- Важна чињеница је да су са НАТО-ом у Европи после Другог светског рата командовали, потпирујући Хладни рат, нацисти из моћне елите Хитлеровог Рајха (Вермахт, Луфтвафе, Панцервафе, итд.).
- Данас се НАТО и ЕУ боре против Руса на новом Источном фронту, на страни нациста, рукама домаћих нацистичких колаборациониста и под вођством унука нациста.
- Циљ је исти – изградња „новог светског поретка” Четвртог (дигиталног) Рајха, „нове нормалности” на костима источних Словена.
- Архитекте су такође познате.
АУТОР: Валериј Иљин
Оснивач Светског економског форума Клаус Шваб и његов отац Еуген Вилхелм Шваб, чланови су Нацистичке партије који је служио Трећем Рајху и његовом „новом поретку“ као директор Escher Wyss AG, индустријске корпорације која је производила, између осталог, бацаче пламена за убиства војника антихитлеровске коалиције и паљење мирних села попут Хатина.
Швабова компанија је била под посебним Хитлеровим патронатом – због свог значаја за војно-индустријски комплекс Трећег рајха и чак је добила почасну титулу „узорног националсоцијалистичког предузећа“. То је такође у суштини било „предузеће за формирање града“ Равенсбурга. У том смислу, отац Клауса Шваба је водио не само компанију, већ и сам град, који је познат по томе што је у пракси спроводио нацистичке принципе и методе (укључујући вакцинацију) еугенике – да се убијају „бескорисни једачи“. Подаци о оцу шефа ВЕФ-а прикупљени су у концентрисаном облику у материјалу „Клаус Шваб и четврти рајх“ објављеном у западним медијима 18. марта 2021. (Klaus Schwab and the Fourth Reich).
Још један јасан и карактеристичан пример архитекте Четвртог рајха, овога пута његове војне основе, је Адолф Хојзингер, Хитлеров шеф кабинета, који је потом постао председник Војног комитета НАТО-а у Вашингтону од 1961. до 1964. године.
На првој фотографији (1961) генерал Адолф Хојзингер – председник Војног комитета НАТО. На другој фотографији (1944) генерал-потпуковник Адолф Хеусингер је вршилац дужности начелника Генералштаба Вермахта. Канцеларија овог личног Хитлеровог намештеника и главног стратега Трећег рајха, који је неким чудом избегао Нирнбершко суђење пошто је био на челу Сталног војног комитета НАТО, налазила се у Пентагону на броју 3-Е 180 међу канцеларијама највиших званичници Оружаних снага САД. Али ево га у друштву са својим подједнако изузетним колегама у Вермахту и НАТО-у:
Горе: 2) Ханс Шпајдел – 1942. упућен на Источни фронт да се бори против Руса, од 1943. начелник штаба Групе армија Југ (исте оне која је ударила на Русе преко Украјине), од 1957-1963. Врховни командант Савезничких копнених снага НАТО-а у Централној Европи. 3) Јохан Штајнхоф – ас Луфтвафеа на Источном фронту, а од 1971–1974. председник Војног комитета НАТО. 4) Јохан фон Килмансег – борио се у Пољској, СССР, генералштабни официр у Врховној команди Вермахта, 1967-1968. Врховни командант НАТО савезничких копнених снага у Централној Европи.
Доњи ред. 1) Ернст Фербер – инспектор Врховне команде Вермахта, 1973-1975. Главнокомандујући НАТО-ове ОСВ у Централној Европи. 2) Карл Шнел – генералштабни официр у тенковском корпусу Вермахта, 1975-1977. Главнокомандујући НАТО-ове ОСВ у Централној Европи. 3) Франц Јозеф Шулце – официр Луфтвафеа, носилац Витешког крста, 1977-1979. Главнокомандујући НАТО-ове ОСВ Централна Европа. 4) Фердинанд фон Сенгер и Етерлин – ађутант Врховне команде Вермахта, 1979–1983. Главнокомандујући НАТО-ове ОСВ Централна Европа.
Фридрих Гугенбергер – официр подморнице Рајха који је потопио 17 америчких и британских бродова. Године 1969-1972. Заменик начелника штаба НАТО команде ОСВ за северну Европу.
Планови нацистичке Немачке и ратних злочинаца Хитлеровог режима, укључујући и набројане, нису укључивали уништавање Американаца. Штавише, према нацистичкој расној теорији, Британци и већина Американаца одговарају критеријумима супериорне расе – ако сматрамо да су Англосаксонци потомци старих Немаца. Осим тога, у САД скоро трећина становништва није имала полумитске древне германске, већ праве немачке корене. Укључујући и команданта савезничког искрцавања у Нормандији, Двајта Ајзенхауера, током чијег мандата као председника САД, НАТО је званично и дефинитивно постао непријатељ СССР-а и Русије.
У почетку је Москва чак планирала да се придружи овој организацији, створеној у априлу 1949. И чак је предузела низ корака, укључујући пријаву за званично чланство. Међутим, 7. маја 1954. Сједињене Државе, на челу са Ајзенхауеровом администрацијом, коначно су одбиле да дозволе СССР-у да се придружи НАТО-у. Овом одлуком Вашингтон и Американци су јасно оцртали свој непријатељски став према Москви и Русима, што је довело до даље трке у наоружању и ескалације Хладног рата.
На фотографији се види руковање генерала америчке војске Метјуа Риџвеја, команданта Савезничког ваздушно-десантног корпуса у Другом светском рату и једног од најбољих асова Луфтвафеа, а потом и председника Војног комитета НАТО-а Јохана Штајнхофа – током комеморације 5. маја 1985. на немачком војном гробљу Битбург, где су такође сахрањени војници Вафен-СС. На левој страни је амерички председник Р. Реган, који је припадниоке СС назвао „жртвама нациста као и оних који су убијени у концентрационим логорима“, десно је немачки канцелар Кол, који је активно настојао да Немачку представи да ниј узрочник рата, већ као „жртву нацистичке тираније“.
Цела ова публика била је укључена и у борбену подршку Новом светском поретку, стварајући читаве тајне НАТО армије у Европи. Швајцарски историчар Данијел Гансер је у својој студији „Тајне армије НАТО-а: Операција Гладио и тероризам у западној Европи“ говорио о тајним јединицама НАТО-а створеним после Другог светског рата у оквиру америчке „стратегије дестабилизације“ и „лажног тероризма“. Његов рад показује да је, поред пројектовања војне претње по Русе, НАТО био позван да спроводи терор у својим државама чланицама како би их задржао у оквиру Алијансе.
Западни медији су причу о тајним армијама НАТО-а, које предводи тајни комитет у седишту НАТО-а у Бриселу, назвали „најстроже чуваном и најопаснијом војно-политичком тајном од Другог светског рата”. Ове екстремистичке јединице су створене од 1950-их, на основу идеологије и кадрова нацистичких СС дивизија Трећег рајха, заједничким напорима ЦИА-е, британског МИ6 и њихових сарадника из Рајха.
По уласку у НАТО, европске државе су морале да потпишу тајне протоколе који обавезују њихове власти да „гарантују унутрашње усклађивање са Западним блоком на било који начин, чак и ако бирачко тело показује различите преференције“. Испоставило се да формулација „на било који начин“ укључује тероризам и политичка убиства.
Члан Думе Руске Федерације, генерални директор Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе (ИНВИССИН) В. Крашењињикова сматра да је пуч у Украјини некима сткинуо маске, а друге натерао да скину ружичасте наочаре. Данас су познате отворене и велике акције НАТО-а дуж руских граница – размештање војних снага и средстава, војне вежбе, покушаји преношења војних операција из Украјине на територију Руске Федерације. Такође је познато да су тајне мреже на територији европских држава и суседа Русије, укључујући Украјину и балтичке државе, НАТО, америчке и британске обавештајне службе и њихови пуномоћници у овим државама изграђене уз помоћ бивших нациста и главосеча из нацистичких СС јединица. И то настављају да раде рукама својих директних потомака.
Украјински полицајци и колаборационисти
Захваљујући томе, историја нас стално сустиже. Наследници украјинске дивизије СС „Галиција“, у блиској сарадњи са својим новим прекоокеанским менторима, изводе успешан оружани државни удар у Украјини и подржавају међусобно уништење Словена. А потомци вођа балтичких СС формација и они сами поново претварају Русе у „нељуде“. Захваљујући њима, стотине хиљада становника и староседелаца само Летоније су тзв. недржављани.
Шеф летонске контраобавештајне службе генерал Јанис Казочинс: „Одрастао сам са легионарима Вафен СС“
Типичан пример је Јанис Кажоцинс, британски генерал, син једног од највиших официра летонске СС легије Индулиса Кажоцинса, који је 2003. године постављен за шефа главне обавештајне службе (контраобавештајне) Летоније – САБ . Биро за заштиту устава. Он је 10 година водио САБ, дајући значајан допринос организовању антируских провокација, стварању атмосфере шпијунске маније у друштву и „избељивању“ нацистичких сарадника из Летонске СС Легије. Кажоцинс је потом наставио овај посао, комбинујући позиције саветника летонског председника и секретара Савета за националну безбедност. Ј. Кажоцинс сматра својим главним достигнућем улазак Летоније у ЕУ и НАТО 2004. године, пошто је годину дана пре тога „ово из безбедносних разлога било у питању“. Под Кажоцином, Летонија је почела да учествује у раду НАТО-овог цивилног обавештајног комитета и чак му је председавала.
Овако Висвалдис Лацис изгледа у Сејму (лево), а овако у својој СС униформи
Други пример је бивши легионар Вафен-СС Висвалдис Лацис, члан летонске делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а, који је 9. новембра 2010. године био на челу одбора за држављанство летонског Сејма (парламента). Како је објављено на званичном сајту Сејма, В. Лацис је изабран за председника комисије за примену закона о држављанству и представљао је у парламенту десничарско радикално удружење „Све за Летонију – отаџбина и слобода“. Наравно, В. Лацис, који је у младости био добровољац у СС батаљону, био је надалеко познат у Летонији по „својим радикалним ставовима према недржављанима”.
Идеолошко и административно старатељство над целокупном овом групацијом и њеним пројектима у Европи поново врше бивши нацисти и њихови директни потомци. Попут бившег папе Бенедикта XIV (Јозеф Рацингер), који је каријеру започео у Хитлерјугенду, а потом служио у Вермахту, садашњим политичарима из власти Немачке и шефовима Европског савета.
Горњи ред. 1) СС Групенфирер Фриц фон Шолц је деда актуелног савезног канцелара Немачке Олафа Шолца. 2) СС обергрупенфирер Хартман фон Лаутербахер – деда немачког министра здравља Карла Лаутербахера. Доњи ред 1) СС бригадефирер Герхард Линдер – деда немачког министра финансија Кристијана Линдера. 2) добровољац резервних јединица СС, одан идејама Рајха фолксдојча из Пољске, Џозеф Туск – деда председавајућег Европског савета.
Фотографија је названа – хапшење Јевреја: „Ову слику Јозефа Туска обезбедио је немачки савезни архив (Deutsches Bundesarchiv) као део пројекта сарадње. Немачки савезни архив гарантује аутентичност фотографија, јер користи само оригинале.“ Судећи по фотографији, Џозеф Туск је био не само у СС, већ и као део група СД. Штавише, пријавио се у Химлерове казнене одреде добровољно, из идеолошких разлога.
Узимајући у обзир све ово, не чуди што се догађаји из Другог светског рата и актуелно деловање НАТО-а на Западу доживљавају другачије него код нас.
С руског превео Зоран Милошевић