Просечан човек свакодневно комуницира са другим људима, од краткотрајних чаврљања у пролазу, преко дуготрајних чаврљања, па све до озбиљних разговора и полемика. Од како је интернета, комуникација се умногоме преселила на виртуелне терене, где је добила на интензитету и жустрини. Без потребе да другога гледа у очи, а са могућношћу да наступа под лажним именом, човек се окуражио и почео да пише ствари које никада не би у реалном свету изговорио. Са откривањем благодати интернета, самопоуздање му је порасло и схватио је да је позван да изнесе своје мишљење о свакој могућој теми. Једни су, током читавог процеса преласка у виртуелне подруме, своје поље деловања свели искључиво на интернет, док су се они смелији упустили и у реалне токове. Тако смо дошли до тачке у којој се расправља и полемише много више него раније. Све што је претходно написано могло би да буде уводник за анализу многих крупних феномена, тако да је овај текст можда само први део једне веће целине.
Оно што је предмет данашњег разматрања јесте аргументација која се користи у расправама. Конкретно, реч је о једном аргументу који се учестало користи, који сече као мач и саговорника, да не кажем противника, моментално обара са ногу. Почнимо од питања: колико сте пута, током неке своје или туђе полемике, чули аргумент (изговорен у некој од многобројних варијација): ,,21. век је“? Тачан одговор је – превише!
Особа А: *образлаже свој став о нечему*
Особа Б: ,,’Ало, друже, 21. век је…“
Запањујући су славодобитност и задовољство са којима се ово вербално оружје активира. Обратимо ли пажњу на онога ко је посегао за најубитачнијим од свих аргумената, видећемо човека поносног на своју памет, увереног у сопствену непогрешивост. Његове очи, непосредно након изговарања речи ,,21. век је“, показују да би ту требало завршити расправу, јер се против 21. века не може, противнички краљ је матиран. У глави полемичког виртуоза, 21. век је најнапреднији и најсавршенији од свих, у њему је створен рај на земљи. Тај маг аргументације сматра да је Богом благословен што живи у овом столећу. За њега су сви ранији векови ретроградни, а људи из прошлости затуцани идиоти. Каква гордост! Његова оцена временских периода своди се на најпримитивније људске пориве и бљесак екрана, где се границе његовог интелекта завршавају. Он живи у наивном линеарном тумачењу историје, код кога је сваки наредни век напреднији и бољи од претходног – само зато што следи након њега. Или је у питању само немоћ у расправи? Не знам колико вам је познато да је Сократ последње године живота провео у страшној депресији, јер није живео у 21. веку, те није могао да користи овај аргумент у својим расправама. Заправо, то је прави разлог што је тако лако прихватио пресуду и попио отров.
Искрено, када неки мој саговорник из своје крошње мудрости извади календар како би ми показао да је 21. век, моментално занемим и поклоним се пред, за мене, недостижном мудрошћу
Какав је заправо тај најсавршенији од свих векова?
У овом веку, а посебно након 2010. године, технолошки развој је заиста достигао неслућене висине, о којима нико није могао ни да сања. Ближи се тренутак када човек неће уопште морати да излази из куће и да се меша са људима – све потребе ће му задовољити технологија и виртуелни свет. Такође, још једна изузетна ствар је што су разврат и кљукање свакојаким смећем никад доступнији, па чак и пожељни. Затим, настали су закони и закони, права и права, слободе и слободе… У свим овим достигнућима 21. века нема ни говора о души, о добру и злу, о вредностима, што је још једна позитивна ствар – та су питања реликти примитивне прошлости.
Последње године показале су нам сирово, грубо и дрско, да 21. век није ни близу најсавршенијег столећа. Напротив, ако се смер кретања не промени, вероватно ће, у случају да цивилизација опстане, бити запамћен као један од најгорих периода у људској историји.
Осврни се, докторе аргументације. У твом најнапреднијем столећу готово да нема психички и духовно здравог човека. Све је теже стварати заједнице, а када се у томе некако успе – готово је немогуће очувати их. Да, дефинисана су многа права и слободе, али се показало да су то само мртва слова на папиру, утеха за слабе и материјал за учење на Правном факултету. Сила је и даље изнад права, а то су нам показали управо они који се на правне тековине највише позивају.
Овај најнапреднији век је век цензуре и страховитих удара на свакога ко покаже минимум жеље да сачува бар мало здравог разума. Ради се о времену глобалних друштвених матрица, које се морају следити, иначе следи својеврсно прогонство и дисквалификација, при чему је све мањи број острвцета на којима би прогнаник могао да пронађе себи уточиште.
У овом веку најстрашније ироније, докторе аргументације, све је обрнуто наглавачке: најватреније апологете слободе највећи су тирани, највећи хуманисти највећи мизантропи, а заклете патриоте најуспешнији трговци интересима Отаџбине.
Свет и цивилизација којој припадамо распадају се пред нашим очима, а ваздухом и даље струји аргумент ,,21. век је“. Како ствари делују, биће све горе, што никако не треба да нас обесхрабри! Заправо, треба се радовати тешким временима, јер је то прилика сваком појединцу да се покаже на делу, да провери себе и своју постојаност на путу подвига, врлине и задобијања вечности. Уосталом, од Његоша смо добили јасне смернице:
Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
А ту је и Шантић:
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Господе, дај нам снаге да не постанемо они који гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју. (Мт. 13:13)
ИЗВОР: https://mentalnihigijenicar.com