Политиколог Трухачов: Шведски Нобелов комитет преузео је улогу „доброг полицајца“ у односу на Русију

  • Око Комитета за доделу Нобелове награде избио је огроман скандал. И не зато што ће Нобелова награда за мир поново бити додељена људима који је не заслужују, већ зато што група антируских политичара није могла да разуме или прихвати лукави русофобични потез руководства Нобеловог комитета.

АУТОР: Геворг Мирзајан, доцент Финансијског университета

Нобелова награда се додељује сваке године у шведском Стокхолму (све номинације осим за награду за мир) и у норвешком Ослу (где се, заправо, додељује награда за мир). Обично су на ову церемонију позвани сви амбасадори држава акредитованих у престоницама, али прошле године на њу нису били позвани амбасадори Русије, Белорусије и Ирана. Све због СВО – Специјалне војне операције у Украјини.

За актуелну награду, која ће бити додељена 10. децембра, одлучено је да се позову амбасадори. Према речима извршног директора Нобелове фондације Видара Хелгесена, организатори су само желели да нагласе вредности на којима се Нобелова награда заснива. То су: отвореност, размена, дијалог између људи и народа.

„МОРАЛНИ И ДЕМОКРАТСКИ“ КОМПАСИ

Међутим, ова одлука је наишла на непријатељство од стране локалних политичара, који су почели да прете да ће бојкотовати догађај. „Нећу седети и наздрављати са руским амбасадором док се Путинов гадни и крвави агресивни рат наставља у Украјини“, вришти лидер шведске Либералне партије Јохан Персон. А према речима лидера странке шведских демократа Џимија Окесона, „пристојни шведски политичари који нису изгубили демократски и морални компас не учествују у догађајима са представницима Русије, Белорусије и Ирана“.

Општем негодовању придружила се и украјинска амбасада, која је изјавила да се од 2022. године (када руски амбасадор није позван) ништа није променило на боље.

Као резултат тога, жеља да се „нагласи отвореност, размена, дијалог између људи и нација“ трајала је само око један дан. „Узели смо у обзир реакцију која је потпуно засенила тачке на којима је наша одлука заснована. Зато смо одлучили да поновимо прошлогодишњи изузетак од наше досадашње праксе позивања“, рекао је Видар Хелгесен. Јасно стављајући до знања да на церемонији у Стокхолму неће бити руских, белоруских и иранских амбасадора.

У ствари, Швеђани су задовољни. „Бројне и јасне реакције показују да је цела Шведска недвосмислено на страни Украјине“, рекао је шведски премијер Улф Кристерссон.

Украјинци су само делимично задовољни. „Захваљујемо се свима који су тражили враћање правде. Сматрамо да би сличне одлуке требало донети у односу на амбасадоре Русије и Белорусије у Ослу“, рекао је Олег Николенко, портпарол украјинског министарства спољних послова.

Међутим, у време објављивања овог текста у Ослу су мислили су другачије. „Примамо к знању одлуку шведске Нобелове фондације, али нећемо мењати праксу коју примењујемо више од 70 година и за коју сматрамо да је суштински исправна“, рекао је Олав Њолстад, шеф норвешког Нобеловог комитета.

ЛУКАВИ НОРВЕШКИ ПЛАН

У Русији, која није тражила никакве церемоније, са интересовањем су посматрани скандинавски обрачун. Неки су гледали кроз призму западног концепта изолације – и са ове тачке гледишта може изгледати да одлука о Шведској нису у нашу корист (изолација се није могла разбити), али Норвежани су пријатељски расположени. Међутим, о било каквом продору у изолацији Русије сада нема говора.

„Да би се превазишла блокада, потребни су успеси на пољу СВО, економска стабилност и консолидација позиција Русије на не-западу. Осим тога, на самом Западу би квалитет живота требало приметно да падне, а „несистемске“ снаге ће добити висок проценат на тамошњим изборима. Само у овом случају биће могуће пробити блокаду“, објашњава Вадим Трухачов, ванредни професор Руског државног хуманитарног универзитета, за лист ВЗГЉАД.

Истовремено, Запад схвата да ова изолација Русије није нарочито штетна – Москва је на њу навикла, не плаши се екскомуникације из западних земаља и догађаја и веома је стоички поднела све ово. Стога су креативни скандинавски политичари покушали да не изолују Москву, већ да је понизе – што је, заправо, признао и сам Видар Хелгесен. „Желели смо да сигнализирамо кроз саму награду, а не кроз листу гостију, али је реакција резултирала тиме да је листа гостију у фокусу, а не награда“, објаснио је он.

Чињеница је да се на листи кандидата за Нобелову награду налази велики број руских злочинаца – укључујући Алексеја Наваљног и Владимира Кара-Мурзу. Прошле године, подсећамо, награду је примио један белоруски опозициони активиста, као и украјинске и руске организације за људска права које су шириле лажи о наводно почињеним руским ратним злочинима.

Сада ће Нобелова награда највероватније имати и антируски део – а руководство Нобеловог комитета желело је овога пута да награду уручи у присуству руских и белоруских дипломата.

Да им виде изразе лица, када руске дипломате буду присутне и слушале русофобичне говоре које ће представници номинованих засигорно изговорити – или да их виде како уз скандал напуштају салу.

„Сама чињеница позивања руског амбасадора на Нобелову награду значи да је Шведски Нобелов комитет одлучио да преузме улогу „доброг полицајца”. Позвао је руског амбасадора како би овај чуо „истину“. У ствари, говоримо само о покушају промене тактике, коју је други део шведске елите прихватио непријатељски“, сматра Трухачов.

И са ове тачке гледишта, испоставило се да Нобелов комитет није бранио право руских, белоруских и иранских дипломата (у номинацијама има и иранских „бораца за људска права“ – може им се и дати нешто додатно) да присуствују догађају. Може се, дакле, говорити о антируској провокацији са лауреатима Награде за мир.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2023/9/2/1228586.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *