Западни Немци су Американци који говоре немачки
- Скоро 60 одсто Источних Немаца сматра да Берлин не треба да провоцира Москву. Али чак и међу становницима западног дела земље половина испитаника се слаже да нема потребе „бити окрутан према Русији“. Разлоге за овакво схватање Немаца о сукобу у Украјини анализирао је часопис „The Spectator“.
- Са неким његовим закључцима се не слажу руски стручњаци, који наводе неколико разлога за таква осећања међу становницима Источне Немачке.
- Политиколози су већ дали живописну дефиницију дуализма Источних и Западних Немаца: први задржавају свој национални идентитет, док су други Американци који говоре немачки.
АУТОР: Андреј Резчиков
Већина источних Немаца Русију не доживљава као непријатеља и не слаже се са ставом Запада о томе шта се дешава у Украјини. Ово пише историчарка Катја Хојер у чланку за британски часопис „The Spectator“. Она је подсетила да се према недавном истраживању јавног мњења у Немачкој, само половина Западних Немаца слаже да Берлин треба да буде „тврд према Русији“. Међу источним Немцима ово мишљење дели тек трећина испитаника. Већина Источних Немаца – 58% – жели да Берлин не „провоцира Русију” (међу Западним Немцима ово мишљење је 40%).
Источних Немаца има 16 милиона, од 80 милиона становника Немачке, и управо ће њихов регион први осетити последице економских санкција Русији (гасоводи „Дружба“, „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ иду до Источне Немачке и обезбеђују на хиљаде радних места). Како истиче Александар Камкин, заменик директора Центра за германистику при Институту Европе Руске академије наука, источне земље су управо достигле стандард са западом земље.
„Предузећа бивше Источне Немачке – у Саксонији, Бранденбургу, Мекленбургу – више су везана за немачко-руску сарадњу. ‘Северни ток 2’ је обезбедио послове за посебан индустријски кластер. Фабрике Сиеменс Саконије испоручивале су опрему Русији. Подсетимо се недавних демонстрација у Бранденбургу, где се прерађује нафта из нафтовода Дружба“. Стога се ефекат подељеног друштва акутније перципира у Источној Немачкој“, напомиње Камкин.
Новинар Виталиј Волков (прати међународну сцену), а који је радио у Немачкој 20 година, слаже се да је економија значајан фактор који утиче на расположење јавности у земљи. „Источни део је много сиромашнији и рањивији од западне Немачке. Зими је тамо хладније него у Вестфалији и Баварској. Људи су већ почели да добијају ненормалне рачуне за струју и гас. То у великој мери утиче на расположење људи“, каже Волков.
Осим тога, многи у Источној Немачкој су незадовољни начином на који је прошло уједињење земље. „Ови људи схватају да су преварени у социјалном делу, у капиталу и индустрији, пословима. Односно, до спајања као таквог није дошло. Ова обмана се приписује пре свега Сједињеним Државама, тако да на истоку Немачке постоји јак антиамериканизам, који је финансијски оправдан“, додао је новинар.
Према аутору чланка у „The Spectator“, проруска осећања међу источним Немцима немају никакве везе са носталгијом за данима Берлинског зида. Прошле су три деценије од поновног уједињења 1990. године, а анкете су више пута показале да већина бивших грађана Демократске Републике Немачке осећа да су се догодиле промене на боље. Хојер је уверен да се одговор мора тражити у даљој прошлости, када је Немачка, желећи да доминира над својим суседима, често чак и договарала са русијом. Историчар очигледно алудира на Уговор о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза из 1939. године, познат и као Пакт Молотов-Рибентроп и на тајни додатни протокол о разграничењу интересних сфера између страна.
„Дакле, Источни Немци не деле осећај егзистенцијалне претње. Док су године Штазија (тајне полиције за време ДДР-а) оставиле дубоке психолошке трагове на источним Немцима, оне нису довеле до трајне измене оцене улоге Русије у Европи. Према њиховом мишљењу, Совјети су их ослободили од нацизма. Немачка је неправедна према Русији, а не обрнуто“, пише Хојер.
Осим тога, денацификација земље је вршена на различите начине. У Западној Немачкој, бивши нацистички злочинци заузимали су владине и друге положаје, док су у Источној ови процеси „били сложенији и дубљи“. „Након поновног уједињења Немачке, источне земље су се суочиле са феноменом поцењивања, јер је огроман број предузећа банкротирао и затворен је. Деведесетих година стопа незапослености достигла је 25-30%. Људи су по сваку цену одлазили на запад. Чак ни мигранти нису настојали да се населе у овим регионима, преферирајући просперитетнију Западну Немачку. Све је то довело до раслојавања друштва, одређене друштвене зависти источних Немаца у односу на западне“, подсетио је стручњак.
Хојер такође истиче да су многи Источни Немци уживали у конзумирању руске културе заједно са својом. Читали су руску књижевност, научили руски и путовали у Совјетски Савез.
„Током Хладног рата, Руси су остали безлични непријатељи Запада, а Источни Немци су са њима имали контакт. Данас их тешко виде као непријатеља, истиче историчар.
Према његовим речима, Источни Немци се сећају да је управо СССР ослободио свет од нацизма. Она је истакла недавне речи левичарске посланице Саре Вагенкнехт да је слање оружја Украјини била „политика САД” која је играла улогу у провоцирању Русије да покрене специјалну операцију у Украјини.
Овакви ставови у Источној Немачкој су уобичајени не само међу левичарским политичарима. Крајње десничарска партија „Алтернатива за Немачку“, која има већу подршку на истоку, противи се антируским санкцијама и давању оружја Кијеву. И у Западној Немачкој такође постоје анти-НАТО осећања. У фебруару је посланица Севим Дагделен рекла да је понашање Украјине „слично објави рата Русији“ и да је резултат „ратног хушкања“ САД и НАТО-а. Активисткиња за права жена Алис Шварцер рекла је да верује да је руски председник Владимир Путин добио „мотив да делује“.
Актуелни немачки канцелар Олаф Шолц такође се у почетку своје политичке каријере држао анти-НАТО ставова. Године 1982, када је био заменик лидера Младих социјалиста, политичар је тврдио да је трка у наоружању била подстакнута НАТО-овом „агресивно-империјалистичком стратегијом“. Сада позива на повећање издатака за одбрану за 100 милијарди евра и куповину америчких ловаца Ф-35.
Волков додаје да у источном делу земље још увек има доста људи са образовањем које је изграђено на другачијим принципима него у Западној Немачкој, пре свега на другачијим методама наставе историје. „Источни Немци другачије виде догађаје него на западу Немачке“, каже новинар.
У овом делу земље је јачи утицај левих и десних партија, а знатно мањи утицај Зелених, који су данас „апсолутни диригенти екстремне идеје у односу на Русију“. „Леве снаге су много више проруски оријентисане. Они схватају да је актуелни сукоб пре свега везан за деловање Сједињених Држава. Десничари су такође више проруски оријентисани, јер је њихово либерално окружење и апсолутно позитиван однос према миграцијама протеклих година веома наљутило Немце“, објаснио је саговорник.
Поред тога, антиратно расположење је снажно у источном делу земље. Оно јр доспело у први план у фебруару 2020. године, током највеће НАТО вежбе преласка америчких трупа преко Атлантика у последњих 25 година.
Камкин наводи да се феномен подељеног друштва може пратити по расположењу према Русији и код обичних Немаца. Политиколози су већ дали живописну дефиницију дуализма Источних и Западних Немаца: први задржавају свој национални идентитет, док су други Американци који говоре немачки.
„Подела на Источне и Западне Немце, такозване Оси и Веси, још није у потпуности превазиђена. Американизација је зашла много дубље на западу него на истоку земље, где је и даље сачуван колорит и дух времена Ота фон Бизмарка, који је оставио завештање да се никада неће борити са Русијом“, нагласио је политиколог.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2022/7/2/1147029.html