- Мештани Новог Брда обнављају цркву Успења Пресвете Богородице „која је пала с неба“. Њихови преци су је на рукама, у ланцу, за три дана пренели из подножја средњевековног града у село Бостане, да је Турци не би срушили. У једнако тешком времену на Косову и Метохији, наставили су ланац, обновом цркве повезали сва места у свету у којима Срби живе.
АУТОР: Сенка Милош
“Наставимо ланац” тако су мешани Бостана и њихов парох Стево Митрић назвали акцију у којој су прикупили новац да у потпуности обнове задужбину краља Милутина у њиховом селу пренету из предграђа средњевековног Новог Брда када је пало под Турке, деценијама после Косовске битке.
„Историјски подаци говоре да је 10 хиљада људи учествовало у преношењу цркве, а у народу је запамћена легенда да је црква прелетела, зато што су је људи тако брзо разградили, преместили, донели на место где је данас, у Бостану“, објашњава парох.
Патријарх Павле одвајао од плате
Он додаје да је обнову велике светиње започео патријарх Павле док је био епископ рашко – призренски седамдесетих година прошлог века.
„Остало је запамћено да је он део својих дневница, своје плате, уложио у обнову Храма. Тај посао поверио је свештенику Илији Шмигићу. Поставили су један стуб на средини цркве, да је стегну са свих страна, да не би пала, пошто није имала стубове, зидана је каменом у коме су остаци лаве, од кога је био изграђен цео средњовековни град Ново Брдо. Стварно изгледа као да је пала са неба“.
Кад је отац Стево дошао у парохију, затекао је стари, малтерисани под, црква је била окречена у плаво, као да је, каже, чекала иконопис. Првих година урађена је дренажа, изолација, подно грејање. Затим је започето и осликавање иконостаса. Народ из Новог Брда скупио је првих 6 хиљада евра за први део осликавања, четвртину храма.
„Богу хвала, уз помоћ добрих људи, пријатеља, успели смо да скупимо целокупан износ за фрескопис. Ето, радујемо се!“, каже отац Стево.
Народ утемељен у вери
Он је родом из Братунца, а на Косову и Метохији служи пуних 18 година. Каже да је народ на том простору дубоко утемељен у вери.
„Овај народ зна да ућути када дођу тешка времена. Не да се крије, зна када треба да се склони од неприлика. Њихов спас и веровање везани су за саму цркву. Народ ту налази уточиште. Кад је била корона ја им кажем, препорука је да се не долази у цркву, да се вирус не би ширио. Кад кажеш да је препорука таква, они сви дођу“.
Велико је искушење било донети одлуку ко ће осликати њихов „храм који је пао с неба“. Било је више предлога, а преломио је владика Теодосије.
„Рекао је, ипак је црква задужбина Немањића, иако је пренешена, има њихов ДНК. Не бих волео да се неко учи на нашој цркви, волео бих да то буде неко ко ће да уради како треба. Он је предложио госпођу Ружицу Тодоровић“.
Цркву осликава рука Божија
Ова уметница већ је осликала манастирску цркву у Сочаници, тренутно ради на осликавању храма у Вршцу, спрема се за живописање цркве у Њу Џерсију, али зими се бави највећим изазовом, осликава цркву Успења Пресвете Богородице која је прелетела из Новог Брда.
„Одговорност је превелика, светиња је изузетна, енергија посебна. Посвећена сам раду, то је једна врста аскезе. По цео дан сам у цркви, радим до касно, одговара ми поподневни и вечерњи рад, а пре подне сам у цркви због припрема“, каже Тодоровићева за Спутњик.
Објашњава да слика по канонским правилима, после сцена из Христовог, ређа слике из живота пресвете Богородице којој је храм посвећен. И поред правила, има, каже, слободу да искаже свој сензибилитет. Савршеним узорима из нашег средњовековног сликарства може да дода и своју креативност у осмишљавању сцена и колорита.
„Кад вас води рука Божија, о томе се много и не размишља, једноставно се препусти. Без Божијих одговора и вођења не могу ништа. Кад добијем задатке, одлазим у цркву, на литургију, током ноћи се пробудим, добијам одговоре, склапам, уклапам. Нема ту много размишљања, Бог вас води. Сваки ваш атом осети то присуство, а ви се препустите“, каже уметница и додаје да ће јој бити потребно још две зиме да заврши осликавање.
Благослов из Источног Сарајева
Уређење цркве помогли су људи и организације са свих страна света. Било је и великих донатора, то су певач Никола Роквић, Поштанска штедионица, Дунав осигурање, а највећи донатор фрескописа је режисер Данило Бећковић.
„Последњу донацију уплатила је школа „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева, она има хиљаду ђака. Родитељи и ученици прикупили су 3200 евра, 500 су дали за осликавање, а од осталог су рекли да се ураде сви послови да би функционисало грејање у школама. Имамо три школе у парохији. Заиста је то велика, велика подршка“, каже отац Стево.
Овај пожртвовани свештеник и његова породица, а то је цела парохија, сада раде на конаку како би у будућности могли да отворе летњи камп за децу из централне Србије која треба да се упознају са културним наслеђем своје земље. Једнако драги гости биће им ученици школе „Свети Сава“ из Источног Сарајева који су већ у својим домовима угостили децу из Косовског Поморавља.
ИЗВОР: Спутњик