашању да отац мора да настави да приликом комуникације са својим биолошким женским дететом користи мушко име и заменице.

Хугланд, борећи се за своје дете, дао је интервјуе за неколико канадских медија и описао проблем на друштвеним мрежама. Због тога је још једном оптужен за непоштовање суда.

Ова ситуација није појединачни случај. Према Тависток Клиници за родни идентитет, између 2011. и 2020. године, изузетно је порастао број девојчица које су послате у полну клинику са дијагнозом «родне дисфорије», где су их кљукали блокаторима пубертета (БПС).

Све ово време, лекари клинике су знали да су БПС неефикасни у психолошком стресу и штетни по здравље. Управа је ове податке сакрила од пацијената и јавности.

Студија (клинике – прим. прев.) је такође открила да су медицински експерименти са блокаторима пубертета погоршали ментално и физиолошко здравље деце. Деца која су узимала ове лекове осећала су се све горе и горе.

Изгубили су критичну густину костију и способност раста, што није могуће поправити. Сада су осетљиви на остеопорозу и фрактуре костију.

На основу свега овога поставља се питање зашто Џастин Трјудо и министар Дејвид Ламети настављају да гурају предлог закона Ц16, знајући добро чему он води: уништавању здравља осетљиве деце.

Аутори чланка се надају да ће Хугландово хапшење и затварање скренути пажњу нације на злостављање деце и њихових родитеља.

Превео Зоран Милошевић


 ИЗВОР: https://thepostmillennial.com/rob-hoogland-canada-prisoner-of-conscience

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.